Zenica sveta

Bolesničke sobe bile su u nadležnosti gazdarice al’Ver i gradonačelnik je odluku prepustio njoj. Oklevala je na trenutak pre no što je klimnula. „Ali, pusti ga da se probudi sam. Ako ga budeš uznemiravao dok spava...“ Pokušao je da kaže da će biti kao što je naredila, ali reči su se izmešale s još jednim zevom. Odmahnula je glavom uz smešak. „Ti ćeš i sam ubrzo zaspati. Ako moraš da ostaneš, sklupčaj se pored vatre i popij malo te guste goveđe supe pre no što zadremaš.“

„Hoću“, rekao je Rand. Prihvatio bi sve što bi ga zadržalo u toj sobi. „I neću ga probuditi.“

„Postaraj se da bude tako“, rekla je gazdarica al’Ver čvrsto, ali ne neljubazno. „Doneću ti jastuk i nešto ćebadi.“

Kada su se vrata konačno zatvorila za njima, Rand je dovukao jedinu stolicu u sobi pored kreveta i seo tako da je mogao da posmatra Tama. Sve je to bilo lepo što je gazdarica al’Ver rekla o spavanju; vilice su mu škripnule dok je pokušavao da priguši zevanje, ali nije mogao još da spava. Tam se može probuditi svakog trenutka, i možda će samo kratko ostati budan. Rand je morao da čeka na to.

Namrštio se i umotao ćebetom u stolici, odsutno premeštajući balčak mača s rebara. Još uvek se osećao neugodno na pomisao da ispriča nekome ono što mu je Moiraina rekla, ali ovo je ipak bio Tam. Ovo je bio... Nesvesno, isturi vilicu odlučno. Moj otac. Mom ocu mogu reći bilo šta.

Pomeri se još malo u stolici i stavi glavu uz naslon. Tam je bio njegov otac, i niko nije mogao da mu kaže Šta da ispriča ili da ne ispriča svom ocu. Samo je trebalo da ostane budan dok se Tam ne probudi. Samo je trebalo...

9 Obrti točka

Randovo srce glasno je lupalo dok je trčao. Gledao je izgubljeno u ogoljena brda koja su ga okruživala. Ovo nije bilo mesto gde je proleće samo kasnilo — proleće ovde nikada nije stiglo niti će doći. Ništa nije raslo na hladnoj zemlji koja se mrvila pod njegovim čizmama, čak ni lišaj. Zateturao se pored stena, dvostruko viših od njega. Kamen je bio prekriven prašinom, kao da ga kap kiše nikada nije dotakla. Sunce je bilo natečena krvavocrvena lopta. Pržilo je više nego po najvrelijem letnjem danu i bilo toliko jarko da mu je peklo oči, ali oštro je odudaralo naspram olovnog neba, gde su se crni i srebrni oblaci komešali i ključali na obzorju. Uprkos kovitlanju oblaka, nije bilo ni povetarca, a i pored vreline sunca, vazduh je bio hladan kao usred zime.

Rand se osvrnu dok je trčao, ali nije mogao da vidi svoje progonitelje, već samo pusta brda i zubate crne planine. Iznad mnogih planinskih vrhova, visoke perjanice tamnog dima dizale su se da se pridruže oblacima koji su se kotrljali nad njima. Ako nije mogao da vidi svoje progonitelje, mogao je da ih čuje kako zavijaju iza njega. U urlikanju grlenih glasova prepoznavala se radost hajke, zadovoljstvo zbog krvi koja treba da padne. Troloci. Približavaju se, a njegova snaga bila je na izmaku.

U očajničkoj žurbi popeo se na vrh grebena oštrog kao nož, a onda ječeći pade na kolena. Ispred njega pružala se provalija. Hiljadu stopa visoka litica strmoglavila se u ogroman kanjon. Njegovo dno pokrivala je gusta magla. Njena gusta siva površina valjala se u sumornim talasima, udarala i lomila o liticu ispod njega, ali sporije no što se ijedan morski talas ikada kretao. Pojedini oblaci magle zasvetleli bi crveno na trenutak, kao da su se velike vatre rasplamsale iznenada ispod njih, a onda zgasle. U dubinama doline čula se tutnjava grmljavine, a munje su sevale kroz sivilo, ponekad sevajući i prema nebu.

Nije bila dolina ta koja je crpla njegovu snagu i punila ga beznadežnošću. Iz središta besnih para dizala se planina, viša od bilo kog vrha koji je video u Maglenim planinama, crna kao izgubljena nada. Turobna kamena kula, nož koji bode nebesa, bila je izvor njegove pustoši. Nikada je ranije nije video, ali bila mu je znana. Sećanje na nju bežalo je kao živa kada pokuša da ga dodirne, ali bilo je tu, znao je to.

Dodirivali su ga nevidljivi prsti. Cimali su ga za ruke i noge, pokušavajući da ga odvuku do planine. Njegovo telo se trzalo, spremno da posluša. Udovi mu se ukočiše tako da je mislio da može da ukopa prste u kamen. Sablasne strune uplele su se oko njegovog srca i vukle ga, zvale ga ka planini bodežu. Suze su tekle niz njegovo lice. Pao je na zemlju. Osetio je kako volja otiče iz njega kao voda iz probušenog vedra. Samo još malo i otići će tamo gde su ga zvali. Pokoriće se, uradiće kako mu je rečeno. Odjednom, osetio je još nešto: gnev. Guraju ga, vuku ga — pa nije on ovca da ga neko goni u tor. Bes se skupio u jedan tvrdi čvor i on se uhvati za njega kao za splav u poplavi.

Služi mi, prošapta u praznini njegovog uma glas koji mu je bio poznat. Ako bi ga slušao dovoljno pažljivo, bio je siguran da će ga prepoznati. Služi mi. Odmahnuo je glavom da pokuša da ga istera iz uma. Služi mi! Zatresao je pesnicom prema crnoj planini. „Svetlost te sagorela, Šai’tane!“