Tornjevi ponoći

Usredsredi se. Njemu je otvaranje kapija daleko lakše od drugih tkanja; nikada nije shvatao zašto. Mada usmeravanjem ne može da rascepi ni kamičak, može da otvoru kapiju dovoljno veliku da se kroz nju proteraju kola. Logan je to nazvao zadivljujućim, a Taim nemogućim.

Ovoga puta, Androl je svu svoju Moć sasuo u to tkanje. On razume kapije. One imaju smisla. Možda je to zbog njegove urođene sklonosti ka putovanju i ka otkrivanju novih mesta i novih veština.

Tkanja se spojiše. Nije primetio ništa od poteškoća koje je Emarin pomenuo. Međutim, u trenutku kada je dobro poznati blesak svetlosti trebalo da se pojavi, tkanje je počelo da se rastače. Androl pokuša da ga zadrži i da ga opet spoji. Na trenutak se učinilo kao da će mu to uspeti. Međutim, onda mu tkanja iskliznuše i ispariše. Kapija se nije obrazovala.

„Sva ostala tkanja koja sam isprobao radila su kao i obično“, reče mu Evin i stvori kuglu svetlosti. „Sve i jedno."

„Samo kapije", progunđa Kanler.

„Kao...“, zausti Emarin, „kao da nešto želi da nas zadrži ovde. U Crnoj kuli."

„Pokušajte da otvorite kapije na drugim mestima u krugu", reče im Androl. „Ali pokušajte da oni koji su odani Taimu ne vide šta radite. Pretvarajte se da vršite ispitivanja zemljišta, kao što je Taim naredio."

Ljudi mu klimnuše, pa se njih trojica vratiše prema istoku. Androl izađe iz šumarka. Norli je stajao pored puta i tražio ga pogledom. Oniži gojazni Kairhijenjanin mahnu mu i priđe. Androl ga sačeka na pola puta. Norlijev osmeh bio je otvoren i prijatan. Niko nikada nije posumnjao da ga Norli uhodi, što je Androl dobro koristio.

„Jesi li razgovarao s Mezarom?" upita Androl.

„Vala jesam", odgovori mu Norli. „Ručao sam s njim." Norli mahnu Mišrejlu dok su prolazili pored njega. Bio je zauzet nadzorom odreda boraca koji su uvežbavali tkanja. Zlatokosi čovek nehajno se okrenu od njih.

„I?" napeto upita Androl.

„To zapravo nije Mezar", kaza Norli. „Oh, to jeste Mezarovo lice - ali to nije on. Video sam mu u očima. Muka je u tome što taj stvor - šta god da je - ima Mezarovo pamćenje. Priča kao on. Ali osmeh mu je pogrešan. Potpuno pogrešan."

Androl se naježi. „Norli, to mora da je on."

„Nije. Dajem ti reč."

„Jednostavno nije“, reče mu zdepasti čovek.

Androl duboko uzdahnu. Kada se Mezar vratio pre nekoliko dana - objašnjavajući da je Logan dobro i da će se sve s Taimom ubrzo rešiti - Androl je počeo da se nada da postoji nekakav izlaz iz sveg tog zamešateljstva. Ali bilo mu je nešto čudno u vezi s tim čovekom. Sem toga, M’hejl je napravio veliku predstavu od toga što je prihvatio Mezara kao punog Aša’mana; Zmaj ga je uzdigao. A sada Mezar - nekada iz dna duše odan Loganu - vreme provodi s Koterenom i ostalim Taimovim čankolizima.

„Androle, ovo ide na zlo“, tiho mu reče Norli, smešeći se i mašući još jednom odredu ljudi koji su vežbali. „Rekao bih da je vreme da odemo odavde, bilo to protiv naređenja ili ne.“

„Nećemo proći pored onih stražarskih postaja", odgovori mu Androl. „Taim neće da pusti ni one Aes Sedai da odu; čuo si koliko se ona punačka pre neki dan razbesnela pred kapijama. Taim noću udvostručuje stražu, a kapije ne rade.“

„Pa, nešto moramo da učinimo, zar ne? Mislim... šta ako su uhvatili Logana? Šta onda?“

„Ja...“ Ne znam. „Idi i popričaj sa ostalima koji su odani Loganu. Ja ću nas premestiti u zajedničke barake. Razgovaraj i s njima i s njihovim porodicama. Reći ćemo M’hejlu da želimo da oslobodimo prostor za pridošlice. Onda ćemo noću postavljati stražu."

„To će biti pomalo očigledno."

„Podela je već očigledna", reče Androl. „Idi i uradi šta sam ti rekao."

„Jašta. Ali šta ćeš ti da radiš?"

Androl duboko udahnu. „Ja ću da odem i da nam nađem neke saveznike."

Norh skrenu ulevo, ali Androl nastavi niz stazu koja je vodila kroz selo. Činilo mu se kao da mu sve manje i manje ljudi ukazuje poštovanje. Ili se boje da to čine, ili su prišli Taimu.

Družine ljudi u crnim kaputima stajale su prekrštenih ruku i gledale ga. Androl je pokušavao da ne oseća jezu. Dok je hodao, primetio je Mezara - kose prosede na slepoočnicama, puti domanske bakrene boje - kako stoji sa nekim čankolizima. Čovek mu se nasmeši. Mezar se nikada nije olako smešio. Androl mu klimnu, gledajući ga u oči.

I vide ono što je Norli video. Nešto debelo nije u redu. Iza tih očiju je nešto što nije u potpunosti živo. To kao da nije čovek, već iskrivljena slika čoveka. Senka nagurana u ljudsku kožu.

Svetlost nam svima pomogla, pomislio je Androl i požurio. Otišao je do južne strane sela, do malih koliba od izbeljenog drveta i sa slamnatim krovovima koje treba zameniti.

Androl se pokoleba ispred njih. Šta on to radi? Tu borave žene iz Crvenog ađaha. Rekle su da su došle da bi vezale Aša’mane, ali to još nisu učinile. Očigledno je reč o nekakvoj varci. Možda su došle da bi pokušale da ih sve do jednog smire.