Bodež snova

„Stisni zube, milostivi“, reče Barmanes, vezujući kožnu vrpcu odmah iznad glave strele. „Jesi li spreman, moj lorde?“ Perin stisnu zube i klimnu, a Barmanes odsečno izvuče ostatak okrvavljenog strelišta. Perin se jedva suzdrža da ne zastenje.

„Pogled ti nije spušten“, promuklo odgovori. Šta god da je to značilo. Sudeći po tome kako je to izgovorila, nije ništa dobro. „Niko ti nije tražio da mene paziš kao da sam novorođenče. Svakako da ja nisam.“ Niejld se progura kroz gomilu oko Perina već dižući ruke, ali Perin mu mahnu da odstupi. „Ne ovde, čoveče. Ljudi će videti.“ Narod na ulici je naposletku primetio šta se desilo i počeo da se prikuplja kako bi posmatrao razvoj događaja, uzbuđeno žagoreći. „On može ovo da Izleči tako da se i ne zna da sam bio povređen“, objasni, dižući ruku da vidi u kakvom je stanju. Lecnu se. To nije bila pametna zamisao.

„Dopustićeš mu da koristi Jednu moć na tebi?“, s nevericom upita Tajli.

„Da bih se otarasio rupe u ruci i raseka preko grudi? Čim odemo negde gde pola grada neće zuriti u nas. Zar ti ne bi?“

Ona se naježi i opet učini onaj čudni potez rukom. Morače da je pita šta to znači.

Mišima im se pridruži, vodeči konja za uzde, lica krajnje ozbiljnog. „Dva čoveka s lukovima i tobolcima pali su sa onog krova“, tiho kaza, „ali nije ih pad ubio. Teško su pali na kaldrmu, ali gotovo da nije bilo krvi. Mislim da su popili otrov kada su videli da im nije pošlo za rukom da te ubiju.“

„To nema nikakvog smisla“, promrmlja Perin.

„Ako će ljudi radije da se ubiju nego da izveste o neuspehu“, ozbiljno mu kaza Tajli, „to znači da imaš moćne neprijatelje.“

Moćne neprijatelje? Masema bi vrlo verovatno voleo da ga vidi mrtvog, ali nema nade da se Masemin uticaj pruža toliko daleko. „Svi neprijatelji koje imam veoma su daleko i ne znaju gde sam.“ Tajli i Mišima saglasiše se da on svakako zna najbolje, ali delovali su sumnjičavo. Mada, tu su uvek Izgubljeni. Neki od njih su i ranije pokušali da ga ubiju. Drugi su pokušavali da ga iskoriste. Mada, on ne bi baš da pominje Izgubljene. Ruka ga je bolela, kao i posekotina po grudima. „Hajde da nađemo neku gostionicu u kojoj mogu da iznajmim sobu.“ Pedeset jedan čvor. Koliko još? Svetlosti, koliko još?

13 Opsada

„Odbijte ih!“, viknu Elejna. Vatrenjak pokuša da zaigra, nestrpljiv zbog toga što je stišnjen u uzanoj kaldrmisanoj ulici, sa ostalim konjima i ženama koje su se gurale oko njega, ali ona čvrstom rukom zauzda crnog škopca. Birgita je uporno zahtevala da ona ostane duboko u pozadini. Zahtevala! Kao da je ona neka budala bez mozga! „Odbijte ih, plamen vas spalio!“

Naravno, niko od stotina ljudi na širokom šetalištu iza grudobrana na gradskom bedemu, sazdanom od sivog kamena prošaranog belim venama i pedeset stopa visokom, nije obraćao ni najmanje pažnje na nju. Malo je verovatno da su je uopšte i čuli. Usred sopstvene vike, psovki i jauka, zveketa čelika koji je odzvanjao niz široku ulicu koja je vodila duž zida, svi ti ljudi su se znojili i ubijali jedni druge mačevima, kopljima ili halebardama pod podnevnim suncem koje je lebdelo na tek gdegde vedrom nebu. Borba je zahvatala negde oko dve stotine koraka zida i tri visoke okrugle kule s kojih su leteli barjaci sa andorskim belim lavom, a pretilo je da će zahvatiti još dve kule, mada je – hvala Svetlosti – izgledalo da su sve i dalje sigurne. Ljudi su boli, sekli i klali, a koliko je mogla da vidi – niko se nije povlačio niti davao milost. Strelci sa samostrelima u crvenim kaputima povrh kula učestvovali su u ubijanju, ali kada se samostrel odapne, potrebno je vreme da se pripremi za sledeči hitac, a strelaca je bilo premalo da bi preokrenuli bitku. Oni su tamo gore bili jedini gardisti. Ostali su bili plaćenici. Izuzev Birgite.

S te blizine, veza je omogućavala Elejni da pogledom lako pronađe svoju Zaštitnicu, čija se zamršeno upletena zlatna kika njihala dokc je hrabrila svoje vojnike, pokazujući lukom gde su pojačanja neophodna. U kratkom crvenom kaputu belog okovratnika i širokim nebo-plavim čakširama udenutim u čizme, na čitavom zidu jedino ona nije nosila nikakav oklop. Uporno je tražila da Elejna obuče jednostavnu sivu odeću kako ne bi privukla neprijateljsku pažnju i osujetila bilo kakav pokušaj da je zarobe ili ubiju – neki od tih ljudi gore imali su samostrele ili kratke lukove na ramenima, a za one koji nisu bili u prvim borbenim redovima razdaljina od pedeset koraka nije ništa – ali četiri zlatna čvora na njenom ramenu, koji označavaju čin, činili su Birgitu metom za sve Arimiline ljude koji imaju oči da vide. Bar nije u onoj gužvi. Bar...