Srce zime

I sul'dam koje su šetale damane u svom krugu u dvorištu znale su da ubrzo odlazi. Možda se služavke ne obraćaju neposredno Seanšankama, ali ono što jedna žena zna, ubrzo saznaju sve ostale na milju daleko. Šumski požar ne proždire suvo drvo tako brzo kako žene šire glasine. Visoka žutokosa sul’dam baci pogled ka njemu i odmahnu glavom. Jedna niska zdepasta sul'dam, lica tamnog kao da je iz Morskog naroda, naglas se nasmeja. On je samo Tilinina igračka.

Nije se on brinuo zbog sul’dam, ali jeste zbog Teslin. Sve do tog jutra, već nekoliko dana nije je primetio među damane koje se izvode na šetnju. Danas su sul'dam pustile da im vetar nosi plaštove, ali sve damane su čvrsto držale svoje ogrtače izuzev Tesline, čiji se plašt vijorio na sve strane potpuno zaboravljen, dok se ona pomalo teturala tamo gde je kaldrma neravna. Oči na tom licu jedne Aes Sedai bile su razrogačene i zabrinute. Povremeno bi bacila pogled na prsatu crnokosu sul’dam koja je nosila drugi kraj srebrnog povoca, a svaki put kada bi to učinila, nesigurno bi liznula usne.

Metu se nešto steže u grudima. Gde nestade ona odlučnost? Ako će se predati...

„Je li sve u redu?“, upita ga Vanin kada Met sjaha i pruži mu uzde. Padoše i prve krupne hladne kapi, a sul’dam požuriše da uvedu svoje štićenice, smejući se i trčeći da izbegnu kišu. I neke damane su se smejale, a Metu se od toga krv ledila u žilama. Vanin se postarao da se niko ne zapita zašto njih dvojica stoje i pričaju na kiši - debeli čovek se sagnuo da podigne Kockičinu levu prednju nogu i zagledao se u kopito. „Izgledaš mi nešto uznemirenije nego obično.“

„Ma sve je dobro“, odgovori mu Met. Mučio ga je bol u nozi i kuku, ali jedva da je toga bio svestan, koliko i kiše koja se zahuktavala. Svetosti, ako je Teslin počela da puca... „Upamti, ako noćas čuješ neku viku u palati, ili primetiš ma kakvu nevolju, ti i Harnan nemojte da čekate. Smesta pojašite i nađite Olvera. On će biti...“

„Znam gde će biti mali probisvet.“ Vanin pusti Kockičinu nogu i uspravi se, pa pljunu kroz jedan od procepa među zubima. „Harnan nije toliko glup da ne ume sam da se obuje, a ja znam šta da radim. Ti se samo postaraj za svoj deo posla i gledaj da te sreća služi. Hajde, dečko“, toplim glasom obrati se Kockici. „Imam zob za tebe, a mene čeka vrela riblja čorba.“

Met je znao da bi i on trebalo nešto da pojede, ali osećao se kao da mu kamenje čuči u želucu, pa za hranu nema mesta. Odšepa nazad do Tilininih odaja, pa kad uđe baci vlažan plašt preko jedne stolice i neko vreme ostade da stoji piljeći u ugao gde je njegovo koplje crnog držalja stajalo uspravljeno pored otpuštenog luka. Nameravao je da se vrati po ašandarei u poslednjem trenutku. U vreme kada on namerava da krene trebalo bi da svi pripadnici Krvi duboko spavaju, i da to isto važi i za sluge, a da samo straža napolju bude budna - ali nije hteo da ga neko nekim slučajem primeti s tim kopljem pre nego što baš bude morao da ga nosi. Čak i oni Seanšani koji ga zovu igračkom primetiće ako usred noći nosi oružje kroz hodnike. Nameravao je da ponese i luk. Skoro je nemoguće naći dobru crnu tisu van Dve Reke, a i kad se nađe - svejedno je presečena prekratko. Nezapet luk trebalo bi da je dve šake duži nego što je čovek koji će ga koristiti visok. Mada, možda bi svejedno trebalo da ga ostavi. Ako dođe do najgoreg, biće mu potrebne obe ruke da bi koristio ašandarei, a onaj trenutak koji potroši na to da baci luk možda će ga koštati života.

„Sve će se odvijati u skladu s planom“, reče naglas. Krv i pepeo, zvučao je vunoglavo kao Beslan! „Neću morati da se probijam iz krvave palate!“ I skoro jednako smlaćeno. Lepo je oslanjati se na sreću kad se kockaš. Oslanjati se na sreću u nekim drugim stvarima može čoveka stajati glave.

Leže na krevet, pa prekrsti noge i zagleda se u luk i koplje. Vrata prema dnevnoj sobi bila su otvorena, pa je slušao kako časovnik tiho otkucava sate. Svetlosti, noćas će mu biti potrebna sva njegova sreća.

Svetlost u prozoru gubila se tako lagano da je skoro ustao da vidi je li to sunce stalo na nebu, ali sivo svetlo naposletku se pretvorilo u purpurni sumrak, a onda u pravi mrak. Sat je odzvonio dvaput, a onda su se čuli samo dobovanje kiše i huk vetra. Težaci koji su radili uprkos takvom vremenu pripremali su se da se vrate kući. Niko nije došao da upali svetiljke ili naloži vatru. Niko nije očekivao da će on biti tu, pošto je prethodne noći spavao u krevetu. Plamen u kaminu u spavaćoj sobi utulio se i ugasio. Sada se sve pokrenulo. Olver je bio ušuškan u onoj staroj staji; većina njenog krova još je stajala. Časovnik je odzvonio prvi puni sat noći, a nakon svega nedelju dana, četiri zvona označila su drugi.