Srce zime

Harina malo nakrivi glavu, a u osmehu joj se videla naznaka zadovoljstva. Ovde su, konačno, bili oni koji su joj ukazivali dužno poštovanje. A verovatno je pomagalo i to što nisu piljile u njen i Šalonin nakit.

„Glasnici s kapija brzi su kao i uvek, kako se čini, Elijs“, reče Kecuejn. „Zar za mene nema dobrodošlice?“ Elijsin osmeh potpuno izblede kad se Kecuejn pokrenula da bi stala pored Harine. Osmesi koji su preostali bili su usiljeni. Lepuškasta žena sa ozbiljnim izrazom lica čak se i namrštila.

„Zahvalne smo ti što si ovamo dovela gospu od talasa, Kecuejn Sedai.“ Prva savetnica i nije zvučala naročito zadovoljno. Ispravila se do pune visine i gledala je pravo preda se, preko Kecuejnine glave, umesto u nju. „Sigurna sam da možemo pronaći neki način da pokažemo dubinu svoje zahvalnosti pre nego što odeš.“

Nije mogla jasnije da je otpusti, osim da joj izda naređenje, ali Aes Sedai se samo osmehnu višoj ženi. To nije bio neprijatan osmeh, ne stvarno, ali nije bio nimalo veseo. „Možda neću odlaziti još neko vreme, Elijs. Zahvaljujem ti na ponuđenom smeštaju i prihvatam ga. Jedna palata na Visovima uvek je bolja i od najbolje gostionice.“ Prva savetnica zapanjeno razrogači oči, a potom odlučno zaškilji.

„Kecuejn mora ostati sa mnom“, reče Harina, uspevajući da zvuči samo upola pridavljeno, pre nego što je Elijs uspela da progovori. „Gde ona nije dobrodošla, nisam ni ja.“ Ovo je bio deo pogodbe na koju je bila prisiljena ako je želela da prati Kecuejn. Između ostalog, moraju da idu kada i kuda im ona kaže, sve dok se ne pridruže Koramuru, kao i da je uključe u svaki poziv koji prime. Ovo poslednje izgledalo je vrlo malo u tom trenutku, pogotovo kad se uporedi sa ostalim, ali očigledno je ta žena znala na kakav će prijem naići.

„Nema potrebe da kloneš duhom, Elijs.“ Kecuejn se poverljivo nagnu ka prvoj savetnici, ali nije spuštala glas. Odjeci iz kupole pojačavali su joj reči. „Sigurna sam da nemaš više loših navika koje bih morala da ispravljam.“

Lice prve savetnice preplavi crvenilo, a iza njenih leđa ostale savetnice počeše sumnjičavo da se mršte. Neke kao da je prvi put vide. Kako se one uzdižu do položaja i kako ga gube? Uz Elijs, bilo ih je dvanaest, što je sigurno bila slučajnost, ali prvih dvanaest među gospama od jedara jednog klana birale su gospu od talasa, obično među sobom, baš kao što je prvih dvanaest gospi od talasa biralo gospu od brodovlja. Zbog toga je Harina prihvatila reči one čudne devojke, jer je ona bila jedna od prvih dvanaest. Zato, i jer su dve Aes Sedai rekle da devojka ima istinita viđenja. Gospa od talasa, pa čak i gospa od brodovlja mogle su biti svrgnute, mada samo zbog određenih razloga, kao što je ogromna nesposobnost, ili da potpuno poludi, a prvih dvanaest moralo je da govori ujedinjenim glasom. Činilo se da kopnovezani drugačije rade neke stvari, a to je često bilo površno. Elijsine oči, koje su sad bile prikovane na Kecuejn, napola behu ispunjene mržnjom, a napola strahom. Možda je osećala dvanaest pari očiju na svojim leđima. Ostale savetnice pomno su je odmeravale. Ali ako je Kecuejn odlučila da se meša u politiku ovog mesta, zašto je to radila? I zbog čega tako napadno?

„Neki muškarac je upravo usmeravao“, iznenada progovori Verin. Ona se nije bila pridružila ostalima, nego je virila preko ograde, deset koraka od njih. Zbog kupole, glas joj se čuo nadaleko. „Imaš li u poslednje vreme mnogo muškaraca koji usmeravaju, prva savetnice?“

Šalon pogleda nadole, pa žmirnu. Ranije providna crta bila je crna, a umesto da pokazuju ka središtu odaje, nekako su se sve okrenule manje-više u istom pravcu. Jedna od žena koje su bile dole sada je bila na nogama i proučavala na koje mesto obeleženog prstena je crna linija pokazivala, a druge dve su več trčale ka lučnom dovratku. Iznenada, Šalon je znala. Trigonometrija je bila jednostavna za svaku vetrotragačicu. Negde iza tih vrata nalazila se mapa, a uskoro će na njoj biti označen položaj odakle je taj muškarac usmeravao.

„Da je u pitanju žena, bilo bi crveno, a ne crno“, gotovo prošaputa Kumira. I dalje je stajala podalje od ograde, ali čvrsto se držala za nju obema šakama i naginjala se da bolje vidi šta se događa tamo dole. „On upozorava i pronalazi i brani. A šta još može? Ta žena, koja ga je napravila, želela je i više, možda joj je trebalo nešto više. Ne znati šta je to moglo bi biti veoma opasno.“ Međutim, nije zvučala kao da je uplašena. Zvučala je kao da je uzbuđena.

„Jedan Aša’man, pretpostavljam“, smireno reče Elijs, sklanjajući pogled s Kecuejn. „Ne mogu nam zadavati neprilike. Mogu slobodno da uđu u grad sve dok se povinuju zakonu.“ Koliko god ona bila smirena, neka od žena iza nje drhtala je poput novih malih od palube koje se prvi put nađu među kopnovezanima. „Oprosti mi, Aes Sedai. Far Mading te dočekuje dobrodošlicom. Međutim, bojim se da ne znam tvoje ime.“