Tornjevi ponoći

„Oni su sami došli“, odgovori joj Gavin. „Uglavnom su seljaci. To čak i nije prava vojska; većina njih uopšte nema mačeve. Mahom su naoružani vilama, sekirama za drva i palicama. Pretpostavljam da ih je Al’Tor poslao. Juče su počeli da se okupljaju."

„Zanimljivo", primeti Egvena. Delovali su skupljeno s koca i konopca, s različitim šatorima i bez imalo razumevanja kako da se podigne vojni logor. Ali izgleda da ih ima pet do deset hiljada. „Neka ih izviđači drže na oku.“

Gavin klimnu.

Egvena se okrenu i primeti povorku kako prolazi kroz nekoliko obližnjih kapija i diže tabor. Visoko iznad njih leteo je barjak sa andorskim lavom, a vojnici su marširali u pravim redovima. Jedna povorka u crvenoj i beloj odeći odvojila se od njih i zaputila prema Egveninom logoru, a iznad nje se vijorio kraljičin barjak.

Gavin je pratio Egvenu preko uvele trave kada je pošla Elejni u susret. Andorska kraljica baš nije žurila. Ostao je samo još jedan dan do trenutka koji je Rand odredio. Ipak, došla je - a došli su i drugi. Aijeli su došli s Darlinom iz Tira, a njena moć ubeđivanja bila je dovoljno velika da joj omogući da tu dovede i veliki odred Ilijanaca, koji su se utaborili na zapadnoj strani travnate ravnice.

Sudeći po svim izveštajima, Kairhijenjani su sada Elejnini i dolaze skupa sa Andorcima i velikim brojem ljudi iz Družine Crvene ruke. Egvena je poslala ponudu kralju Roedranu Murandijskom da mu omogući da dođe kroz kapiju, kao i ženu koja će to omogućiti, ali nije bila sigurna hoće li on doći. Međutim, čak i bez njega tu je zastupljen znatan broj svetskih država, naročito pošto se među Perinovim vojskama vijore i barjaci Geldana i Majena. Moraće da stupi u dodir s njihovim vladarkama i da vidi je li moguće da se njih dve priklone njenom mišljenju. Ali sve i da nije, zacelo će oni koje je okupila biti dovoljni da ubede Randa da promeni namere. Svetlost dala da je to dovoljno. Ne želi ni da razmišlja o onome što će se desiti ako on od nje iznudi nekakav ishitreni potez.

Pošla je niz stazu, klimanjem glave odgovarajući sestrama koje su je pozdravljale klimanjem i Prihvaćenima koje su padale u naklone, vojnicima koji su pozdravljali i slugama koje su se klanjale. Rand će...

„Nemoguće!" ote se Gavinu i on se ukopa.

„Gavine?", upita ona mršteći se. „Jesi li..."

On potrča preko korovom obraslog brda. Egvena nezadovoljno pogleda za njim. I dalje je plahovit i nagao. Zašto se odjednom toliko uznemirio? Nije reč o zabrinutosti; to bi osetila. Bila je to zbunjenost. Požurila je za njim, onoliko brzo koliko joj je to dostojanstvo dopuštalo. Elejnino poslanstvo zaustavilo se na uveloj travi.

Gavin se bacio na kolena pred nekim. Bila je to neka starija žena riđe-zlatne kose, što je stajala pored nasmešene Elejne, koja je još bila u sedlu.

Ah, pomislila je Egvena. Njene uhode sinoć su je obavestile o toj glasini, ali želela je da je potvrdi pre nego što razgovara o tome s Gavinom.

Morgaza Trakand je živa.

Egvena još nije prilazila. Kada pođe napred, Elejna će morati da joj poljubi prsten, a čitava povorka da joj se pokloni; to će upropastiti Gavinov trenutak. Dok je čekala, oblaci se razrediše.

Odjednom se razdvojiše, a tmurni gromonosni oblaci povukoše se daleko. Nebo se pretvori u brisano plavo polje, u duboko i čisto prostranstvo. Elejna razrogači oči, okrećući se u sedlu i gledajući prema Perinovom delu ogromnog logora.

Dakle, došao je, pomislila je Egvena. I spokoj je nastupio. Tren mira pre razorne oluje.

„Pokušaj ti, Emarine", reče Androl, u društvu male skupine ljudi u jednom šumarku blizu granice područja koje Crna kula zauzima.

Dostojanstveni plemić se usredsredi, držeći Jednu moć. Tkanja sevnuše oko njega. Uzevši u obzir koliko je malo vremena proveo učeći i vežbajući, izvanredno je vešt, pa je stručno izradio tkanje za kapiju.

Umesto da otvori rupu u vazduhu, tkanje se rasturi i nestade. Emarin se okrenu prema ostalima, dok mu se znoj shvao niz lice. „Obrazovanje ovih tkanja deluje mi teže nego ranije“, reče.

„Zašto ne rade?“, upita Evin. Mladić se crveneo od besa - kao da je ta muka s kapijama zapravo neka uvreda.

Androl odmahnu glavom i prekrsti ruke. Krošnje su šuštale, lišće je podrhtavalo padajući na tle kao kiša. Bilo je smeđe kao da je jesen. To ga je mučilo. Za vreme svojih životnih putovanja proveo je neko vreme obrađujući zemlju, pa je stekao seljački osećaj za to je li sve u redu s prirodom.

„Hajde opet pokušaj ti, Androle“, reče Evin. „Ti si uvek dobar s kapijama."

On pogleda drugu trojicu. Kanler je bio treća prisutna osoba; ostareli andorski seljak veoma se namrštio. Naravno, Kanler se često mršti na sve i svašta.

Androl sklopi oči i izbaci iz sebe sve strasti, prihvatajući prazninu. Saidin je tu blistao, kao život i Moć. Zgrabi ga i otpi iz njega. Otvori oči i ukaza mu se životniji svet. Zar uvele biljke mogu istovremeno delovati i bolesno i kao da su pune života? To je neobično preklapanje dve slike koje saidin omogućava.