Bodež snova

„Nisu te videle kako gledaš ovo.“ Na tren odbaci lisičju glavu na dlanu, pre nego što je vrati pod košulju. Ona se pretvarala da ne mari, a on se pretvarao da ne zna da se ona pretvara.

Usne joj se na tren izviše u pokajnički smešak, kao da zna šta mu je prošlo kroz misli. „I sestre bi to uvidele, kada bi to sebi dopustile“, kaza mu, jednostavno kao da razgovaraju o tome da li će biti kiše, „ali Aes Sedai očekuju da kada se... izvesne stvari... dese, žena bude pristojna i da ode, pa da ubrzo nakon toga umre. Otišla sam, ali Džasfer me je na ulicama Ebou Dara našao napola izgladnelu i bolesnu, pa me je odveo svojoj majci.“ Tiho se zasmeja, kao žena koja pripoveda kako je upoznala svog muža. „Donosio je i mačiće. Sad, ti znaš neke moje tajne, a ja znam tvoje. Hoćemo li da ih sačuvamo za sebe?“

„Koje ti to moje tajne znaš?“, htede on smesta da čuje, odjednom na oprezu. Neke njegove tajne su opasne, a ako ih previše ljudi zna, više nisu tajne.

Gazdarica Anan baci pogled na kola i namršti se. „Ta devojka se igra s tobom, baš kao što se ti igraš s njom. Ali ne igra istu igru kao ti. Ona je više kao vojskovođa koji priprema bitku nego žena kojoj se neko udvara. Ali ako shvati da si zatreskan u nju, biće u prednosti. Voljna sam da ti omogućim da imaš podjednake izglede za uspeh – koliko to bilo koji muškarac može imati sa ženom koja ima makar malo mozga. Jesmo li se dogovorili?“

„Jesmo“, žustro odgovori on. „Vala jesmo.“ Ne bi se nimalo iznenadio da su se kocke tada zaustavile, ali nastavile su da čangrljaju.

Da je opsednutost sestara njegovim medaljonom bila jedina muka koju su mu zadavale, da su se zadovoljile samo time da stvaraju glasine svuda gde se priredba zaustavi, mogao bi reći da su ti dani bili tek podnošljivo loši, kada se uzme u obzir da putuje u društvu Aes Sedai. Nažalost, dok je priredba krenula iz Džuradora, one su saznale ko je Tuon zaista. Ne da je ona Kćer Devet meseca, već da je seanšanska visoka gospa, neko od ugleda i uticaja.

„Zar misliš da sam budala?" pobunio se Luka kada ga je Met optužio da im je on to rekao. Podbočio se pored svojih kola, krupan čovek uvređen do srži i, sudeći po tome kako je sevao pogledom, spreman da se potuče zbog toga. „Hoću da ta tajna bude duboko zakopana, sve dok... pa... dok ona ne kaže da mogu iskoristiti onu povelju koja mi daje zaštitu. To mi neće biti od neke vajde ako je povuče zbog toga što sam ispričao nešto što ona želi da se drži u tajnosti.“ Ali glas mu je bio za trunku preiskren, a pogled za dlaku izbegavao Metove oči. Istina je da Luka voli da se hvališe koliko voli zlato. Mora da je mislio kako je bezbedno – bezbedno! – da to kaže sestrama i verovatno je shvatio kakvo je zamešateljstvo napravio tek kada su mu reči izletele iz usta.

I to jeste bilo zamešateljstvo, upetljano kao jama puna zmija. Visoka gospa Tuon, odmah tu pri ruci, predstavljala je priliku kojoj nijedna Aes Sedai ne bi mogla da odoli. Teslina je bila napadna koliko Džolina i Edesina. Njih tri su svakoga dana dolazile u Tuonina kola i spopadale je kada je izlazila da se prošeta. Pričale su o primirjima, sporazumima i pregovorima, pokušavajući da otkriju u kakvoj je vezi s predvodnicima zavojevača i da je ubede da im pomogne u zakazivanju pregovora koji bi za cilj imali kraj ratovanja. Čak su joj ponudile da joj pomognu da ode iz predstave i da se vrati kući!

Na njihovu nesreću, Tuon njih nije posmatrala kao tri Aes Sedai, izaslanice Bele kule, možda najveće sile na zemnome šaru, čak ni pošto su im švalje završile jahaće haljine, pa su se presvukle iz rita koje je Met uspeo da im nabavi. Na njih je gledala kao na dve odbegle damane i jednu marat’damane, koje je ne zanimaju dok im se ne stave povoci. Bile su to njene reči. Kada su prilazile njenim kolima, navlačila je rezu – a ako im pođe za rukom da uđu pre nego što ona stigne da zamandali vrata, izlazila bi iz kola. Kada bi je priterale u neki ugao, ili pokušale to da učine, obilazila bi ih kao da hoda oko nekakvog panja. Promukle su pričajući joj – a ona je odbijala da ih sasluša.

Nema te Aes Sedai koja ne može kamen naučiti strpljenju, ako za to ima razloga, ali svejedno nisu navikle da ih iko tek tako zanemaruje. Met je lepo video kako sve više besne zbog sve većeg osećaja osujećenosti, i video je sve preke poglede i sve tanje usne kojima je sve duže trebalo da bi se opustile, video je šake kako čvrsto hvataju suknje da ne bi zgrabile Tuon da je prodrmaju. Sve je to dostiglo vrhunac ranije nego što je on to očekivao, i ni u kom slučaju onako kako je on to zamišljao.