Zenica sveta

„Mislim da sam se prehladio“, reče Rand. Glava mu je bila kao bubanj, a i tako je zvečalo u njoj.

„Možeš da pojedeš malo pileće supe kada se vratimo u gostionicu“, reče Met. Nastavio je da priča dok su jurili kroz prepune ulice. Rand se trudio da ga sluša i, s vremena na vreme, kaže nešto, ali trebalo je truda. Nije bio umoran; nije mu se spavalo. Samo se osećao kao da pluta. Posle nekog vremena, shvati da priča Metu za Min.

„Bodež sa rubinom, a?“, reče Met. „To mi se sviđa. Doduše, ne znam za to oko. Jesi li siguran da nije jednostavno izmišljala? Trebalo bi da zna Šta sve to znači ako je zaista proročica.“

„Nije rekla da je proročica“, reče Rand. „Verujem da vidi stvari. Sećaš se da je Moiraina razgovarala s njom kada smo završili s kupanjem. A i zna koje Moiraina.“ Met ga pogleda namršteno. „Mislio sam da ne bi trebalo da koristimo to ime.“

„Ne“, promrmljao je Rand. Protrljao je glavu obema šakama. Bilo je tako teško da se usredsredi na bilo Šta.

„Mislim da si zaista bolestan“, reče Met, još uvek namršten. Iznenada, on povuče Randa za rukav. „Pogledaj ih.“

Trojica ljudi s grudnim oklopima i okruglim čeličnim šlemovima, izglačanim tako da su sijali kao srebro, išli su niz ulicu prema Randu i Metu. Čak je i verižnjača na njihovim rukama sijala. Njihovi beli, uzvišeno dugi plaštevi, na kojima je bilo izvezeno zlatno sunce na levoj strani grudi, jednostavno su brisali blato i bare s ulice. Njihove šake počivale su na balčacima i posmatrali su oko sebe kao da vide nešto što je izmilelo ispod trulog panja. Doduše, niko ih nije gledao. Kao da ih niko nije ni primećivao. Ali opet, ta trojica nisu morali da se guraju kroz gomilu. Gužva se, kao slučajno, prosto razdvajala pred ljudima u belim plaštovima, ostavljajući im prazan prostor koji se pomerao s njima.

„Da li misliš da su to Deca Svetla?“, upita Met glasno. Prolaznik ga prostreli pogledom, a onda ubrza korak.

Rand je klimnuo. Deca Svetla. Beli plaštovi. Ljudi koji mrze Aes Sedai. Ljudi koji govore drugima kako da žive i prave nevolje onima koji odbiju da im se pokore. Ako su spaljene farme i još gore stvari mogle da se nazovu tako blago. Trebalo bi da sam uplašen, pomislio je. Ili radoznao. U svakom slučaju, nešto bi trebalo da oseća. Umesto toga, samo ih je posmatrao ravnodušno.

„Nisu ništa posebno“, reče Met. „Doduše, puni su sebe, zar ne?“

„Oni nisu bitni“, reče Rand. „Gostionica. Moramo da pričamo s Perinom.“

„Kao Evard Kongar. I on je uvek išao podignuta nosa.“ Iznenada, Met se iscerio sa sjajem u očima. „Sećaš se kada je pao s Kolskog mosta i morao da šljapka do kuće potpuno mokar? To ga je držalo na zemlji gotovo mesec dana.“

„Kakve to veze ima s Perinom?“

„Vidiš ono?“ Met je pokazao na kola koja su bila naslonjena na svoje rukanice u uličici, odmah ispred Dece Svetla. Jedan kolac pridržavao je tuce buradi koja su bila napakovana na ravna kola. „Gledaj.“ Pojurio je uz smeh u nožarsku radnju s njihove leve strane.

Rand je gledao za njim. Znao je da bi trebalo da učini nešto. Taj pogled u Metovim očima uvek je značio da sledi neki od njegovih trikova. Ali, začudo, uhvatio je sebe kako jedva čeka to što će Met da uradi. Nešto mu je govorilo da je to pogrešno, da je opasno, ali, svejedno, nasmešio se u iščekivanju sledećeg trena, Met se pojavi iznad njega. Bio se napola popeo kroz prozor na tavanu, na krovu radnje načinjenom od crepa. Njegova praćka bila mu je u ruci i već ju je zavitlao iznad glave. Rand pogleda ponovo u kola. Gotovo istovremeno začuo se oštar pucanj i kolac koji je držao burad polomio se tačno kada su se Beli plaštovi našli ispred uličice. Ljudi su skočili s puta buradi koja su se kotrljala niz rukanice uz šuplju tutnjavu i tumbala niz ulicu, prskajući blato i prljavu vodu u svim pravcima. Trojica pripadnika Dece Svetla skočili su brzo koliko i svi ostali, a njihovi nadmoćni pogledi sada su bili iznenađeni. Neko od prolaznika je pao, uz ponovno prskanje, ali njih trojica su se pomerili, spretno izbegavajući burad, s lakoćom. Doduše, nisu mogli da izbegnu blato koje je poprskalo njihove bele plašteve.

Bradati čovek u dugoj kecelji izleteo je iz male ulice, mašući rukama i vičući gnevno, ali jedan pogled na njih trojicu kako pokušavaju bezuspešno da otresu blato sa svojih plašteva bio je dovoljan da nestane u uličici brže no što je došao. Rand pogleda ka krovu radnje; Met je nestao. Bio je to lak pogodak za bilo kog dečka iz Dve Reke. Nije mogao a da se ne nasmeje. Sala je bila pomalo praznoglava, ali ipak, bilo je smešno. Kada se okrenuo nazad ka ulici, trojica Belih plaštova stajali su tačno ispred njega.

„Nešto ti je smešno, da?“ Onaj koji je govorio bio je malo ispred ostalih. Izgledao je nadmeno. U očima koje nisu treptale bilo je svetlosti, kao da zna nešto važno, nešto što niko drugi ne zna.

Randov smeh nestade. Nije bilo nikog osim njega i Dece Svetla usred blata i buradi. Gomila koja je bila svuda oko njih, odjednom se setila hitnih poslova uz ulicu i niz nju.