Zenica sveta

„Ovo je san“, rekao je dok se ispravljao. Čuo je iza sebe kako se vrata zatvaraju. „Ovo je neki košmar.“ Zatvorio je oči misleći o buđenju. Kada je bio dete, Mudrost mu je rekla da ako pomisliš to u košmara, košmar će nestati. Mudrost? Šta? Kada bi samo njegove misli prestale da se gube. Kada bi samo glava prestala da ga boli, onda bi mogao da misli kako treba.

Otvorio je oči. Soba je još uvek bila tu, balkon, nebo. Čovek kraj kamina.

„Da li je san?“, reče čovek. „Da li je bitno?“ Ponovo, na trenutak, njegova usta i oči postali su prozori u ložište koje kao da se prostiralo u beskraj. Glas mu se nije promenio. On kao da uopšte nije ni primećivao Šta se dešava.

Rand poskoči malo ovog puta. Ipak, uspeo je da se ne prodere: Ovo je san. Mora biti. Ali bez obzira na to, poče da se povlači sve do vrata, motreći na čoveka pored vatre, i pokuša da ih otvori. Nisu se ni pomakla: vrata su bila zaključana.

„Izgleda da si žedan“, reče čovek pored vatre. „Pij.“

Na stoluje bio pehar od sjajnog zlata ukrašen rubinima i ametistima. Nije bio tu ranije. Poželeo je da može da ne drhti. Bio je to samo san. Osećao se kao da su mu usta puna prašine.

„Jesam, malo“, rekao je uzimajući pehar. Čovek se napeto nagnuo napred, s rukom na naslonu stolice, gledajući ga. Miris začinjenog vina naterao je Randa da shvati koliko je zaista bio žedan, kao da danima ništa nije pio. Da li sam pio?

Stao je kada je vino bilo na pola puta do njegovih usana. Oblačići dima dizali su se s naslona stolice između čovekovih prstiju. A te oči gledale su ga oštro, pojavljujući se i nestajući brzo u plamenovima.

Rand je obliznuo usne i spustio vino na sto, ali ga nije probao. „Nisam žedan koliko sam mislio.“ Čovek se ispravi naglo, bezizražajnog lica. Njegovo razočaranje nije moglo biti jasnije ni da je opsovao. Rand se pitao Šta je bilo u vinu. Ali, naravno, to je bilo glupo pitanje. Ovo je sve bio san. Onda, zašto ne prestane? „Šta hoćeš?“, upita. „Ko si ti?“

Plamenovi su zaigrali u čovekovim očima i ustima. Rand je pomislio kako može da čuje riku vatre. „Neki me zovu Ba’alzamon.“

Rand je shvatio kako panično cima kvaku na vratima. Sve misli o snovima su nestale. Mračni. Kvaka nije htela ni da mrdne, ali nastavio je da cima.

„Jesi li ti taj?“, upita Ba’alzamon iznenada. „Ne možeš večito da kriješ to od mene. Ne možeš čak ni da se sakriješ od mene, ni na najvišoj planini ili u najdubljoj pećini. Znam ti svaku dlaku.“

Rand se okrenuo da se suoči sa čovekom — da se suoči sa Ba’alzamonom. Progutao je snažno pljuvačku. Košmar. Posegao je iza sebe da povuče vrata poslednji put, a onda se ispravio.

„Da li očekuješ slavu?“, reče Ba’alzamon. „Moć? Da li su ti rekli da će te Zenica sveta služiti? Šta je slava ili moć za lutku? Konci koji te pokreću vekovima su se ispredali. Tvog oca je izabrala Bela kula, poput pastuva vezanog i odvedenog da obavi svoj posao. Tvoja majka nije bila ništa više no rasplodna kobila za njihove namere. A te namere vode ka tvojoj smrti.“

Randove šake skupile su se u pesnice. „Moj otac je dobar čovek, a moja majka je bila dobra žena. Da nisi reč rekao o njima!“

Plamenovi su se nasmejali. „Dakle, ipak ima malo duha u tebi. Možda ti jesi taj. Malo će ti to značiti. Amirlin tron će te koristiti sve dok se ne istrošiš, kao što su Daviana koristili, i Jurijana Kamenolukog, i Gvera Amalasana, i Raolina Protivmračnog. Kao što sada koriste Logana. Koristiće te sve dok ništa ne ostane od tebe.“

„Ne znam...“ Rand je odmahivao glavom. Onaj trenutak jasne svesti koji se rodio iz gneva nestao je. Čak i dok se borio da ponovo dođe do njega, nije mogao da se seti kako ga je i prvi put našao. Njegove misli vrtele su se u krug Zgrabio je jednu kao splav u vrtlogu. Izustio je reči, dok mu je glas dobijao na snazi što je duže govorio: „Ti... si vezan... u Šajol Gulu. Ti i svi Izgubljeni... Tvorac te je vezao do kraja vremena.“

„Kraja vremena?“, rugao se Ba’alzamon. „Živiš kao buba pod kamenom i misliš da je tvoj mulj vaseljena. Smrt vremena doneće mi moć kakvu ti ne možeš ni da zamisliš, crve.“

„Ti si vezan...“

„Budalo, ja nikada nisam bio vezan!“ Vatre njegovog lica buktale su takvom vrelinom da je Rand morao da ustukne, krijući lice rukama. Znoj na njegovim dlanovima osušio se od vreline. „Stajao sam tik uz Lijusa Terina Rodoubicu kada je počinio delo po kome je dobio to ime. Ja sam mu rekao da ubije svoju ženu, svoju decu, sve od njegovog roda, i svakog koga je voleo ili koje njega voleo. Ja sam mu pružio trenutak svesti da shvati Šta je uradio. Da li si nekada čuo čoveka kako cepa svoju dušu vriskovima, crve? Mogao je tada da me udari. Nije mogao da pobedi, ali mogao je da pokuša. Umesto toga, prizvao je svoju dragocenu Jednu moć na sebe, toliko da se zemlja otvorila i izdigla Zmajevu planinu da označi njegovu grobnicu.