Solaris

U potrazi za tim ključem, tim solarističkim filozofskim kamenom trošili su vreme i energiju ljudi koji s naukom često nisu imali ničeg zajedničkog, a u četvrtoj dekadi postojanja solaristike broj kombinatora-manijaka izvan naučnog središta, onih zanesenjaka koji strašću prevazilaze svoje prethodnike kao što su bili proroci „perpetuum mobila” ili „kvadrature kruga” — dobio je razmere epidemije, koja je prosto uznemiravala neke psihologe. Ova strastvenost je ipak usahla posle nekoliko godina, a kad sam se ja pripremao za put na Solaris, odavno je već bila nestala iz novinskih stubaca i izgubila se iz razgovora, slično, uostalom, kao i problem okeana.

Vraćajući na policu kompendijum Gravinskoga naišao sam pored njega, pošto su knjige bile poređane po azbučnom redu, na malu, među debelim knjižurinama jedva primetnu Gratenstromovu brošuru, jedan od izuzetnijih proizvoda solarijanske literature. Bio je to rad upravljen — u borbi za shvatanje Vanljudskoga — protiv samih ljudi, protiv čoveka, svojevrsni paskvil protiv naše vrste, pored sve svoje matematičke suhoparnosti žestok rad jednoga samouka, koji se, pošto je najpre objavio niz neobičnih priloga koji su spadali u neke krajnje specijalističke a, pre bi se reklo, marginalne ogranke kvantne fizike, u ovom svom glavnom i najneobičnijem delu (glavnom, iako napisanom svega na dvadesetak strana) trudio da pokaže da su se čak i prividno najapstraktnija, najteoretskija, matematizovana dostignuća nauke, u stvari, jedva za korak-dva udaljila od preistorijskog, grubo čulnog, antropomorfnog shvatanja sveta koji nas okružuje. Iznalazeći u formulama teorije relativiteta, teoreme polja sila, u parastatici, u hipotezama jednoga kosmičkog polja tragove tela, sve ono što je tamo izvod i rezultat postojanja naših čula, strukture našeg organizma, ograničenja i krhkosti čovekove životinjske fiziologije, Gratenstrom je došao do krajnjeg zaključka da ni o kakvom „kontaktu” čoveka s nečovekolikom, ahumanoidalnom civilizacijom ne može da bude i nikad neće biti ni govora. U tom paskvilu na celu ljudsku vrstu ni rečju nije bio spomenut misleći okean, nego se njegovo prisustvo, pod vidom prezrivo trijumfujućeg ćutanja primećivalo ispod gotovo svake rečenice. Tako sam bar osećao upoznajući se prvi put s Gratenstromovom brošurom. Taj rad je, uostalom, predstavljao više kuriozum nego solarijanum u normalnom značenju, a nalazio se u klasičnom knjigohranilištu, jer ga je tamo smestio sam Gibarijan, koji mi ga je, uostalom, i dao u svoje vreme da ga pročitam.

Sa čudnim osećanjem, nalik na poštovanje, oprezno sam vratio tanku, čak i neukoričenu, brošuru među knjige na polici. Dotakoh prstima „Solarijski almanah” zelenomrke boje. Pored sveg haosa, pored sve bespomoćnosti koja nas je okruživala, nije se moglo poreći da smo zahvaljljući doživljajima ovih desetak dana stekli sugurnost u nekoliko osnovnih pitanja, na koja je tokom niza godina utrošeno more mastila, jer su predstavljala teme sporova jalovih zbog svoje nerešivosti.

U to da li je okean bio živo biće mogao bi neko ko voli paradokse i ko je dovoljno tvrdoglav i dalje da sumnja. Nemoguće je ipak bilo poreći postojanje njegove psihičnosti, bez obzira na to šta bi se pod tom rečju moglo shvatiti. Postalo je očito da on čak i te kako dobro zapaža naše prisustvo nad sobom… Taj jedan zaključak precrtavao je celo jedno razrađeno krilo solaristike koje je proglašavalo da je okean bio „svet po sebi”, „biće po sebi”, usled sekundarnog nestajanja lišen nekad postojećih čulnih organa, i da, tobože, nije ništa znao o postojanju pojava ili spoljnih objekata, zatvoren u vrtlogu gigantskih struja, čije sedište, ležište i tvorac jeste uskovitlana provalija koja se nalazi ispod dvaju sunaca.

A dalje: saznali smo da je okean kadar da veštački sintetizuje ono što mi sami ne umemo — naša tela, pa čak i da ih usavršava uvođenjem u njihovu podatomsku strukturu neshvatljivih promena koje su sigurno u vezi s ciljevima kojima se rukovodio.

Postojao je, dakle, živeo, mislio, dejstvovao; šansa da se „problem Solarisa” svede na besmislicu ili na nulu, mišljenje da nemamo posla ni s kakvim Bićem, i da samim tim naš gubitak nipošto nije gubitak u igri — sve je to palo jednom zanavek. Hteli to ili ne, ljudi su sad morali primiti k znanju susedstvo koje se, mada i iza bilion kilometara praznine, odeljeno prostorom čitavih svetlosnih godina, nalazi na putevima njihove ekspanzije, susedstvo koje je teže obuhvatiti od sveg ostalog Svemira.

Nalazimo se, možda, na prekretnici celokupne istorije — mislio sam. Odluka o odustajanju, o povratku, aktualnom ili u najbližoj budućnosti, mogla je da prevagne, a čak i likvidaciju same Stanice nisam smatrao nečim nemogućim ili neverovatnim. Nisam ipak verovao da bi se na taj način išta moglo spasti. Samo postojanje kolosa koji misli nikad više neće ljudima dati mira. Makar premerili čitave galaktike, makar se povezali s drugim civilizacijama bića sličnih nama. Solaris će biti večni izazov čoveku.