Bodež snova

„Vidiš, a’dam može da se koristi za kažnjavanje, mada se to retko kada radi.“ Tuon je ustala i videlo se da na oba zapešća nosi po narukvicu a’dama, dok su blistavi povoci vijugali ispod ćebadi na krevetima. Svetlosti, kako li joj je pošlo za rukom da ih se dokopa?

„Ne“, rekao je Met. „Prekrasna, obećala si da nećeš naškoditi mojim sledbenicima.“ Možda nije bilo najpametnije što ju je baš u tom trenutku nazvao tako, ali bilo je prekasno da se ispravi. „Sve do sada si ispunjavala svoja obećanja. Nemoj sada da ih kršiš.“

„Obećala sam ti da neću izazivati razdor među tvojim sledbenicima, Igračko“, zajedljivo mu odbrusi ona, „a u svakom slučaju, veoma je jasno da ove tri nisu tvoje sledbenice.“ Mala klizna vrata koja su služila da bi se razgovaralo sa onim ko vozi kola ili da bi mu se dodavala hrana uz tresak se otvoriše. Ona se osvrnu i vratanca se opet zatvoriše, uz još glasniji tresak. Neki čovek napolju opsova i poče da razvaljuje.

„A'dam takođe može da se koristi da izazove zadovoljstvo, što je velika nagrada“, rekla je Tuon Džolini, ne obraćajući pažnju na lupnjavu iza sebe.

Džolini se usne razdvojiše, a oči silno razrogačiše. Zanjiha se u mestu, a sto obešen o konopce zaljulja se kada se ona obema rukama uhvati za njega da ne bi pala. Ali ako je to na nju ostavilo neki utisak, dobro je to krila. Jeste jednom zaglavila tamnosivu suknju kada se opet uspravila, ali to bi moglo svašta da znači. Na licu joj se video samo spokoj jedne Aes Sedai. Edesina, osvrćući se preko ramena, takođe je bila spokojna, mada je sada oko njenog vrata bio treći a’dam – mada, lice joj beše bleđe nego obično – ali Teslina tiho zajeca a ramena su joj se tresla dok su joj suze klizile niz obraze.

Noel je bio napet, kao čovek koji se sprema da napravi neku glupost. Met ga šutnu ispod stola i, kada ga je ovaj ošinuo pogledom, odmahnu glavom. Noel se još više namršti, ali izvadi ruku ispod kaputa i zavali se uza zid. I dalje je sevao očima. Pa, neka ga. Noževi tu ništa neće vredeti, ali reči možda pomognu. Mnogo bi bolje bilo ako se sve to završi na rečima.

„Slušaj“, reče Met Tuon. „Ako razmisliš, uvidećeš bar stotinu razloga zbog kojih od ovoga neće biti ništa. Svetlosti, pa i ti možeš naučiti da usmeravaš. Zar to ništa ne menja? Nisi toliko različita od njih.“ Obraćala je pažnju na njega kao da je lanjski sneg.

„Pokušaj da prigrliš saidar“, otegnuto reče ona, strogo gledajući Džolinu. Glas joj je bio sasvim blag u poređenju s pogledom, ali bilo je očigledno da očekuje da bude poslušana. Poslušana? Liči na krvavog leoparda koji zuri u tri sapete koze. Čudno je bilo to što mu je izgledala lepše nego ikada. Prelepi leopard koji bi mogao te kandže zariti i u njega, a ne samo u koze. Pa, imao je prilike da se nekoliko puta suoči s leopardima, a to su čak bile njegove uspomene. Kada se čovek suoči s leopardom, obuzme ga neko čudno ushićenje. „Samo napred“, nastavila je ona. „Znaš da štita više nema.“ Džolina iznenađeno zastenja, a Tuon klimnu. „Dobro. Poslušala si me prvi put – i naučila si da ne možeš da dodirneš Moć dok nosiš a’dam ako ti ne dozvolim. Ali sada želim da prihvatiš Moć, što si i učinila, premda nisi pokušala da je prigrliš.“ Džolina malčice razrogači oči i u njenom spokoju se pojavi naprslina. „A sada“, nastavila je Tuon, „želim da ne držiš Moć – i više je nemaš. Tvoji prvi nauci.“ Džolina duboko udahnu. Počela je da deluje... ne uplašeno, ali kao u neprilici.

„Krv i krvavi pepeo, ženo“, procedi Met, „zar misliš da možeš da ih vucaraš na tim povocima a da to niko ne primeti?“ Začu se jak udarac u vrata. Od drugog udarca začu se i zvuk pucanja drveta. Ko god da udara u drveni prozor, i dalje je nastavljao s tim. To u njemu nekako nije budilo zabrinutost. Sve i da Zaštitnici uđu, šta mogu da učine?

„Držaču ih u kolima kojima se služe i vežbaću ih preko noći“, razdraženo odbrusi ona. „Nisam kao ove žene, Igračko. Ni najmanje kao one. Možda i mogu da naučim, ali biram da to ne činim, baš kao što je moj izbor da ne kradem i da ne ubijam. U tome je razlika.“ Smirivši se s vidnim naporom, sela je i položila ruke na sto, opet se usredsredivši na Aes Sedai. „Imala sam velikog uspeha s jednom ženom kao što si ti.“ Edesina oštro uzdahnu, pa promrmlja neko ime, ali pretiho da bi je Met čuo. „Da“, kazala je Tuon. „Mora da si upoznala moju Majlin u štenari ili prilikom vežbanja. Sve ću vas obučiti kao nju. Proklete ste mračnom opačinom, ali naučiću vas da se ponosite što služite Carstvu.“

„Nisam ja ove tri izveo iz Ebou Dara samo da bi ih ti tamo vratila“, odlučno je rekao Met, pa skliznuo po krevetu. Medaljon u obliku lisičje glave postade još hladniji, a Tuon iznenađeno uzdahnu.

„Kako si... to učinio, Igračko? Tkanje... se istopilo... kada te je dodirnulo.“

„Prirodno sam obdaren, Prekrasna.“

Dok je ustajao, Selukija je krenula prema njemu, klečeći i molećivo pružajući ruke. Lice joj je bilo oslikano strahom. „Ne smeš“ počela je.

„Ne!“ oštro je kazala Tuon.