Zenica sveta

Naslonio se na zid hodnika, pustivši da mu osmeh izbledi. Glava ga je još uvek bolela; glavobolja se pogoršala umesto da se stiša. Ni on nije mogao da se raduje što je u Baerlonu, ne sada. Nije mogao da se raduje više ničemu.

Sobarica je prošla noseći pune ruke čaršava i zabrinuto ga pogledala. Pre no što je stigla i da progovori, on je pošao niz hodnik, oblačeći ogrtač. Tom neće završiti svoj nastup u trpezariji još satima. Mogao bi i da krene u razgledanje. Možda bi mogao da pronađe Meta i proveri da li je i on sanjao Ba’alzamona. Spustio se niz stepenice sporije ovoga puta, trljajući slepoočnice.

Stepenište se završavalo blizu kuhinje, tako da je tuda prošao, klimajući glavom Sari, ali ubrza kada mu se učinilo da ona ima nameru da nastavi započetu priču. U dvorištu ispred štale nije bilo nikoga sem Muča koji je stajao pored stajskih vrata, i još jednog od konjušara koji je na remenima nosio vreću u štalu. Rand je klimnuo i Muču, ali konjušar ga prkosno pogleda i uđe. Nadao se da su ostali u gradu bili više nalik Sari, a ne Muču. Spreman da vidi kako grad izgleda, ubrzao je korak.

Stao je na otvorenoj kapiji i zablenuo se. Ljudi su se gurali na ulici kao ovce u oboru, potpuno umotani u ogrtače i kapute, sa šeširima nabijenim zbog hladnoće. Krivudali su brzim korakom kroz gužvu, kao da ih nosi vetar koji je duvao preko krovova, i gurali se laktovima, jedva razmenivši reč ili pogled. Sve stranci, pomislio je. Uopšte se ne poznaju.

I mirisalo je neobično. Oštro, kiselo i slatko, sve pomešano tako da je morao da protrlja nos. Čak i na vrhuncu proslave u svom mestu nije video takvu gužvu. Ni upola toliku. A ovo je bila samo jedna ulica. Gazda Fič i kuvar rekli su da je čitav grad bio pun. Čitav grad... takav?

Udaljio se lagano od kapije, što dalje od ulice pune ljudi. Zaista nije bilo u redu da ostavi Perina bolesnog u krevetu. A Šta ako Tom završi sa svojom pričom dok on bude bio u gradu? Možda zabavljač i sam izađe, a Randu je bilo potrebno da priča sa nekim. Bilo je mnogo bolje da sačeka malo. Uzdahnuo je s olakšanjem kada se okrenuo od uzavrele ulice.

Povratak u gostionicu mu doduše ne bi prijao, ne s njegovom glavoboljom. Seo je na prevrnuto bure iza gostionice i nadao se da će hladan vazduh smanjiti bol.

Muč je s vremena na vreme dolazio do stajskih vrata i zurio u njega. Mogao je da razazna čak i preko dvorišta kako se razdraženo mršti. Da li on to nije voleo ljude sa sela? Ili je bio posramljen zato što ih je gazda Fič pozdravio nakon što je on pokušao da ih otera kad su ušli kroz zadnju kapiju? Možda je Prijatelj Mraka, pomisli, očekujući da će ga ta pomisao nasmejati, ali nije mu bilo smešno. Prošao je šakom duž balčaka Tamovog mača. Nije ostalo mnogo toga čemu je mogao da se smeje.

„Čobanin s mačem označenim čapljom“, začu nizak ženski glas. „To je gotovo dovoljno da poverujem u sve. U kakvoj si to nevolji, momče sa sela?“

Iznenađen, Rand je skočio. Bila je to kratko ošišana mlada žena koju je video s Moirainom kada je izašao iz kupatila. Bila je još uvek odevena u dečački kaput i pantalone. Bila je malo starija od njega, pomislio je, tamnih očiju, koje su bile krupnije čak i od Egveninih, i neobično ispitivačke.

„Ti si Rand, zar ne?“, reče i nastavi: „Ja sam Min.“

„Nisam u nevolji“, odgovori Rand. Nije znao Šta joj je Moiraina rekla, ali setio se Lanovog naređenja da ne privlače pažnju. „Zašto misliš da sam u nevolji? Dve Reke su mirno mesto, a i mi smo takvi. Nije to mesto za nevolje, sem ako su u pitanju usevi ili ovce.“

„Mirno?“, reče Min uz blagi osmeh. „Čula sam Šta se priča o narodu iz Dve Reke. Čula sam šale o čobanima drvenih glava, i to od ljudi koji su bili na selu.“

„Drvene glave?“, reče Rand, namrštivši se. „Kakve šale?“

„Oni koji to znaju“, nastavila je kao da on nije ni progovorio, „kažu da se vi šetate unaokolo ljubazno i osmehujući se, meki i ponizni kao puter. To je spolja, u svakom slučaju. A ispod toga, kažu, tvrdi ste kao staro hrastovo korenje. Kopaj dovoljno duboko, kažu, i iskopaćeš kamen. Ali kamen nije zakopan previše duboko u tebi, ili u tvojim prijateljima. Kao da je oluja odnela skoro sve naslage s njega. Moiraina mi nije sve rekla, ali vidim i sama.“

Staro hrastovo korenje? Kamen? Teško da je to bilo ono što bi trgovci ili njihovi ljudi rekli. Ovo poslednje, doduše, nateralo ga je da poskoči.

Osvrnuo se brzo oko sebe. Dvorište je bilo prazno, a najbliži prozor zatvoren. „Ne znam nikoga ko se zove... Kako ono reče?“

„Gazdarica Alis, onda, ako ti se to više sviđa“, reče Min, gledajući ga tako da je bilo jasno da se zabavlja. To ga natera da pocrveni. „Nema nikoga da sluša.“

„Zašto misliš da se gazdarica Alis drugačije zove?“

„Zato što mi je rekla“, reče Min tako strpljivo da je ponovo pocrveneo. „Nije imala drugog izbora, pretpostavljam. Videla sam da je... drugačija... Odmah. Još kada je odsela ovde ranije, na putu za selo. Znala je za mene. Pričala sam sa... drugima kao što je ona ranije.“

„ Videla?“, reče Rand.