Bodež snova

„Sve ovo mora da ostane u ovom šatoru“, završi. „Aes Sedai već imaju dovoljno razloga da žele da me se dočepaju. Ako saznaju za ova sećanja, nikada ih se neću ratosiljati." Da li će ih se ikada potpuno rešiti? Počeo je da misli kako se to neće desiti, ali ipak nema nikakve potrebe da im daje nove razloge da mu se mešaju u život.

„Jesi li ti u ikakvom srodstvu sa Džainom?“ Noel diže ruke da ga smiri. „Mir, čoveče. Verujem ti. Samo, to prevazilazi sve što sam ja u životu uradio. A i sve što je Džain ikada uradio. Da li bi ti smetalo da ja budem treći? Znaš, mogu da budem od koristi u škripcu.“

„Plamen me spalio, zar je sve što sam upravo ispričao tebi ušlo na jedno, a izašlo na drugo uvo? Znaće da dolazim. Možda već znaju sve!“

„I to nije bitno“, odvrati Tom, „ne meni. Ako bude neophodno, otići ću sam. Ali ako sam dobro pročitao ovo pismo“, poče da ga presavija, skoro nežno, „jedina nada koju imam da uspem jeste u tome da ti budeš jedan od te trojice.“ Sede na ležaj, zaćutavši, i pogleda Meta pravo u oči.

Met htede da skrene pogled – ali nije mogao. Krvave Aes Sedai! Žena je skoro sigurno mrtva, a i dalje pokušava da ga natera da bude heroj. Pa, heroje tapšu po glavi i sklanjaju u stranu dok naredni put ne nastane potreba za njima, ako uopšte prežive to što su heroji. Često ne prežive. Nikada nije verovao Moiraini, niti mu se dopadala. Samo budale veruju Aes Sedai. Ali da nije bilo nje, i dalje bi bio u Dvema Rekama i čistio balegu i starao se o tatinim kravama. Ili bi bio mrtav. A matori Tom je tu sedeo, ništa ne govoreći, i samo zurio u njega. U tome je muka. Tom mu se dopada. O, krv i krvavi pepeo. „Plamen me spalio kolika sam budala“, promrmlja. „Ići ću.“

Grmljavina ga zagluhnu odmah nakon bleska munje tako jarkog da se svetlost probi kroz šatorsko platno. Kada grmljavina utihnu, u glavi mu beše mrtva tišina. Poslednji skup kockica se zaustavio. Došlo mu je da zaplače.

11 Pakao u Maderinu

Iako su one noći svi ostali dokasno, predstava je sutradan ujutro veoma rano krenula na put. Krmeljiv i pospan, Met se iskobeljao iz svog šatora dok je još bilo toliko mračno da su ljudi i žene žustro hodali i istovremeno nosili svetiljke da bi se pripremili za polazak – oni koji nisu trčali – a skoro svi su na ovog ili onog vikali da požuri. Mnogi su se teturali, po čemu se videlo da nisu spavali. Kao da su svi osećali da je bolje da odu što dalje od onog sela koje im je nestalo pred očima. Lukina velika drečava kola krenula su na put pre praskozorja i opet je nametnuo dobar korak. Dva trgovačka karavana od po dvadesetak ili tako nešto kola prošla su pored njih putujući ka jugu, kao ijedan spori krparski karavan, ali ništa se nije kretalo u suprotnom smeru. Što dalje, to bolje.

Met je jahao s Tuon, a Selukija nijednom nije pokušala da utera svog mrkova između njih, ali ma koliko se on trudio da otpočne neki razgovor, nije bilo nikakve priče. Sem ponekog nečitljivog pogleda kada bi se on izleteo ili ispričao neku šalu, Tuon je gledala pravo preda se, lica skrivenog kapuljačom svog plavog plašta. Čak joj ni žongliranje nije privuklo pažnju. Bilo je nečeg mračnog u njenoj tišini, što ga je zabrinjavalo. Kada žena začuti, čoveka obično čeka neka nevolja. Ali kada krene da misli mračne misli, onda čovek slobodno može da zaboravi na ono „obično“. Čisto je sumnjao da ona lomi glavu zbog onog sela mrtvih. Previše je ona čvrsta za tako nešto. Ne, sprema se neka nevolja.

Tek nešto malo više od sat vremena pošto su krenuli, pred njima se pojavi jedno imanje na zatalasanom zemljištu, sa desetinama crnolikih koza koje su pasle travu na jednom širokom pašnjaku, kao i velikim maslinjakom. Dečaci koji su prašili među redovima tamnolistih stabala masline pobacaše motike i pohrliše nizbrdo do kamene ograde kako bi gledali predstavu dok prolazi, od uzbuđenja uzvikujući pitanja ko su oni, odakle dolaze i kuda idu. Muškarci i žene izađoše iz ogromne kuće pokrivene crepom i dva velika ambara pokrivena rogozinom, pa staviše dlanove preko čela, da im sunce ne bije u oči, i zagledaše se u predstavu. Met na to oseti olakšanje. Mrtvi ne mare za žive.