Bodež snova

Ni reč nije kazala o njegovom ter’angrealu, ali to se nije moglo reći za Džolinu i Edesinu, čak ni nakon one svađe. Ama baš svakoga dana pokušavale su da ga nateraju da im ga da – Edesina sama, a Džolina sa svojim Zaštitnicima koji su ga preko njenih ramena streljali pogledima. Ter’angreali su po pravu vlasništvo Bele kule. Ter’angreal se mora pravilno izučiti, naročito ako ima tako čudna svojstva kao njegov. Ter’angreali mogu da budu opasni, čak i previše ako su u rukama neupućenih. Ni jedna ni druga nisu kazale da to naročito važi ako je u muškim rukama, ali Džolina je prišla blizu tome. Počeo je da brine da će Zelena narediti Bleriku i Fenu da mu ga jednostavno uzmu. Ta dvojica su i dalje sumnjala da je on bio umešan u ono što joj se dogodilo, a po tome kako su ga smrknuto gledali reklo bi se da samo čekaju ma kakav izgovor da ga ubiju od batina.

„To bi bila krađa“, objasnila mu je gazdarica Anan glasom kao da drži predavanje, ogrćući se plaštom. Sunčeva svetlost počela je da nestaje i već je bivalo sveže. Stajali su ispred Tuoninih kola, a on se nadao da će ući na vreme da dobije nešto da jede. Noel i Olver su već bili unutra. Sitejl je izgleda pošla da obiđe Aes Sedai, što je često radila. „Zakon Kule je sasvim jasan kada je o tome reč. Možda dođe do znatne... rasprave... o tome mora li ti se vratiti – lično mislim da ti ga na kraju ne bi vratile – ali Džolina bi svejedno dobila veoma strogu pokoru zbog krađe.“

„Možda misli da je to vredno pokore“, promrmlja on, a trbuh mu zakrča. Ispostavilo se da su zebe dinstane s crnim lukom, koje je Lopin ponosno poslužio kao podnevni obrok, pokvarene, na Tairenčevo krajnje užasavanje i sramotu, što je značilo da je Met od doručka pojeo samo jedan okrajak i ništa više. „Ti poprilično toga znaš u vezi s Belom kulom.“

„Ono što znam, lorde Mete, jeste da si ti načinio otprilike svaki mogući pogrešan korak koji čovek može da načini sa Aes Sedai, sem da pokuša da ubije neku od njih. Razlog zašto sam uopšte i pošla s tobom, umesto da sam otišla sa svojim suprugom, pola razloga zašto sam i dalje ovde, jeste da pokušam da te sprečim da ne napraviš previše tih pogrešnih koraka. Istini za volju, ne znam zašto bih marila, ali marim – i to je to. Da si pustio da te vodim, sada ne bi imao nevolje s njima. Ne bih znala koliko mogu da popravim stanje stvari, ali i dalje sam voljna da pokušam.“

Met odmahnu glavom. Postoji samo dva načina da se čovek ponaša sa Aes Sedai, a da se ne opeče – ili ih pusti da te gaze kako hoće, ili gledaj da budeš što dalje od njih. Nije spreman na to prvo, a ne može ono drugo, pa stoga mora da nađe neki treći način, pri čemu čisto sumnja da bi do toga došao sledeći Sitejlin savet. Ženski saveti u vezi sa Aes Sedai obično su da se sledi ona prva staza, mada to nikada ne kažu baš tako. Pričaju o prilagođavanju, ali nikad se ne očekuje da se Aes Sedai prilagode. „Pola razloga? Šta je druga...“ Zastenja kao da je primio udarac u trbuh. „Tuon? Misliš da mi se ne može verovati kada je o njoj reč?“

Gazdarica Anan mu se nasmeja, duboko i grleno. „Ti si bitanga, milostivi. Sad, od nekih bitangi budu dobri muževi, kada se malčice ukrote i izbruse. Moj Džasfer je bio takva bitanga kada sam ga upoznala – ali ti i dalje misliš da možeš da gricneš malo peciva ovde, gricneš malo peciva onde, a onda odskakućeš do sledećeg.“

„Od ovoga nema skakutanja“, odgovori Met i namršti se na vrata. Kockice mu kliknuše u glavi. „Ne meni.“ Više nije ni siguran da želi da odskakuće, ali šta god hteo i želeo, uhvaćen je u zamku.

„Znači tako je, je li?“, promrmlja ona. „O, odabrao si dobru da ti slomi srce.“

„Možda i jeste tako, gazdarice Anan, ali imam svoje razloge. Bolje da uđem pre nego što sve pojedu.“ Krenu prema stepeništu u zadnjem delu kola, ali ona ga uhvati za ruku.

„Mogu li da ga vidim? Samo da ga vidim?“

Nema nikakve sumnje na šta je mislila. On je na tren oklevao, ali onda je iz košulje izvukao kožnu vrpcu s koje je visio medaljon. Nije znao zašto. Odbio je da ga Džolini i Edesini pokaže makar na tren. Medaljon je bio izvanredno izrađen, u vidu srebrne lisičje glave velike skoro koliko njegov dlan. Samo se jedno oko videlo, a preostalo je dovoljno dnevnog svetla da se vidi kako je ženica napola u senci koja obrazuje drevno znamenje Aes Sedai. Ruka joj je blago zadrhtala kada je prešla prstom oko tog oka. Kazala je da samo hoće da ga vidi, ali dopustio joj je i da ga dodirne. Duboko je uzdahnula. „Nekada si bila Aes Sedai“, tiho kaza, a njoj se ruka ukoči.

Povratila se tako brzo, kao da mu se to samo učinilo. Ona je dostojanstvena Sitejl Anan, gostioničarka iz Ebou Dara, s velikim zlatnim alkama u ušima i venčanim nožem koji joj drškom nadole visi sred okruglog izreza – daleko od Aes Sedai koliko je to moguće. „Sestre misle da lažem kako nikada nisam bila u Kuli. Misle da sam kao mlada žena tamo bila sluškinja i da sam slušala ono što nije trebalo.“