Zenica sveta

Budući da je gostionica bila prepuna, samo tri sobe bile su slobodne. Jedna za Moirainu i Egvenu, a dve za muškarce. Rand je delio sobu s Lanom i Tomom, na kraju četvrtog sprata, odmah ispod krova, sa samo jednim malim prozorom koji je gledao na dvorište štale. Već je bila noć i svetio iz gostionice osvetljavalo je dvorište. Bila je to mala soba, a dodatni krevet koji je bio namešten za Toma učinio ju je još manjom, mada su sva tri kreveta bila uska. I tvrda, otkrio je Rand kada se bacio na svoj. Sasvim sigurno, ne najbolja soba.

Tom je ostao samo da izvadi svoju flautu i harfu, a onda je otišao, već uvežbavajući svečane stavove. Lan je otišao s njim.

Bilo je to čudno, pomislio je Rand dok se premeštao po neudobnom krevetu. Pre nedelju dana sišao bi niz stepenice kao vihor samo zbog prilike da vidi zabavljača kako nastupa i zbog glasina da će on nastupiti. Ali slušanje Toma kako priča svoje priče svake noći nedelju dana, a Tom će biti tu i sledeće noći, i one tamo, a vrela kupka opustila je čvorove u mišićima, za koje je mislio da će večno biti tu. Prvi vruć obrok koji je pojeo za nedelju dana ispunio ga je lenjošću. Pitao se pospano da li je Lan zaista znao lažnog Zmaja Logana. Odozdo su se čuli prigušeni povici: trpezarija je pozdravila Tomov dolazak, ali Rand je već zaspao.

Kameni hodnik bio je nejasan, ispunjen senkama, i Rand je bio sam u njemu. Nije mogao da proceni odakle je dolazilo ono malo svetlosti. Na sivim zidovima nije bilo ni sveća ni lampi, ničeg što je moglo da proizvede bledi sjaj koji je, izgleda, jednostavno bio tu. Vazduh je bio ustajao i memljiv, a negde u daljini čuo se ravnomeran i šuplji zvuk kapljanja vode. Gde god da je ovo bilo, nije bila gostionica. Gostionica? Glava ga je bolela i bilo mu je teško da zadrži misli. Bilo je nešto vezano za... gostionicu? O čemu god da se radilo, nestalo je.

Ovlažio je usne i poželeo da ima nešto za piće. Bio je užasno žedan, suv poput prašine. Kapljanje je odlučilo umesto njega. Žedan, krenuo je prema ravnomernom kap-kap-kap.

Hodnik se nastavljao, bez ijednog prolaza sa strane ili i najmanje promene u izgledu. Jedino što se moglo videti bila su gruba vrata postavljena u jednakim razmacima, u parovima, po jedna na svakoj strani hodnika. Drvo od koga su bila načinjena bilo je ispucalo i suvo, uprkos memli u vazduhu. Senke su uzmicale pred njim, ne menjajući se, a kapanje nije bilo bliže. Posle dugog vremena odlučio je da pokuša da uđe kroz neka od vrata. Otvorila su se lako i zakoračio je u sumornu odaju s kamenim zidovima.

Jedan zid otvarao se u nizu lukova i prelazio u kameni balkon, iza koga je bilo nebo kakvo nikada nije video. Oblaci ispresecani crnim i sivim, crvenim i narandžastim odsjajima jurili su kao da su ih gonili olujni vetrovi, i kovitlali se, preplićući se beskonačno. Niko nije mogao videti takvo nebo — nije moglo da postoji.

Skrenuo je pogled od balkona, ali ni ostatak sobe nije bio drugačiji. Sve je bilo u čudnim linijama i neobičnim uglovima, kao da je odaja bila skoro nenamerno istopljena od stene, sa stubovima koji kao da su rasli iz sivog poda. Plamenovi su buktali na ognjištu kao vatra u kovačnici koju su mehovi raspirivali, ali nisu isijavali toplotu. Kamin je bio načinjen od neobičnih ovalnih kamenova, ili su samo tako izgledali, glatki od vlage uprkos vatri kada bi gledao pravo u njih. Ali kada bi ih video krajičkom oka, bila su to lica. Lica ljudi i žena koja su se krivila u bolu i vrištala bez glasa. Stolice visokih naslona i izglačan sto na sredini sobe bili su potpuno obični, ali to je samo naglašavalo neobični izgled ostatka sobe. Na zidu je visilo samo jedno ogledalo, ali ono uopšte nije bilo obično. Kada je pogledao u njega, video je samo mrlju umesto svog odraza. Sve ostalo u sobi videlo se jasno, ali ne i on.

Čovek je stajao ispred kamina. Nije ga primetio kada je ušao. Da nije znao da je to nemoguće, pomislio bi da u sobi nije bilo nikog sve dok nije pogledao tog čoveka. Obučen u tamnu odeću finog kroja, izgledao je kao da je u naponu svoje zrelosti i Rand je pretpostavljao da bi žene rekle da je zgodan.

„Ponovo se srećemo“, reče čovek i samo na trenutak njegova usta i oči postali su ulazi u beskrajne pećine ispunjene plamenom.

Uz krik, Rand izlete iz sobe, tako brzo da se zateturao preko hodnika i udario u draga vrata, otvorivši ih. Okrenuo se i zgrabio kvaku kako ne bi pao — i uhvatio sebe kako pilji razrogačenih očiju u kamenu sobu sa nepostojećim nebom vidljivim kroz lukove koji su vodili ka balkonu, i kaminom...

„Ne možeš da pobegneš tako lako od mene“, reče čovek. Rand se okrenuo, koprcajući se da izađe iz sobe i pokušavajući da ponovo stane na noge a da se ne zaustavi. Ovog puta nije bilo hodnika. Sledio se, upola klečeći blizu uglačanog stola i pogledao čoveka pored kamina. Bilo je to bolje nego da gleda kamenje od kojeg je načinjen kamin ili nebo.