Bodež snova

I dalje se boreći sa željom da istovremeno ošamari Čanel i da zajeca, Elejna se lecnu. Nije to bilo prvi put da su žene Morskog naroda otišle u Srebrni labud, pa ni drugi niti treći, ali ranije su uvek odlazile da mole, a ne da zahtevaju. U gostionici je trenutno devet sestara – njihov broj se stalno menja kako sestre dolaze u grad i odlaze, a kruži priča kako u gradu ima i drugih Aes Sedai – tako da se brinula zbog toga što se nijedna od njih nije pojavila u palati. Držala se podalje od Labuda. Dobro zna koliko je Elaidi stalo da je se dokopa, ali ne zna koga sestre u Labudu podržavaju, niti da li ikoga podržavaju; sa Sarejtom i Kejrejn bile su mučaljive kao školjke – ali očekivala je da će neke od njih doći u palatu makar samo da bi čule šta se krije iza zahteva Morskog naroda. Zašto je toliko Aes Sedai u Kaemlinu kada je i Tar Valon pod opsadom? Prvi odgovor kojeg može da se seti jeste da su tu zbog nje, zbog čega je bila samo još odlučnija u nameri da izbegava sve sestre za koje lično ne zna da su uz Egvenu. Ali to neće sprečiti da se raširi priča o pogodbi sklopljenoj kako bi se dobila pomoć u koriščenju Zdele vetrova, kao i o ceni koju se Kula obavezala da će platiti za tu pomoć. Plamen je spalio, ali te vesti su puna kola vatrometa koji će odjednom prasnuti čim to postane opšte poznato među Aes Sedai. Još gore. Deset kola.

Gledajući Rinejlu kako se trčeći udaljava, borila se da se smiri. A pokušavala je i da vrati makar nekakvu uljudnost u razgovor. „Rekla bih da se prilično dobro nosi s promenom svog položaja.“

Čanel nehajno pufnu. „I trebalo bi. Sve vetrotragačice znaju da će se mnogo puta uzdići i pasti pre nego što im se telo vrati soli.“ Okrenu se da baci pogled za drugom ženom Morskog naroda i glas joj postade malčice zloban. Kao da je pričala sama sa sobom. „Pala je s veće visine od mnogih i nije trebalo da bude iznenađena što je tako teško tresnula na zemlju, nakon što je gazila po onoliko žuljeva dok je bila...“ Odjednom umuknu, pa se trznu i ošinu pogledom Elejnu, pa Birgitu, Avijendu i Rinu, čak i gardistkinje, kao da ih izaziva da nešto kažu.

Elejna je mudro ćutala, kao i – hvala Svetlosti – svi ostali. Što se nje tiče, mislila je da se skoro smirila i potisla želju da zaplače, pa nije želela ništa da kaže što bi moglo navesti Čanel da opet počne da viče i tako poništi sav njen trud. Kad je već kod toga, i ne može da se seti šta da kaže nakon što je čula te reči. Čisto sumnja da je običaj Ata’an Mijera svetiti se nekome za koga veruješ da je zloupotrebljavao svoj položaj dok je bio iznad tebe. Ali je to veoma ljudski običaj.

Vetrotragačica je pogleda od glave do pete, mršteći se. „Mokra si“, kaza kao da je to tek tada primetila. „Veoma je loše da budeš mokra u tvom stanju. Trebalo bi da se smesta presvučeš.“

Elejna zabaci glavu i vrisnu što je glasnije mogla, urlajući od čistog besa i srdžbe. Urlala je dokle god je imala vazduha u plućima, na kraju se boreći za dah.

U tišini koja je nakon toga usledila sve su je zgranuto gledale. Skoro sve. Avijenda se zasmeja, i to toliko da je morala da se nasloni o jednu tapiseriju na kojoj su bili izatkani lovci na konjima kako se suočavaju s leopardom što se okrenuo na njih. Držala se jednom rukom za trbuh, kao da je rebra bole. I kroz vezu se osećao smeh – smeh – mada je Birgitino lice ostalo bezizražajno kao da je sestra.

„Moram da Putujem u Tir“, trenutak kasnije zadihano reče Čanel, pa se bez reči ili ma kakve ljubaznosti okrenu i ode. Rina i Riejna padoše u naklon, izbegavajući da pogledaju Elejnu u oči i pozvaše se na neodložne poslove pre nego što odjuriše. Elejna pogleda najpre Birgitu, pa Avijendu. „Ako vas dve samo jednu reč kažete...“, upozori ih.

Birgita složi takav izraz nevinosti da nije mogao a da ne izgleda lažno, a kroz vezu se prenosilo toliko veselje da je i Elejna morala da se bori s porivom da prasne u smeh. Avijenda se na njene reči samo zasmejala još više.

Prikupljajući suknje i koliko je god dostojanstva mogla, Elejna opet krenu ka svojim odajama. Ako je hodala brže nego ranije, pa, zaista želi da skine sa sebe tu mokru odeću. To je jedini razlog. Jedini razlog.

15 Drugačije umeće