Bodež snova

Elejna je pobesnela, tiho ključajući u sebi toliko da joj se vilica ukočila, jer se izgubila vraćajući se u svoje odaje. Te su odaje bile njene otkad je izašla iz jaslica, ali dvaput je zamakla za neki ugao samo da bi otkrila da je put ne vodi onuda kuda je očekivala. A široko, mermerom ograđeno stepenište odvelo ju je u potpuno pogrešnom smeru. Plamen je spalio, to što je bremenita potpuno ju je sludelo! Kroz vezu s Birgitom osećala je zbunjenost i sve veću zabrinutost dok se vraćala, pa krenula da se penje drugim stepeništem. Neke gardistkinje u nelagodi zažamoriše – ne baš toliko glasno da bi ona razabrala njihove reči – sve dok ih barjaktarka, jedna Saldejka ledenog pogleda po imenu Devora Zarbajan, ne ućutka oštrim prekorom. Čak ju je i Avijenda sumnjičavo pogledala. Pa, ona nema namere da joj se to što se izgubila – u rođenoj palati – nabija na nos.

„Ni reč neću da čujem ni od koga“, zlokobno procedi. „Ni jednu jedinu!" dodade kada Birgita svejedno otvori usta.

Zlatokosa žena škljocnu zubima kad sklopi vilicu i cimnu svoju debelu pletenicu, skoro kao Ninaeva. Nije se ni trudila da s lica skloni izraz neodobravanja, a kroz vezu su se i dalje prenosili zbunjenost i zabrinutost. Dovoljno da i Elejna poče da se brine. Uprla se da se bori protiv toga pre nego što počne da krši prste i da se izvinjava. Taj osećaj beše toliko snažan.

„Ako mogu da kažem samo nekoliko reči, mislim da ću pokušati da pronađem svoje odaje“, britko kaza Birgita. „Hoću da se osušim pre nego što istanjim donove. Kasnije ćemo morati da popričamo o ovome. Bojim se da se tu ništa ne može učiniti, ali...“ Ukočeno klimnuvši – jedva da je malo savila vrat – ode britkim koracima, mašući nezapetim lukom s jedne strane na drugu.

Elejna je skoro pozva da se vrati. Želela je, ali Birgiti je suva odeća potrebna koliko i njoj. Sem toga, raspoloženje joj se promenilo, tako da je postala prgava i tvrdoglava. Nema namere da priča o tome kako se izgubila u dvoranama u kojima je odrasla, ni sada ni kasnije. Ništa se ne može učiniti? Šta li je to značilo? Ako je Birgita htela da kaže da je toliko sluđena da joj više nema pomoći... Opet stisnu zube.

Naposletku, nakon još jednog neočekivanog skretanja, pronađe visoka vrata sa izrezbarenim lavovima koja su vodila u njene odaje, pa malčice uzdahnu od olakšanja. Počela je da misli kako su njene uspomene na palatu zaista potpuno zbrkane. Dve gardistkinje, bajne u šeširima širokih oboda i s belim perjanicama, kao i sa čipkom opervaženim lentama na kojima je bio izvezen beli lav, ukoso prebačenim preko uglačanih oklopnih prsnika i s još blede čipke na rubovima rukava i oko vrata, stadoše mirno pored vrata kada je videše. Nameravala je da im da u crveno obojene oklopne prsnike kako bi se slagali s njihovim svilenim kaputima i čakširama, ali to kada bude imala vremena da se bavi takvim stvarima. Ako budu toliko lepe da ih napadači mogu zanemariti dok ne bude prekasno, ima da napravi kicoše od njih. Gardistkinjama izgleda to nije smetalo. Zapravo, željno su iščekivale lakirane prsnike.

Čula je neke ljude, koji nisu bili svesni da je ona blizu, kako se izruguju gardistkinjama – bile su to mahom žene, ali čula je čak i Doilina Melara, njihovog zapovednika – međutim, u potpunosti je uverena da su u stanju da je zaštite. One su hrabre i rešene, inače ne bi bile tu. Jurit Azeri i ostale koje su bile trgovački stražari, što je za žene retko zanimanje, svakoga dana su ih učile mačevanju, a svakog drugog dana podučavao ih je neko od Zaštitnika. Sarejtin Ned Jarman i Vandenin Džaem veoma su ih hvalili zbog toga što brzo uče. Džaem je kazao da je to zbog toga što one ne misle da već znaju kako se koristi sečivo – što je njoj zvučalo pomalo glupo. Kako možeš da misliš da nešto znaš ako ti je potrebno da to učiš?

Iako su stražari već bili na svom mestu, Devora odvoji dve od onih koje su dopratile Elejnu, pa sve one isukaše mačeve i uđoše u njene odaje, dok je Elejna čekala u hodniku sa Avijendom i ostalima, nestrpljivo lupkajući nogom. Sve su izbegavale da je pogledaju. Pretraga njenih odaja nije bila uvreda ženama koje čuvaju vrata – valjda je moguće da se neko popne uz zid palate; svakako da ima više nego dovoljno rezbarija za koje čovek može da se uhvati – ali bila je razdražena zbog toga što mora da čeka na to. Tek kada one dve izađoše i podneše Devori izveštaj da unutra nema nikakvih ubica, niti Aes Sedai koje čekaju da odvuku Elejnu u Kulu, pred Elaidu, njoj i Avijendi bilo je dopušteno da uđu, s tim da su se gardistkinje poredale levo i desno od vrata, pored onih koje su već tu. Nije baš bila sigurna da li bi je silom sprečile da uđe pre toga, ali za sada još nije bila voljna da to isproba. Da je rođene telohraniteljke sputaju bilo bi nepodnošljivo, bez obzira na to što one samo rade svoj posao. Najbolje bi bilo da u potpunosti izbegne tu mogućnost.