Bodež snova

U belom mermernom kaminu u predvorju gorela je vatrica, ali kao da nije odavala mnogo toplote. Tepisi su bili sklonjeni, pošto je proleće, tako da je pod nogama osećala koliko su podne pločice hladne, bez obzira na to što su joj đonovi bili debeli. Esanda, njena sobarica, raširi sive suknje crvenog poruba i pade u naklon sa i dalje iznenađujućom skladnošću, mada ta vitka sedokosa žena pati od bolova u zglobovima, što poriče i odbija da prihvati da joj to Izleče. Takođe bi odbila svaki predlog da se opet povuče iz službe – i to jednako žestoko. Na prsima joj je bio izvezen Elejnin zlatni ljiljan i ponosno ga je nosila. Dve mlađe žene bile su na korak iza nje, odevene u slične livreje ali s manjim ljiljanima; zdepaste sestre četvrtastih lica – Sefani i Naris. Iako stidljive, Esanda ih je sasvim dobro obučila njihovim dužnostima, tako da padoše u duboke naklone, skoro sedajući na pod.

Esanda je možda nejaka i možda se sporo kreće, ali nikada ne traći vreme na besposleno čavrljanje ili na isticanje onoga što je očigledno. Nije bilo nikakve povike zbog toga što su Elejna i Avijenda mokre do gole kože, premda nema nikakve sumnje da su je gardistkinje upozorile na to. „Milostiva, obe ćemo vas utopliti i osušiti, pa ćemo odmah naći odeću prikladnu za sastanak s najamnicima. Crvena svila s granatima oko vrata trebalo bi da ih prikladno zadivi. A i krajnje je vreme da jedeš. Ne trudi se da mi objašnjavaš kako si već jela, moja gospo. Naris, idi u kuhinju da doneseš jelo za gospu Elejnu i gospu Avijendu.“ Avijenda frknu i zasmeja se, ali odavno je prestala da se buni zbog toga što je nazivaju gospom. Što je i dobro, budući da joj nikada ne bi pošlo za rukom da Esandu spreči u tome. Kada je reč o slugama, ima onoga što možeš da im zapovediš i onoga što jednostavno moraš da trpiš.

Naris se iz nekog razloga namršti i duboko uzdahnu, ali svejedno pade u dubok naklon, najpre Esandi, pa se onda tek nešto malo dublje nakloni Elejni – ona i njena sestra prema starijoj ženi gaje potpuno isto strahopoštovanje kao prema kćeri naslednici Andora – pre nego što prikupi suknje i izjuri u hodnik.

I Elejna se namršti. Izgleda da su gardistkinje kazale Esandi za najamnike, kao i za to da nije jela. Mrzi to što je ljudi ogovaraju iza leđa. Ali u kojoj je to meri zbog njenih promena raspoloženja? Ne može da se seti da joj je ranije smetalo to što sobarica unapred zna koju haljinu da pripremi, ili zbog toga što neko zna da je ona gladna, pa pošalje po jelo a da je ne pita. Sluge razgovaraju među sobom – zapravo, neprestano ogovaraju; to se podrazumeva – i prenose jedni drugima sve što bi moglo da im pomogne da bolje služe svojoj gospodarici, bar ako su dobri u svom poslu. Esanda je u svom poslu veoma dobra. Svejedno, to joj smeta, a još više joj smeta to što zna da je nerazumna.

Pustila je da Esanda nju i Avijendu odvede u sobu za presvlačenje, dok ih je Sefani pratila. Tada se već osećala veoma jadno, sva mokra i naježena, besna na Birgitu zbog toga što ju je onako ostavila, uplašena jer se izgubila u palati u kojoj je odrasla i nadurena zbog toga što je njene telohraniteljke ogovaraju. Zapravo, osećala se potpuno bedno.

Ali Esanda je ubrzo izvuče iz njenih mokrih stvari i umota u veliki beli ubrus koji je visio na vešalici za grejanje ispred širokog mermernog kamina u dnu prostorije. To ju je smirilo. Ta vatra nije bila mala, tako da je u prostoriji bilo skoro vruće i bila joj je dobrodošla ta toplina – upila ju je čitavim telom, tako da je prestala da se ježi i drhti od hladnoće. Esanda je peškirom osušila Elejni kosu, dok je Sefani isto to radila Avijendi, zbog čega je Avijenda i dalje bila ozlojeđena, mada daleko od toga da joj je to bilo prvi put. Ona i Elejna često su noću jedna drugoj četkale kosu, ali Avijendini preplanuli obrazi crveneli su se od toga što tu jednostavnu uslugu prihvata od jedne sobarice.

Kada Sefani otvori jedan od ormara poredanih uza zid, Avijenda duboko uzdahnu. Labavo se ogrnula jednim ubrusom – možda se stidi toga da joj druga žena suši kosu, ali nimalo joj je smeta što je skoro naga – dok joj je drugi, manji peškir bio obmotan oko kose. „Elejna, misliš li da bi trebalo da nosim mokrozemsku odeću, budući da ćemo se sastati sa onim najamnicima?“, upita krajnje nevoljno. Esanda se nasmeši. Uživala je u tome da oblači Avijendu u svilu.

I Elejna prikri smešak, što ni u kom slučaju nije bilo lako, budući da joj je došlo da prasne u smeh. Njena sestra pretvarala se da ne voli svilu, ali retko kada se dešavalo da propusti priliku da nosi svilene haljine. „Ako možeš da podneseš, Avijenda“, reče ozbiljnim glasom, pažljivo nameštajući peškir oko sebe. Esanda je svakoga dana viđa golu kao od majke rođenu, kao i Sefani, ali to ne treba da se dešava bez ikakvog razloga. „Da bismo postigle najbolji mogući učinak, trebalo bi da ih obe zadivimo. Neće ti to previše smetati, zar ne?“