Srce zime

Verin je i dalje piljila nadole, u patos kupole. Šalon ponovo pogleda preko ograde i zažmirka kada se tanka crna linija ... promeni. Jeclnog trenutka su klinovi bili crni i pokazivali su ka severu, sledećeg providni i ponovo su pokazivali ka središtu mreže. Nisu se okrenuli; naprosto su bili jedno, a onda su bili drugo.

„Sve vi me možete zvati Edvina“, reče Verin. Šalon se jedva obuzdala da se ne trgne. Kumira nije ni trepnula. „Da li razmišljaš o istoriji, prva savetnice?“, nastavi Verin ne dižući pogled. „Gver Amalasan je opsedao Far Maing tri nedelje. To je, na kraju, bilo divljanje.“

„Sumnjam da žele da slušaju o njemu“, oštro reče Kecuejn, i zaista, zbog nečega je ne jedna savetnica delovala kao da joj nije prijatno. Ko je, za ime Svetlosti, bio taj Gver Amalasan? Ime joj je zvučalo maglovito poznato, ali Salon nije mogla nigde da ga smesti. Očito neki kopnovezani osvajač.

Elijs baci pogled na Kecuejn, a usne joj se skupiše. „Istorija beleži Gvera Amalasana kao izuzetnog vojskovođu, Edvina Seđai, gotovo doraslog samom Arturu Hokvingu. Zbog čega ti on pada na pamet?“

Šalon nikada nije videla da je ijedna od Aes Sedai koje su putovale s Kecuejn propustila da izvrši njeno najnezainteresovanije upozorenje jednako brzo koliko i ako bi im nešto zapovedila; međutim, ovog puta Verin nije obraćala pažnju na to. „Samo sam razmišljala o tome da on nije mogao da upotrebi Moć, a opet je zgnječio Far Mading kao gnjilu šljivu.“ Punačka mala Aes Sedai zastade, kao da govori o nečemu što joj je upravo palo na pamet. „Znaš, Ponovorođeni Zmaj ima vojske u Ilijanu i Tiru, u Andoru i Kairhijenu. Da ne pominjem mnoge desetine hiljada Aijela. Vrlo su krvoločni, ti Aijeli. Divim ti se što možeš da budeš toliko opuštena zbog Ašamana koji dolaze u izvidnicu.“

„Mislim da si ih sasvim dovoljno naplašila“, odlučno reče Kecuejn. Verin se konačno okrenu od pozlaćene ograde, očiju razrogačenih kao u okruglaste, zapanjene ptice. Čak je stresla punačke šake kao da su krila. „O, nisam mislila ... O, ne. Pomislila bih da bi se Ponovorođeni Zmaj već pokrenuo protiv vas da je imao tu nameru. Ne, pretpostavljam da bi Seanšani ... Čule ste za njih? Po onome što čujemo iz Altare i dalje, sa zapada, stvarno su prilično gadni. Izgleda da čiste sve pređ sobom. Ne, pretpostavljam da su mu oni nekako važniji za njegove namere nego zauzimanje Far Madinga. Osim ako ne učinite nešto što će ga razbesneti, naravno, ili što bi uznemirilo njegove sledbenike. Ali sigurna sam da ste suviše pametne da bi to učinile.“ Delovala je potpuno nevino. Među savetnicama nastade komešanje, slično talasićima kakve prave sitne ribe kada pod njima pliva bodeljka.

Kecuejn uzdahnu; njeno strpljenje očigledno je bilo na kraju. „Ako želiš da raspravljaš o Ponovorođenom Zmaju, Edvina, to ćeš morati bez mene. Hoću da se umijem i da popijem malo vrućeg čaja.“

Prva savetnica trže se kao da je bila zaboravila da Kecuejn postoji, koliko god to bilo neverovatno. „Da. Da, naravno. Kamira, Narvejis, hoćete li molim vas da otpratite gospu od talasa i Kecuejn Sedai do ... do moje palate i da se pobrinete za njihovu dobrodošlicu?“ To sićušno oklevanje bilo je jedino što je odavalo da joj je neprijatno što će Kecuejn biti u njenom domu. „Ja bih volela da još malo porazgovaram sa Edvinom Sedai, ako bi joj to odgovaralo.“ Elijs krenu balkonom kao da lebdi, a pratila ju je večina savetnica. Verin je odjednom delovala uzbunjeno i nesigurno dok su se okupljale oko nje i vodile je sa sobom. Šalon nije verovala u to iznenađenje i nesigurnost ništa ,više nego što je verovala u malopredašnju nevinost. Pomisli da zna gde je Džahar. Samo nije znala zašto.

Žene koje je Elijs imenovala - lepuškasta koja se bila mrštila na Kecuejn i vitka seda žena - prihvatiše zahtev prve savetnice kao da je zapoved, što je možda i bila. Raširiše ogrtače i izvedoše ono poluklanjanje, pitajući Harinu da li bi joj odgovaralo da im se pridruži i kitnjastim rečima izražavajući svoje zadovoljstvo što će je otpratiti. Harina ih je slušala kiselog lica. Mogle su pred noge da joj bacaju pletene korpice pune ružinih latica, ali prva savetnica ostavila ju je potčinjenima. Šalon se pitala postoji li ikakav način da izbegne svoju sestru dok joj se raspoloženje ne bude popravilo.

Kecuejn nije posmatrala kako Verin ođlazi sa Elijs, bar ne otvoreno, ali usne joj se izviše u slabašan osmeh kada nestadoše kroz sledeći zalučeni dovratak na drugoj strani balkona. „Kamira i Narvejis“, iznenada je progovorila. „To bi bile Kamira Povis i Narvejis Mejslin? Čula sam ponešto o vama dvema.“ To im je smesta skrenulo pažnju s Harine. „Postoje merila koja svaka savetnica treba da dostigne“, nastavi Kecuejn odlučnim glasom, uhvativši svaku za rukav i okrenuvši ih ka stepenicama držeći ih pored sebe. Razmenivši zabrinute poglede, one je pustiše, naizgled potpuno zaboravivši na Harinu. U dovratku se Kecuejn zaustavi da pogleda unazad, ali ne ka Harini, niti ka Šalon. „Kumira? Kumira!“