Tornjevi ponoći

„Moram da nađem Randa“, odgovori Moiraina. „Biče mu potrebna moja pomoć. Verujem da je bio dobro u mom odsustvu?"

„Ne znam baš", reče joj Met u odgovor. „Napola je lud, a čitav krvavi svet se međusobno hvata za gušu." Boje se uskomešaše. Rand obeduje s Min. Met rasprši tu sliku.

Ona izvi obrvu.

„Ali", priznade Met, „pošlo mu je za rukom da skoro sve usmeri prema Poslednjoj bici. A Verin kaže da mu je uspelo da očisti saidin od opačine."

„Blagoslovena Svetlosti", prošapta Moiraina. „Kako?"

„Ne znam."

„To sve menja", reče ona i još se više nasmeši. „Ispravio je ono što je nekada iskvario. Sa Zmajem nam je došao naš bol i sa Zmajem je rana zaceljena."

„Met stalno priča da bi trebalo da se to na neki način proslavi", primeti Tom. „Mada je moguće da samo traži dobar izgovor da se napije."

„Rekao bih da je to sasvim sigurno", dodade Met. „Bilo kako bilo, Rand je bio veoma zauzet. Elejna kaže da je dogovorio nekakav sastanak s njemu potčinjenim vladarima i da se taj sastanak bliži."

„Dakle, Elejna je kraljica?"

„Jeste. Majku joj je ubio Rahvin", odgovori joj Met.

„Kazao si mi."

„Jesam li? Kada?"

„U prošlom životu, Metrime", odgovori mu ona smešeči se.

„O. Pa, Rand ga je dokrajčio. Tako je to sređeno."

„A ostali Izgubljeni?" upita Moiraina.

„Ne znam", odgovori Met.

„Met je bio toliko zauzet da nije mogao sve to da isprati", dodade Tom. „U međuvremenu se oženio seanšanskom caricom."

Moiraina iznenađeno trepnu. „Šta si uradio?"

„To je bilo slučajno", pokunjeno primeti Met i poguri se.

„Slučajno si se oženio seanšanskom caricom?"

„Imaju neke čudne običaje", reče joj Met i povuče šešir preko lica. „Čudan narod." On natera sebe da se zasmeje.

„Taveren", kaza Moiraina.

Nekako je znao da će ona to reći. Svetlosti. Pa, dobro je što se vratila. Met se iznenadio zbog snage kojom to oseća. Ko bi pomislio da će neka Aes Sedai njemu biti draga?

„Pa", reče ona, „vidim da se mnogo priča mora ispričati. Ali za sada, moraćemo da potražimo Randa."

Takođe je znao da će ona smesta preuzeti vodeću ulogu. „Ti ga nađi, Moiraina, ali ja imam posla u Kaemlinu. Nije mi namera da se raspravljam i sve to, ali tako stoje stvari. I ti bi trebalo da pođeš tamo. Elejna će najverovatnije najviše moći da ti pomogne s Random." Krvave boje. Kao da mu nije dosta što ima samo jedno oko, već mu i one plamene vizije ometaju vid svaki put kada pomisli na Ran...

Plamen spalio te vizije!

Moiraina izvi obrvu kad on odmahnu glavom, pa pocrvene. Verovatno izgleda kao da ima nekakav napad.

„Videćemo Metrime", odgovori mu ona, pa pogleda Toma, koji je stajao držeći kesice s čajem. Metu se činilo kao da je spreman da pokuša da ugreje vodu u sopstvenim šakama, samo da bi skuvao malo toplog čaja za Moirainu. Tom je pogleda, a ona opet pruži ruku.

„Najdraži Tome", reče mu ona. „Volela bih da mi budeš muž, ako bi me ti prihvatio za svoju ženu."

„Šta?“, viknu Met ustajući. Uhvati se za čelo, skoro rušeći šešir sa glave. „Šta si rekla?"

„Ćuti, Mete", reče mu Tom. Nije prihvatio Moiraininu pruženu ruku. „Moiraina, znaš da nikada nisam preterano voleo žene koje usmeravaju Jednu moć. Znaš da me je to sprečavalo u prošlosti."

„Najdraži Tome, ja više nemam mnogo moći. Bez ovog angreala ne bih bila dovoljno snažna ni da postanem Prihvaćena u Beloj kuli. Baciću ga, ako ti to želiš." Diže i drugu ruku, jedva izbegavši da se potpuno otkrije. Skide angreal.

„Ne bih rekao, Moiraina", reče joj Tom, pa kleknu i uze je za ruke. „Ne, ne želim da ti bilo šta oduzmem."

„Ali sa ovim angrealom biću veoma snažna - Moć će mi biti veća nego kada su me zarobili."

„Neka bude", odvrati joj on i vrati joj grivnu na ruku. „Oženiću se tobom, ako tako želiš."

Ona se široko nasmeši.

Met je zgranuto stajao. „A ko će da vas krvavo venča?", ote mu se. „To vala neću biti ja, samo da vam kažem."

Njih dvoje ga pogledaše - Tom bezizražajno, a Moiraina s tračkom osmeha. „Vidim zašto je ta Seanšanka morala da te ima, Mete", primeti ona. „Svakako si romantičan."

„Ja samo..." Skide šešir, nelagodno ga držeći i gledajući čas jedno, čas drugo. „Samo... plamen me spalio! Kako mi je ovo promaklo? Bio sam s vama gotovo sve vreme koje ste proveli zajedno! Kada ste postali dragi jedno drugome?"

„Nisi pomno pratio radnju", odbrusi Tom, pa se okrenu da pogleda Moirainu. „Pretpostavljam da ćeš želeti da ti budem Zaštitnik."

Ona se nasmeši. „Nadam se da je do sada neka druga preuzela mog pređašnjeg Gaidina."

„Prihvatiću taj posao", reče joj Tom, „mada ćeš morati da objasniš Elejni zašto je njen dvorski bard nečiji Zaštitnik." Oklevao je. „Misliš li da možeš da napraviš jedan od onih plaštova što menjaju boje, ali sa zakrpama?"

„Pa, vidim da ste vas dvoje krvavo poludeli", primeti Met. „Tome, zar mi nisi jednom rekao da su dva mesta koja ti najviše nanose bol - Tar Valon i Kaemlin? A ti sada bezglavo juriš nizbrdo putem koji se za tebe završava životom bilo u jednom, bilo u drugom od ta dva mesta!"

Tom slegnu ramenima. „Vremena se menjaju."