Zenica sveta

Svakako, nije bilo palata i samo je nekoliko kuća bilo mnogo više od onih kuća u Emondovom Polju, ali sve su imale krov od crepova ili ploča, fin poput krova gostionice Kod Vinskog izvora. Pretpostavljao je da će u Kaemlinu biti palata ili dve. Izbrojao je devet gostionica, od kojih nijedna nije bila manja od Kod Vinskog izvora, a većina je bila velika kao Jelen i lav, a bilo je još mnogo ulica koje još uvek nije video.

Bilo je radnji u svakoj ulici s nadstrešnicama od platna koje su zaklanjale stolove pokrivene svakojakom robom, od tkanina do knjiga, i lonaca, i čizama. Izgledalo je kao da se stotinu torbarevih kola prosulo. Piljio je toliko da je više no jednom morao da požuri dalje zbog sumnjičavog pogleda trgovca. Nije razumeo pogled prvog vlasnika radnje. Kada je shvatio, počeo je da besni, sve dok se nije setio da je on bio stranac. U svakom slučaju, nije mogao da kupi mnogo. Dahnuo je iznenađeno kada je video koliko je bakrenjaka bilo dato za tuce požutelih jabuka ili šačicu osušene repe, kakvima hrane konje u Dve Reke, ali ljudi su izgleda bili voljni da plate.

Pomislio je kako ima i previše ljudi. Jedno vreme poražavala ga je samo njihova brojnost. Neki su nosili odeću finiju no bilo ko u Dve Reke, skoro kao Moiraina, a veliki broj njih nosio je duge kapute postavljene krznom, koji su lelujali oko njihovih članaka. Što se tiče rudara o kojima su svi u gostionici pričali, oni su izgledali pogrbljeno, kao i svi ljudi koji kopaju pod zemljom. Ali ostali nisu bili drugačiji od onih sa kojima je odrastao, i po odeći i po izgledu. A očekivao je da budu. Neki od njih toliko su ličili na ljude u Dve Reke, da je mogao da zamisli kako pripadaju nekoj od porodica koje je znao oko Emondovog Polja. Bezubi osedeli čovek sa ušima poput drški krčaga, koji je sedeo na klupi izvan jedne od gostionica i gvirio žalosno u praznu kriglu, mogao je lako biti bliski rođak Bilija Kongara. Krojač s vilicom kao ašov, koji je šio ispred svoje radnje, bio je nalik kao brat Džonu Tenu, sve do istovetnog ćelavog kruga na potiljku. Pljunuta slika Samela Kravija progurala se pored Randa dok je on zamicao za ugao, a...

Zapiljio se s nevericom u koščatog malog čoveka dugih ruku i velikog nosa, koji se gurao užurbano kroz gomilu, u iscepanoj odeći. Njegove oči bile su upale, a njegovo prljavo lice ispošćeno, kao da nije ni jeo ni spavao danima, ali Rand je mogao da se zakune... Otrcani čovek tek tada ga je ugledao i zaledio se u raskoraku, ne obraćajući pažnju na ljude koji su se skoro spotakli preko njega. Nestao je i poslednji tračak sumnje u Randu.

„Gazda Fejne!“, povika. „Svi smo mislili da ste...“

Brzo poput treptaja oka, torbar poče da beži, ali Rand je potrčao za njim, izvinjavajući se ljudima s kojima se sudarao. Video je kroz gužvu kako Fejn utrčava u uličicu, i pošao je za njim.

Nekoliko koraka unutar uskog prolaza između dve ulice torbar je stao. Visoka ograda pretvorila je uličicu u ćorsokak. Dok se Rand zaustavljao, Fejn se okrenuo prema njemu, skupivši se zabrinuto i pokušavajući da se udalji od njega. Odmahnuo je prljavim rukama da pokaže Randu da se drži podalje. Kaput mu je bio pocepan na više mesta, a ogrtač pohaban i poderan kao da je bio upotrebljavan u mnogo teže svrhe no što je bilo predviđeno.

„Gazda Fejne?“, uz oklevanje reče Rand. „Šta se desilo? To sam ja, Rand al’Tor, iz Emondovog Polja. Svi smo mislili da su vas Troloci uhvatili.“

Fejn odmahnu oštro i, još uvek skupljen, potrča nekoliko teturavih koraka prema ulazu u ulicu. Nije pokušao da prođe pored Randa, ili čak da mu se približi. „Nemoj!“, reče hrapavo. Pomerao je stalno glavu, kao da pokušava da vidi sve što se događa u ulici iza Randa. „Ne pominji“, glas mu se spustio do promuklog šapata i okrenuo je glavu u stranu, gledajući Randa kratko ispod oka, „njih. Beli plaštovi su u gradu.“

„Oni nemaju nikakvog razloga da nam prave nevolje“, reče Rand. „Pođite sa mnom kod Jelena i lava. Odseo sam tamo s nekim prijateljima. Poznajete većinu njih. Biće im drago da vas vide. Svi smo mislili da ste mrtvi.“

„Mrtav?“, odsečno reče torbar ogorčeno. „Ne Padan Fejn. Padan Fejn zna kuda da skoči i gde da se dočeka.“ Ispravio je svoje prnje kao da su bile svečana odeća. „Uvek je znao i uvek će znati. Živeću ja dugo. Duže nego...“ Odjednom, lice mu se ukočilo, a šake stegle oko kaputa. „Spalili su moja kola i svu moju robu. Nije bilo potrebe za time, zar ne? Nisam mogao da dođem do mojih konja. Mojih konja — onaj debeli matori gostioničar zaključao ih je u svoju štalu. Morao sam da budem brz da ne bih bio preklan, i Šta mi je to donelo? Ostalo mi je samo ovo što imam na sebi. Je li to pošteno? Je li?“

„Vaši konji su bezbedni u gazda al’Verovoj štali. Možete ih dobiti bilo kad. Ako pođete sa mnom u gostionicu, siguran sam da će vam Moiraina pomoći da se vratite u Dve Reke.