Solaris

I još jedna nevelika knjiga, uvezana u kožu, zalutala je među godišta „Almanaha”. Za trenutak sam se zagledao u povez pocrneo od dodira prstiju pre no što je otvorih. Bila je to stara knjiga: Muntijusov „Uvod u solaristiku”. Pamtim noć koju sam proveo čitajući je i Gabarijanov osmeh kad mi je davao taj svoj primerak, i zemaljski osvit u prozoru kad sam stigao do reči „kraj”. Solaristika je — pisao je Muntijus — zamena za religiju kosmičke ere, ona je vera zaodevena u ruho nauke; kontakt, cilj kome teži, isto je onako maglovit i taman kao i opštenje sa svecima ili silazak Mesije. Eksploracija Solarisa je liturgika koja egzistira u metodološkim formulama, pokorni rad istraživača je očikivanje ispunjenja, Blagovesti, jer nema i ne može biti mostova između Solarisa i Zemlje. Tu očigednost, slično kao i druge: nedostatak zajedničkih iskustava, nedostatak pojmova koji bi se dali preneti, solaristi odbacuju, slično kao što su vernici odbacivali argumente koji su rušili osnov njihove vere. Šta uostalom, očekuju, čemu se mogu nadati ljudi od „uspostavljanja informacijske veze” s mislećim morima? Registar doživljaja vezanih s egzistencijom koja se ne završava u vremenu, tako starom da sigurno ne pamti svoj početak? Opis želja, strasti, nada i patnji koje se oslobađaju u trenutnim porađanjima živih planina, pretvaranja matematike u bit, pretvaranje samoće i rezignacije — u potpunost? Ali sve to predstavlja znanje koje se ne može predati, a ako bi se pokušalo da se ono prevede na bilo koji od zemaljskih jezika, sva ova traženja vrednosti i značenja podlegla bi gubljenju, ostala bi na drugoj strani. „Privrženici”, uostalom, ne očekuju nikakve takve revelacije, više dostojne poetike nego nauke, o ne, jer oni sami potpuno nesvesno, čekaju Otkrovenje koje bi im izložilo smisao samog čoveka! Solaristika je, dakle, posmrče davno umrlih mitova, ispoljavanje mistićnih težnji koje javno, punim glasom, ljudska usta već ne smeju da izgovaraju, a kamen-temeljac, skriven duboko u temeljima njene zgrade, jeste nada u Iskupljenje…

Ali nesposobni da priznaju da je odista tako, solaristi brižljivo zaobilaze svako tumačenje Kontakta, tako da on u njihovim delima postaje nešto kraj nje — i dok je po prvobitnom, još trezvenom shvatanju on trebalo da bude početak, uvod, stupanje na novi put, jedan od mnogih — ovako dignut do svetosti Kontakt je posle niza godina prerastao u njihovu večnost i njihovo nebo…

Analiza Muntijusa, tog „jeretika” planetologije, prosta je i gorka, blistava u negaciji, u razbijanju solarijskog mita ili, još pre, u razbijanju Čovekove Misije. Prvi glas koji se usudio da zazvuči još u fazi potpunog poverenja i romantizma solaristike, primljen je s potpunim, ignorišućim ćutanjem. Stvar čak i previše razumljiva kad se uzme u obzir da bi prihvatanje Muntijusovih reči bilo istoznačno s precrtavanjem solaristike onakve kakva je postojala. Počeci drugačije solaristike, trezvene, koja zna za odricanja, uzalud su čekali na svog utemeljivača. Pet godina posle Muntijusove smrti, kad je njegova knjiga već postala bibliografska retkost, raritet koji se nije mogao naći ni u kompletima solarijana, ni u filozofskim bibliotekama, nastala je škola koja je nosila njegovo ime, norveški krug u kome se, iskidan u individualnosti mislilaca koji su prihvatili njegovo nasleđe, mir Muntijusova izlaganja pretvorio u zajedljivu, fanatičnu ironiju Erlea Enesona, i u donekle stilizovanom izdanju, u primenjenu solaristiku, ili „utilitaristiku” profesora Felange; on je zahtevao usredsređivanje na konkretne koristi kakve se mogu crpsti iz istraživanja, bez osvrtanja na jezom ukrašenu i u lažnoj nadi rođenu težnju za civilizacijskim kontaktom, za intelektualnim obredom dveju civilizacija. Ali u odnosu prema nemilosrdnoj jasnoći Muntijusove analize, dela svih njegovih duhovnih učenika samo su sitni pabirci, ako ne i obična popularizacija, izuzev onoga što je napisao Eneson i, možda, Takata. Muntijus je sam, u stvari, učinio sve nazivajući prvu fazu solaristike — periodom „proroka”, među koje je ubrojao Gizea, Holdena, Sevadu, drugu fazu je nazvao „velikim raskolom” — raspadom jedinstvene solarijanske crkve u gomilu veroispovesti koje se međusobno pobijaju, i predskazao je treću fazu — dogmatizacije i skolastičkog okoštavanja koja će nastupiti kad bude ispitano sve što ima da se ispita. Tako se ipak nije dogodilo. Gibarijan je — mislio sam — ipak bio u pravu kada je likvidacijski Muntijusov zaključak smatrao monumentalnim uprošćenjem koje zaobilazi sve ono što je u solaristici bilo suprotno s elementima vere, jer je u njoj odlučivala neprestajuća ovovremenost radova, koja nije obećavala ništa sem konkretnog, materijalnog globusa koji kruži oko dva sunca.