Srce zime

Šalon je bila presrećna da preda sopstvenog konja konjušaru, ne dajući mu nikakve upute. Što se nje ticalo, mogao je i da ubije stvora. Nije znala koliko dugo je jahala omamljena, ali osećala se kao da je bila u sedlu svaku milju od ni sama ne zna koliko stotina liga od Kairhijena dovde. Imala je osećaj da joj je telo izgužvano koliko i odeća. Iznenada, shvatila je da Džaharovo lepuškasto lice nije među ostalim muškarcima. Verinin Tomas, krupan, sedokos i čvrst koliko i bilo koji od ostalih, vodio je pegavu sivu tovarnu životinju koja je bila nosila Džahara. Gde je mladić nestao? Merisa sasvim sigurno nije delovala ni najmanje zabrinuto zbog njegovog odsustva.

„Ta prva savetnica“, zareža Harina dopuštajući Moadu da joj pomogne pri silaženju. Kretala se ukočeno koliko i Šalon. On je samo skočio sa svog konja. „Ona je važna žena ovde, Serena?“

„Moglo bi se reći da je ona vladarka Far Madinga, mada je druge savetnice nazivaju prvom među jednakima, šta god im to značilo.“ Dok je predavala svog ata konjušaru, Serena je delovala potpuno netaknuto. Možda je ranije bila uznemirena zbog ovih ter'angreala koji su ukrali Izvor, ali sada je bila hladna odsutnost, kao od leda izvajana. Konjušar se saplele o sopstvene noge gledajući u njeno lice. „Nekada je ta prva savetovala kraljice Mareda, ali otkada se Maredo ... rastočio ... većina prvih savetnica smatra sebe prirodnim naslednicama vladarki Mareda.“

Šalon je znala da je njeno poznavanje istorije kopnovezanih bilo jednako nesigurno koliko i znanje o geografiji kopnovezanih podalje od obale, ali nikada nije čula ni za jedan narod koji se nazivao Maredo. Međutim, to je Harini bilo dovoljno. Ako je ovde vladala prva savetnica, gospa od talasa klana Šodejn mora se sresti s njom. Harinino dostojanstvo nije zahtevalo ništa manje. Ona odlučno zašepa preko dvorišta konjušnica ka Kecuejn.

„O, da“, progovori nesnosna Aes Sedai pre nego što je Harina stigla i da zausti. „Ti ćeš isto poći sa mnom. I tvoja sestra. Međutim, mislim da tvoj majstor mača neće. Muškarac pod kupolom je dovoljno loše, ali od muškarca s mačem savetnica bi mogla da dobije napad. Imaš li neko pitanje, gospo od talasa?“ Harina iznenada zatvori usta, glasno škljocnuvši zubima. „Dobro“, promrmlja Kecuejn. Šalon zastenja. Ovo ni za trun nije popravilo raspoloženje njenoj sestri.

Kecuejn ih povede preko širokih, plavim pločicama prekrivenih hodnika koje su krasile tapiserije jarkih boja uz pozlaćene stojeće lampe s blistavim ogledalima; tu su sluge u plavom najpre zapanjeno piljile u njih, a onda su brzo izvodile kopnovezane naklone dok su prolazile. Vodila ih je uz duge, strme bele kamene stepenice, koje su stajale nepoduprte - osim na mestima gde su, gdegde, dodirivale bledi zid. Kecuejn je jedrila poput labuda, ali od njene brzine bol u Šaloninim nogama pretvarao se u pečenje. Harinino lice podsećalo je na drvenu masku kojom je sakrivala napor od trčkaranja uz stepenice. Čak je i Kumira delovala pomalo iznenađeno, mada nije pokazivala da joj je vidno nelagodno zbog Kecuejnine brzine. Mala punačka Verin poskakivala je pored Kecuejn, tu i tamo preko ramena upućujući osmehe Harini i Šalon. Šalon je ponekad mislila da mrzi Verin, ali u tim osmesima nije bilo ni traga podsmevanju, samo ohrabrenju.

Kecuejn ih povede uz poslednje kružne stepenice, zatvorene među zidove, a onda su se iznenada našli na balkonu s vešto izrađenom, pozlaćenom metalnom ogradom oko ... Šalon je za trenutak samo stajala i zijala. Nad njom se uzdizao svod prave kupole, koja je u najvišoj tački bila visoka oko stotinu stopa, ili više. Nije imala nikakvu vidljivu potporu. Njeno nepoznavanje kopnovezanih protezalo se na njihovu arhitekturu koliko i na geografiju i istoriju - i Aes Sedai - u stvari, njeno nepoznavanje kopnovezanih bilo je gotovo potpuno, izuzimajući samo Kairhijen. Ona je znala kako da napravi nacrte za češljara i kako da ga sagradi, ali nije mogla ni da počne da zamišlja kako bi napravila nešto ovakvo.

Zalučeni dovraci oivičeni belim kamenom, kao što je bio onaj kroz koji su prošli, označavali su stepeništa ka drugim mestima oko dugog balkona, ali bile su same, a činilo se da je Kecuejn zadovoljna zbog toga, mada je jedino sama sebi klimnula glavom. „Kumira, pokaži gospi od talasa i njenoj sestri čuvara Far Madinga.“ Glas joj je pomalo odjekivao u prostranoj kupoli. Ona povuče Verin malo podalje, pa jedna drugoj primakoše glave. Nije bilo odjeka onoga što su šaputale.