Zenica sveta

Ćebad na širokom krevetu ubrzo su bila smaknuta i Tara prebačen na debeli perjani dušek, a jastuci napunjeni guščijim perjem stavljeni pod njegovu glavu. Dok su ga pomerali, ništa se nije čulo sem hrapavog disanja, ali gradonačelnik je odbacio Randovu zabrinutost, rekavši mu da zapali vatru kako bi se soba zagrejala. Dok je Rand vadio drva i potpalu iz sanduka za ogrev pored kamina, Bran je razgrnuo zavese s prozora kako bi propustio jutarnju svetlost u sobu, a onda nežno počeo da briše Tamovo lice. Dok se zabavljač vratio, vatra u ognjištu već je zagrejala sobu. „Neće da dođe“, reče Tom Merilin kada je upao unutra. Prostrelio je Randa pogledom, oštro skupivši čupave sede obrve. „Nisi mi rekao da ga je već pogledala. Skoro me je skratila za glavu.“

„Mislio sam... Ne znam... Možda je gradonačelnik mogao nešto da uradi, da je natera da shvati...“ Stisnuvši zabrinuto šake u pesnice, Rand se okrete od kamina ka gradonačelniku. „Gazda al’Ver, šta da radim?“ Okruglasti čovek bespomoćno odmahnu glavom. Stavio je tek navlaženu krpu na Tamovo čelo, izbegavajući da pogleda u Randa. „Ne mogu samo da ga gledam kako umire, gazda al’Ver. Nešto moram da preduzmem.“ Zabavljač se pomeri kao da bi da nešto da kaže. Rand se sa nadom okrete prema njemu. „Da li Vi imate neku zamisao? Pokušaću bilo šta.“

„Samo sam se pitao“, rekao je Tom nabijajući palcem svoju dugovratu lulu, „da li gradonačelnik zna ko je nažvrljao Zmajev očnjak na njegova vrata.“ Zapiljio se u glavu lule, a onda pogleda Tama i, uz uzdah vrati nezapaljenu lulu među zube. „Izgleda da ga neko više ne voli. Ili su možda njegovi gosti u pitanju.“ Rand ga zgađeno pogleda, okrete se i nastavi da zuri u vatru. Njegove misli su igrale poput plamenova, i kao plamenovi bile su usmerene na jedno. Neće odustati. Neće tek tako da stoji tu i da gleda kako Tam umire. Moj otac, pomislio je odlučno, moj otac. Kada groznica bude prošla, moći će i to da raščiste. Ali, najpre groznica. Samo, kako?

Bran al’Ver stisnu usta dok je gledao u Randova leđa, a pogled kojim je ošinuo zabavljača zaustavio bi i medveda, ali Tom je samo strpljivo čekao kao da ga nije primetio.

„Verovatno neko od Kongara ili Koplina“, reče gradonačelnik na kraju, „mada samo Svetlost zna ko. Brojne su to porodice, a ako ima šta loše da se kaže o nekome, pa čak i ako nema, najpre ćeš to moći da čuješ od njih. U poređenju s njima, Cen Bjui je slatkorečiv.“

„A ona gomila koja je stigla malo pred zoru?“, upita zabavljač. „Nisu ni pomirisali Troloka i stalno su zapitkivali kada će početi proslava, kao da ne vide da je pola sela u pepelu.“

Gazda al’Ver sumorno klimnu. „To je jedna grana familije. Ali niko od njih se puno ne razlikuje. Ona budala, Darl Koplin, proveo je pola noći zahtevajući da gazdaricu Moirainu izbacim iz gostionice, iz sela. Kao da bi od sela uopšte nešto i ostalo da nije bilo njih.“

Rand je samo upola obraćao pažnju na razgovor, ali ovo poslednje natera ga da progovori. „Šta su uradili?“

„Ma, ona je prizvala munje iz vedrog noćnog neba“, odgovorio je gazda al’Ver „Poslala ih je pravo na Troloke. Video si razvaljeno drveće. Ni Troloci nisu prošli bolje.“

„Moiraina?“, upita Rand ispunjen nevericom, a gradonačelnik klimnu glavom. „Gazdarica Moiraina. A gazda Lan je bio kao vihor s onim njegovim mačem. Ma kakav mač. Taj čovek je oružje sam po sebi. Kao da je bio na deset mesta odjednom, tako je izgledalo. Plamen me spalio, ali da nisam izašao i video, nikako ne bih verovao...“ Protrljao je svoju proćelavu glavu. „Posete za Zimsku noć tek su počele. Ruke su nam bile pune poklona i medenjaka, a glave vina, a onda su psi počeli da reže i odjednom su njih dvoje izleteli iz gostionice i rastrčali se kroz selo, vičući nešto o Trolocima. Mislio sam da su i oni popili previše vina. Na kraju krajeva — Troloci? A onda, pre no što je bilo ko shvatio šta se događa, ti... ti stvorovi bili su među nama, udarajući ljude mačevima, paleći kuće. Zavijali su da ti se sledi krv u žilama.“ Zvučao je zgađeno. „Samo smo trčali kao pilići kada lisica upadne u kokošarnik, dok se gazda Lan nije pojavio.“

„Nema potrebe da budeš tako strog“, reče Tom. „Uradili ste koliko ste mogli. Nije baš svaki Trolok koji leži napolju pao od njihove ruke.“

„Umm... Pa, da.“ Gazda al’Ver se stresao. „Skoro da još uvek ne mogu đa verujem. Aes Sedai u Emondovom Polju. A gazda Lan je Zaštitnik.“

„Aes Sedai?“, prošapta Rand. „Ne može biti. Pričao sam s njom. Ona nije... Ona ne...“

„Misliš li da nose natpise?“, suvo upita gradonačelnik. „Aes Sedai, piše preko čela, ili, možda: Opasnost, drži se podalje!“ Iznenada se lupi po čelu. „Aes Sedai. Ja sam matora budala koja gubi pamet. Postoji šansa, Rande, ako si spreman da rizikuješ. Ne mogu da ti kažem da to uradiš, a da sam ja u pitanju, nisam siguran da bih imao hrabrosti.“

„Šansa?“, upita Rand. „Bilo šta, ako će da pomogne.“