Zenica sveta

„Izvinjavam se, gazdarice Alis, zato što ste čekali tako dugo, ali sa ovoliko mnogo ljudi u gostionici, pravo je čudo što stignemo da poslužimo bilo koga. Bojim se da ni hrana nije kao što bi trebalo da bude. Samo pilići, nešto repe i graška i malo sira za kasnije. Ne, jednostavno nije kao što bi trebalo da bude. Zaista se izvinjavam.“

„Prava gozba“, nasmešila se Moiraina. „Za ova nemirna vremena zaista gozba, gazda Fič.“

Gostioničar se nakloni ponovo. Njegova retka kosa, koja je štrcala u svim pravcima kao da je stalno provlačio ruke kroz nju, učinila je njegov naklon smešnim, ali njegov osmeh bio je tako prijatan da bi se svako smejao s njim, a ne njemu. „Hvala vam, gazdarice Alis. Hvala vam.“

Kada se ispravio, namrštio se i obrisao zamišljenu prašinu sa stola krajičkom svoje kecelje. „Pre godinu dana naravno da ne bih stavio pred vas tako nešto. Ni približno. Zima. Da. Zima. Moji podrumi se prazne, a na pijaci skoro ničeg nema. A ko može da krivi seljake? Ko? Svakako se ne može reći kada će da stigne sledeća žetva. Ne može se uopšte reći. Vukovi sada jedu jagnjetinu i govedinu koja bi trebalo da ide na stolove i...“

Odjednom, izgleda da je shvatio da to baš i nije bio razgovor posle koga bi njegovi gosti mogli da uživaju u svom obroku. „Kako ja brbljam. Samo laprdam, takav sam ja. Izlapeo. Mari, Sinda, pustite ove dobre ljude da jedu na miru.“ Pokazao je ženama da se udalje i dok su one napuštale sobu poklonio se Moiraini ponovo. „Nadam se da ćete uživati u obroku, gazdarice Alis. Ako vam još nešto bude trebalo, samo recite i doneću. Samo recite. Zadovoljstvo je ugo-štiti vas i gazda Andru. Pravo zadovoljstvo.“ Još jednom se duboko naklonio i otišao, zatvarajući tiho vrata za sobom.

Lan je tokom svega toga bio naslonjen na zid, kao da je upola zaspao. Kada je gostioničar napustio sobu, skočio je i u dva duga koraka našao se pored vrata. Prislonivši uvo uz njih, slušao je napeto dok nije moglo da se izbroji do trideset, a onda naglo otvorio vrata i pomolio glavu u hodnik. „Otišli su“, reče naposletku, zatvorivši vrata. „Možemo da pričamo bezbedno.“

„Znam da si rekao da ne treba da verujemo nikome“, reče Egvena, „ali ako sumnjaš na gostioničara, zašto smo odseli ovde?“

„Sumnjam u njega koliko i u sve druge“, odgovori Lan. „Ali opet, dok ne stignemo do Tar Valona sumnjam u svakoga. Tamo ću sumnjati samo upola.“

Rand je počeo da se smeši, misleći da se Zaštitnik šalio. A onda je shvatio da na Lanovom licu nije bilo ni traga smeha. Zaista će sumnjati na ljude u Tar Valonu. Da li je igde bilo bezbedno?

„Preteruje“, rekla im je Moiraina smirujući ih. „Gazda Fič je dobar čovek, pošten i dostojan poverenja. Ali voli da priča, i uz najbolju moguću volju, nešto može da mu izleti pred pogrešnim ljudima. A ja još nisam odsela u gostionici u kojoj polovina sobarica ne prisluškuje na vratima i ne provodi više vremena u ogovaranju nego u nameštanju kreveta. Hajde da sednemo pre no što se jelo ohladi.“

Seli su oko stola — Moiraina na čelo, a Lan na začelje i neko vreme svi su bili isuviše zauzeti punjenjem svojih tanjira da bi razgovarali. Možda to nije bila gozba, ali posle skoro nedelju dana dvopeka i suvog mesa, izgledalo je tako.

Posle nekog vremena Moiraina je upitala: „Šta si saznao u trpezariji?“ Noževi i viljuške su stali, ostavši da vise u vazduhu, a svi pogledi bili su uprti ka Zaštitniku.

„Malo toga dobrog“, odgovorio je Lan. „Avin je bio u pravu, barem po pričama. Bila je bitka u Geldanu, a Logan je pobednik. Tuce različitih priča kruži unaokolo, ali sve se u tome slažu.“

Logan? To mora da je lažni Zmaj. Bio je to prvi put da je Rand čuo kako se čovek zove. Lan je zvučao skoro kao da ga zna.

„Aes Sedai?“, upitala je Moiraina tiho, a Lan odmahnu glavom.

„Ne znam. Neki kažu da su sve ubijene, neki kažu — nijedna“, reče s prezirom. „Neki čak kažu da su prešle na Loganovu stranu. Nema ničeg pouzdanog, a ja nisam hteo da pokažem previše radoznalosti.“

„Da“, rekla je Moiraina. „Malo toga dobrog.“ Duboko uzdahnuvši, ponovo je usmerila svoju pažnju na sto. „A što se tiče nas?“

„Tu su vesti bolje. Nije bilo čudnih događaja, nije bilo stranaca koji bi mogli biti Mirdraali, a svakako ne Troloka. A Beli plastovi su zauzeti pokušajima da naprave nevolje guverneru Adanu zato što neće da sarađuje s njima. Neće nas ni primetiti, sem ukoliko ne skrenemo pažnju na sebe.“

„Dobro“, reče Moiraina. „To se slaže s onim što je rekla služavka u kupatilu. Ogovaranje ima svojih dobrih strana. Sada“, obratila se čitavoj družini, „pred nama je još uvek dug put, ali ni prethodna nedelja nije bila laka, zato predlažem da ostanemo ovde noćas i sutra, a da krenemo prekosutra ujutru.“ Mladi su se osmehnuli: prvi put u gradu. Moiraina se nasmešila, ali reče: „Šta gazda Andra ima da kaže na to?“

Lan je pogledao nasmejana lica bezlično. „Nemam ništa protiv ako, za pramenu, zapamte Šta sam im rekao.“

Tom promumla kroz brkove: „Ovi seljaci pušteni u... u grad.“ Šmrknuo je ponovo i odmahnuo glavom.