Zenica sveta

„To je... To je nemoguće.“ Rand se dotetura do prozora i zagleda se u selo i ljude koji su radili među ruševinama. „Ne zanima me Šta se dogodilo, to je jednostavno nemoguće.“ Nešto na Zelenilu prikovalo je njegov pogled, a onda shvati da je to bio pocrneli patrljak Prolećnog stuba. Dobar Bel Tin s torbarom, zabavljačem i strancima. Stresao se i snažno odmahnuo glavom. „Ne. Ne, ja sam čobanin. Nije moguće da ja interesujem Mračnog.“

„Dosta truda je trebalo“, rekao je Lan sumorno, „da se toliko Troloka dovede tako daleko a da se ne čuje vika i dreka od Krajina do Kaemlina i dalje. Želeo bih da znam kako im je to uspelo. Da li zaista misliš da su se toliko trudili samo da bi spalili nekoliko kuća?“

„Vratiće se“, dodala je Moiraina.

Rand zausti da odgovori Lanu, ali to ga zaustavi. Okrenu se prema njoj. „Vratiće se? Zar ne možete da ih zaustavite? Zaustavili ste ih sinoć, a tada ste bili iznenađeni. Sada znate da su ovde.“

„Možda“, odgovori Moiraina.„Mogla bih da pošaljem u Tar Valon po neke od svojih sestara; možda i mogu da doputuju pre no što nam budu zatrebale. Ali Mirdraal takođe zna da sam ja ovde i, verovatno, neće napasti ne otvoreno, barem bez pojačanja. Još Mirdraala i još Troloka. Uz dovoljno Aes Sedai i dovoljno Zaštitnika, Troloci mogu biti oterani, mada ne znam koliko bismo se duge borili.“

Slika zatreperi u Randovoj glavi Emondovo Polje u pepelu, sve farme spaljene. I Stražarsko Brdo, i Devonovo Jahanje, i Tarenska Skela. Sve u pepelu i krvi. „Ne“, reče i trže se, kao da je izgubio uporište. „Zato moram da odem, zar ne? Troloci se neće vratiti ako mene nema.“ Poslednji trag tvrdoglavosti naterao ga je da doda: „Ako zaista mene jure.“

Moiraina je podigla obrve, kao da je iznenađena time što još uvek nije ubeđen, ali Lan reče: „Jesi li voljan da se opkladiš u čitavo svoje selo, čobanine? Čitave tvoje Dve Reke?“

Randove tvrdoglavosti nestade. ,.Ne“, rekao je i ponovo osetio onu prazninu. „Perin i Met će takođe morati da pođu, zar ne?“ Napustiti Dve Reke, svoj dom i oca. Bar će Tam ozdraviti i moći će da ga čuje kako kaže da je sve ono na Kamenolomskom putu bilo besmislica. „Možemo da odemo u Baerlon, pretpostavljam, ili čak Kaemlin. Čuo sam da u Kaemlinu ima više ljudi nego u čitave Dve Reke. Tamo bismo bili bezbedni.“ Pokušao je da se nasmeje, ali smeh mu je zvučao šuplje. „Nekada sam sanjario da ću videti Kaemlin. Nikada nisam ni pomislio da će se to ovako ostvariti.“

Muk je dugo trajao pre no što je Lan rekao: „Ne bih računao na sigurnost Kaemlina. Ako te Mirdraal želi, pronaći će put. Zidovi su jadna prepreka za Poluljude. A ako ne veruješ da te zaista jako žele, onda si budala.“

Rand je pomislio da se već dovoljno obeshrabrio, ali na te reči napustilo ga je i ono malo preostale hrabrosti.

„Postoji bezbedno mesto“, rekla je Moiraina tiho, i Rand je načuljio uši da je čuje. „U Tar Valonu bio bi među Aes Sedai i Zaštitnicima. Čak i tokom Troločkih ratova snage Mračnoga bojale su se da napadnu Svetlucave zidove. Jednom su pokušali i bio je to njihov najveći poraz do samog završetka ratova. A Tar Valon čuva sve znanje koje smo mi, Aes Sedai, sakupile još od Doba ludila. Neki odlomci sežu čak do Doba legendi. Ako negde možeš da saznaš zašto te Mirdraal želi, zašto te Otac Laži želi, to je u Tar Valonu. U to se kunem.“

Putovanje čak do Tar Valona bilo je skoro nezamislivo — mesto gde će biti okružen sa Aes Sedai. Naravno, Moiraina je izlečila Tama — ili je barem tako izgledalo — ali sve te priče! Bilo je dovoljno nelagodno biti u sobi s jednom Aes Sedai, ali biti u gradu koji je bio pun njih... A još uvek nije rekla šta želi od njega. Uvek je postojala cena, bar je tako bilo u pričama.

„Koliko dugo će moj otac spavati?“, upita na kraju. „Ja... Ja moram da mu kažem. Ne bi trebalo da se samo probudi i vidi da me nema.“ Učinilo mu se da je Lan uzdahnuo od olakšanja. Pogledao je Zaštitnika radoznalo, ali Lanovo lice bilo je bezizražajno kao i obično.

„Nije verovatno da će se probuditi pre no što krenemo“, rekla je Moiraina. „Nameravam da krenemo čim padne mrak. Čak i dan odlaganja može biti koban. Biće najbolje da mu ostaviš poruku.“

„Po noći?“, reče Rand sumnjičavo i Lan klimnu glavom.

„Polučovek će ionako ubrzo otkriti da nas nema. Nema potrebe da mu olakšavamo zadatak.“

Rand namesti ćebad oko svog oca. Dug je put do Tar Valona. „U tom slučaju... U tom slučaju, bolje da pronađem Meta i Perina.“

„Ja ću se pobrinuti za to.“ Moiraina je skočila hitro na noge i ogrnula svoj plašt, iznenada s obnovljenom svežinom. Spustila je ruku na njegovo rame. Morao je da se prisili da se ne trgne. Nije ga jako pritisla, ali bio je to gvozdeni hvat koji ga je držao sigurno kao što račve drže zmiju. „Bilo bi najbolje kada bi sve ovo ostalo među nama. Da li razumeš? Upravo oni koji su stavili Zmajev očnjak na vrata gostionice mogli bi da naprave nevolje ukoliko bi saznali.“

„Razumem.“ Uzdahnuo je s olakšanjem kada je sklonila ruku.