Zenica sveta

Odjednom, težak miris smrti osetio se oko njega. Silueta se nadvila nad njim, u plaštu boje usirene krvi, pojava s licem... Nije želeo da vidi to lice koje ga je gledalo. Nije želeo ni da misli o njemu. Čak i pomisao na njega bolela ga je i pretvarala njegov um u užareno ugljevlje. Ruka se pružila da ga dohvati. Bacio se unazad, ne mareći da li će pasti preko ivice. Morao je da pobegne što dalje. Pao je, mlatarajući rukama kroz vazduh. Želeo je da vrisne, ali nije mogao da dođe do daha za vrisak, nije mogao uopšte da uhvati nimalo vazduha.

Iznenada, nije više bio u pustoj zemlji. Nije više padao. Zimska smeđa trava polegla je pod njegovim čizmama; izgledala je poput cveća. Gotovo se nasmejao kada je video raštrkana ogoljena stabla drveća i žbunje po nežnoj ravnici koja ga je sada okruživala. U daljini videla se samo jedna planina, slomljenog i rascepljenog vrha, ali ona nije izazivala ni strah ni očajanje. Bila je to samo planina, mada je bilo neobično što je tu, budući da nijedan drugi planinski vrh nije bio na vidiku.

Široka reka tekla je niz obronke, a na ostrvu usred reke bio je grad iz priče, okružen visokim zidovima koji su sijali srebrnom belinom pod toplim suncem. Krenuo je prema tim zidovima, ispunjen olakšanjem i radošću zbog sigurnosti i spokoja za koje je znao da leže iza njih.

Kada se približio, video je visoke kule. Mnoge su bile spojene čudesnim prelazima koji su se pružali kroz vazduh. Visoki mostovi spajali su obale reke sa ostrvskim gradom. Čak i izdaleka mogao je da vidi ornamente u kamenu na tim lukovima, naizgled suviše nežnim da se odupru brzim vodama koje su jurile ispod njih. Iza tih mostova bila je sigurnost i utočište.

Iznenada, hladnoća je prostrujala kroz njega. Probio ga je ledeni znoj, a vazduh je postao smrdljiv i memljiv. Potrčao je, ne osvrćući se, što dalje od progonitelja čiji se ledeni prsti očešaše o njegova leđa i uhvatiše njegov ogrtač; bežao je od te pojave koja je proždirala svetio, s licem koje... Nije mogao da se seti ničega u vezi s licem, sem užasa. Nije želeo da ga se seća. Trčao je i tlo mu je odmicalo pod nogama, uzvišice i blage zaravni... Poželeo je da zavija kao pobesneli pas. Grad je bežao pred njim. Što je brže trčao, beli sjajni zidovi i utočište iza njih bivali su sve dalji i dalji. Postajali su sve manji, sve dok nije ostala samo bleda tačka na obzorju. Hladna šaka njegovog progonitelja zgrabila ga je za okovratnik. Znao je da će da poludi ako ga ti prsti dotaknu. Ili još gore. Nešto još gore. Tek što je to shvatio sa sigurnošću, sapleo se i pao...

„Neeeee!“, vrisnu.

... i zastenjao kada mu je udarac o kamenje pločnika isterao dah. Podigao se zbunjeno. Stajao je na prilazu jednom od čudesnih mostova koje je video preko reke. Nasmejani ljudi prolazili su pored njega u tako raznobojnoj odeći da ga je podsetilo na polje divljeg cveća. Neki od njih su mu se obratili, ali nije ih razumeo, mada su reči zvučale poznato. Ipak, lica su bila prijateljska, a ljudi su mu mahali da krene napred, preko čudesnog mosta, prema sjajnim zidovima i kulama iza njih, prema sigurnosti koja ga je tamo čekala.

Pridružio se gomili koja se kretala preko mosta i ulazila u grad, kroz ogromne kapije u visokom čistom zidu. Unutar zidova bila je zemlja čuda, u kojoj je najbednija građevina izgledala kao palata. Izgledalo je kao da je neko rekao graditeljima da uzmu kamen, ciglu i crep, i stvore lepotu koja će zaustaviti dah smrtnicima. Nije bilo zgrade i spomenika koji ga nisu naterali da bulji razrogačenim očima. Ulice su bile pune muzike, stotinama različitih pesama, ali sve su se stapale sa žamorom gomile i stvarale jedno veliko radosno saglasje. Mirisi slatkih parfema i oštrih začina, čudesne hrane i mirijade cvetova leteli su kroz vazduh, kao da su svi prijatni mirisi na svetu bili tu sakupljeni.

Ulica kojom je ušao u grad, široka i popločana glatkim sivim kamenom, pružala se pravo pred njim prema srcu grada. Na njenom kraju dizala se kula veća i viša od bilo koje druge u gradu, bela kao tek pali sneg. U toj kuli bila je sigurnost i znanje koje je tražio, ali, nikada nije ni sanjao da će videti takav grad. Sigurno neće ništa promeniti ako samo malo odloži odlazak u kulu. Krenuo je u jednu od užih bočnih ulica, gde su žongleri šetali između prodavača neobičnog voća.

Ispred njega, niz ulicu, videla se snežnobela kula, ona koju je već video. Samo još malo, pomisli, i zamače za drugi ugao — i na kraju te ulice bila je bela kula. Tvrdoglavo je zamakao za još jedan ugao, i još jedan... Svaki put bi video kulu od alabastera. Okrenuo se da pobegne od nje... i stao u mestu. Ispred njega bila je bela kula. Bojao se da se osvrne. Plašio se da će je videti iza sebe.

Lica oko njega još uvek su bila prijateljska, ali puna skrhane nade koju je on uništio. A opet, ljudi su mu pokazivali pokretima punim molbe da krene prema kuli. Oči su im sijale očajničkom željom, koju je samo on mogao da zadovolji; on je jedini mogao da ih spase.

Dobro, pomisli. Napokon, u kulu je i hteo da ode.