Bodež snova

Avijenda se izmače dovoljno da pogleda Elejnu pravo u oči. Ono što je videla u njima mora da ju je uverilo, jer joj se usne izviše u smešak. „Ali naterala sam ga da radi. Možda ja mogu da preuzmem izučavanje. Trebalo bi da bude sasvim bezbedno ako me ti budeš navodila. Proći će meseci pre nego što ti to budeš mogla da radiš.“

„Nemaš nimalo vremena, Avijenda“, začu se ženski glas s vrata. „Odlazimo. Nadam se da se nisi previše navikla na svilene haljine. Vidim te, Elejna.“

Avijenda odskoči iz zagrljaja, crveneći kao bulka, kada dve Aijelke uđoše u sobu – i to ne bilo koje dve. Bledokosa Nadera, visoka kao većina muškaraca i takođe široka, bila je Mudra od znatnog ugleda među Gošijenima, a Dorinda, duge riđe kose pomalo prosede, bila je supruga Baela, poglavara klana Gošijena, mada je zapravo istaknutija po tome što je gospodarica krova uporišta Dimni izvori, najvećeg uporišta tog klana. Ona je bila ta koja je progovorila.

„Vidim te, Dorinda“, odgovori Elejna. „Vidim te, Nadera. Zašto odvodite Avijendu?“

„Kazale ste da mogu da ostanem sa Elejnom, da joj čuvam leđa“, pobuni se Avijenda.

„Jesi, Dorinda.“ Elejna čvrsto stisnu svoju sestru za ruku, a Avijenda joj odgovori na stisak. „I ti i Mudre.“

Narukvice od zlata i belokosti zvecnuše kada Dorinda pomeri svoj tamni šal. „Koliko ti je njih potrebno da ti čuvaju leđa, Elejna?“, suvim glasom upita. „Imaš ih možda stotinu, ako ne i više od toga, koje ničemu drugom nisu posvećene, a opake su kao Far Dareis Mai.“ Bore u uglovima njenih očiju produbiše se od smeška. „Mislim da su one žene napolju htele da im damo ove noževe koje nosimo za pojasom pre nego što nas propuste.“

Nadera dodirnu rožanu dršku svog noža, opasno sevajući svojim zelenim očima, mada je bilo malo verovatno da su gardistkinje pokazale tu nameru. Čak ni Birgita, kojoj su svi sumnjivi kada je o Elejninoj bezbednosti reč, nije videla nikakvu opasnost u Aijelima, a Elejna je prihvatila izvesne obaveze kada su se ona i Avijenda posestrile. Mudre koje su uzele učešća u tom obredu, kao Nadera, mogu da idu kud god žele po palati i kad god žele; to je bila jedna od tih obaveza. Što se Dorinde tiče, ona na izvestan tihi način zrači tako zapovednički da deluje nezamislivo da bi neko pokušao da njoj stane na put.

„Avijenda, tvoja obuka je predugo zapostavljena“, odlučno joj reče Nadera. „Idi i presvući se u odgovarajuću odeću.“

„Ali toliko toga učim od Elejne, Nadera. Tkanja koja čak ni ti ne znaš. Mislim da bih mogla da učinim da pada kiša u Trostrukoj zemlji! A upravo sam otkrila da mogu da...“

„Koliko god da si naučila“, oštro je prekide Nadera, „izgleda da si isto toliko zaboravila. Kao na primer, činjenicu da si i dalje učenica. Moć je najnevažnija stvar u koju jedna Mudra mora da se razume, inače bi sve žene koje mogu da usmeravaju bile Mudre. Sada idi i presvući se i smatraj se srećnom što te neću naterati da se vratiš gola kao od majke rođena da bi bila išibana. Dok mi ovde pričamo, šatori se obaraju, a ako odlazak klana bude odložen – bićeš išibana.“

Bez reči više, Avijenda pusti Elejninu ruku i istrča iz sobe, pa nalete na Naris, koja se zatetura i skoro ispusti veliki tkaninom pokriveni poslužavnik koji je nosila. Na Esandin brz pokret rukom, Sefani požuri za Avijendom.

Naris razrogači oči kada ugleda Aijelke, ali Esanda je prekori što se toliko zadržala i uputi je da spusti jelo na sto, tako da mlada služavka požuri, sve vreme se tiho izvinjavajući.

Elejni dođe da i ona potrči za Avijendom, da uhvati svaki trenutak koji može da provede s njom, ali Naderine reči je zadržaše. „Dorinda, odlazite iz Kaemlina? Kuda idete?“ Ma koliko Elejna volela Aijele, nije želela da oni tek tako lutaju unutrašnjošću zemlje. Budući da je stanje toliko nesigurno, oni su dovoljno velika nevolja kada samo izađu iz svog tabora zarad lova ili trgovine.

„Odlazimo iz Andora, Elejna. Za nekoliko sati bićemo daleko van tvojih granica. A što se tiče toga kuda idemo, moraš da pitaš Kar’a’karna.“

Nadera priđe da pogleda šta to Naris postavlja, a ova poče toliko da se trese da joj posuđe skoro poispada iz ruku. „Ovo izgleda dobro, ali neke od ovih biljaka ne prepoznajem“, reče Mudra. „Elejna, je li tvoja babica odobrila sve ovo?“

„Nadera, pozvaću babicu kada porođaj bude blizu. Dorinda, nemoguće da misliš kako bi Rand hteo da tajiš vaše odredište od mene? Šta je kazao?“

Dorinda blago slegnu ramenima. „Poslao je glasnika, jednog od onih crnokaputaša, s pismom za Baela. Naravno, Bael mi je dao da ga pročitam" – po njenom glasu reklo bi se da nikada nije ni bilo sporno da li će ga ona pročitati – „ali Kar’a’karn je zamolio Baela da to nikome ne govori, tako da ne mogu da ti kažem.“

„Nemaš babicu?“, s nevericom je upita Nadera. „Ko ti govori šta da jedeš i da piješ? Ko ti daje odgovarajuće bilje? Ženo, prekini da me streljaš pogledom. Melainina narav je daleko gora nego što će tvoja ikada biti, ali ona ima dovoljno pameti da pusti Monelu da joj govori šta da radi.“