Zenica sveta

„Pa, pretpostavljam da nećeš da otrčiš kod Dece. Ako se zaboravi s kime putuješ. Belim plaštovima se ovo što ja radim ništa više ne bi svidelo od onoga što ona radi.“

„Ne razumem.“

„Ona kaže da vidim deliće Šare.“ Min se kratko nasmeja i odmahnu glavom. „Meni to zvuči previše značajno. Jednostavno, vidim nešto kad pogledam ljude i ponekad znam Šta to znači. Vidim čoveka i ženu koji su se tek upoznali i znam da će se uzeti. I tako i bude. Takve stvari. Želela je da vas pogledam. Sve vas.“

Rand se stresao. „I Šta si videla?“

„Kada ste svi zajedno? Varnice koje se kovitlaju oko vas, hiljade njih, i veliku senku, mračniju od ponoći. Tako je snažno da mi gotovo nije jasno zašto to svi ne vide. Varnice pokušavaju da ispune senku, a senka pokušava da proguta varnice.“ Slegla je ramenima. „Svi ste povezani u nečemu opasnom, ali ne mogu da razaznam više od toga.“

„Svi mi?“, promrmlja Rand. „I Egvena? Ali oni nisu nju... Hoću da kažem...“

Izgledalo je da Min nije primetila da se izlanuo. „Devojka? Ona je deo toga. I zabavljač. Svi vi. Ti si zaljubljen u nju.“ Pogledao ju je iznenađeno. „To se vidi i bez vizija. I ona voli tebe, ali nije ti suđena, niti ti njoj. Ne onako kako to oboje želite.“

„Šta bi to trebalo da znači?“

„Kada je pogledam, vidim isto kao i kad pogledam... gazdaricu Alis. I druge stvari, koje ne razumem, ali ovo razumem. Ona neće to odbiti.“

„To su sve budalaštine“, reče Rand s nelagodom. Njegova glavobolja prelazila je u otupljenost; osećao se kao da mu je glava prazna. Želeo je da pobegne od te devojke i od toga što je videla. Ali opet... „Šta vidiš kada pogledaš... ostale?“

„Svakakve stvari“, reče Min, smejući se kao da zna Šta je zaista hteo da pita. „Zaš... ah... Gazda Andra nosi sedam porušenih kula oko glave, dete u kolevci koje drži mač i...“ Odmahnula je glavom. „Ljudi poput njega... Razumeš? Takvi ljudi uvek imaju previše slika i one smetaju jedna drugoj. Najjasnija slika u vezi sa zabavljačem jeste neki čovek, ali ne on, koji žonglira vatrom, i Bela kula, a to nema nikakvog smisla. Najjasnije vizija u vezi s velikim kovrdžavim momkom je vuk, slomljena kruna i drveće koje cveta svuda oko njega. A što se drugog tiče — crveni orao, oko na terazijama, bodež s rubinom i lice koje se smeje. Ima i drugih stvari, ali... Shvataš li šta hoću da kažem? Ovo ne mogu da protumačim.“ A onda je zastala, još uvek se osmehujući, sve dok on nije konačno pročistio grlo i upitao: „Šta je sa mnom?“

Njen osmeh skoro da se pretvori u grleni smeh. „Isto što i kod ostalih. Mač koji nije mač, zlatna kruna od lovorovog lišća, prosjački štap, ti sipaš vodu na pesak, krvava šaka i usijano gvožđe, tri žene koje što je iznad tvog odra, crna stena mokra od krvi...“

„Dobro“, prekinuo ju je s nelagodom. „Ne moraš sve da izređaš.“

„Oko tebe su najizrazitije munje. Neke te udaraju, neke ti šalješ. Ne razumem ništa od toga, sem jednog: ti i ja ćemo se ponovo sresti.“ Pogledala ga je upitno, kao da ni to nije umela da protumači.

„Zašto se ne bismo sreli?“, upita je. „Proći ću ovuda na povratku kući.“

„Pretpostavljam da hoćeš.“ Iznenada se ponovo osmehivala, suvo i tajanstveno. Potapšala ga je po obrazu. „Ali da sam ti rekla sve što sam videla, ukovrdžao bi se kao tvoj prijatelj sa širokim ramenima.“

Trgnuo se od njene ruke kao da je bila usijana. „Na Šta misliš? Da li si videla nešto o pacovima? Ili o snovima?“

„Pacovi! Ne, bez pacova. A što se snova tiče, možda ih ti tako zamišljaš, ali ja ne.“

Rand se upita da li je luda kad se tako ceri. „Moram da idem“, rekao je udaljavajući se od nje. „Moram... moram da se nađem sa svojim prijateljima.“

„Idi, onda. Ali nećeš pobeći.“

Nije baš potrčao, ali svaki njegov sledeći korak bio je brži od prethodnog.

„Trči, ako želiš“, uzviknula je za njim. „Ne možeš pobeći od mene.“

Njen smeh ga je naterao da požuri preko dvorišta i izleti na ulicu, u gužvu. Njene poslednje reči isuviše su ličile na ono što je Ba’alzamon rekao. Sudarao se s ljudima dok je žurio kroz gomilu, uz njihove prekorne poglede i reči, ali nije usporio sve dok nije bio udaljen nekoliko ulica od gostionice.

Posle nekog vremena počeo je da primećuje gde se nalazi. Osećao je da mu je glava kao bundeva, ali svejedno je gledao i uživao. Mislio je da je Baerlon bajan grad, iako ne kao gradovi u Tomovim pričama. Lutao je duž širokih ulica koje su bile uglavnom popločane rečnim kamenom, i uskim vijugavim alejama, gde god su ga slučaj i strujanje gomile vodili. Tokom noći je pala kiša, pa je gomila već pretvorila ulice koje nisu bile popločane u blato, ali to nije bilo novo za njega. Nijedna ulica u Emondovom Polju nije bila popločana.