Bodež snova

Plava primaća soba, nazvana po svojoj zasvođenoj tavanici oslikanoj tako da je prikazivala nebo s belim oblacima, kao i po podu popločanom plavim pločicama, bila je najmanja primaća soba u palati, površine manje od deset kvadratnih koraka. Zasvođeni prozori koji su zauzimali čitav zid naspram vrata gledali su na dvorište, i dalje zatvoreni zbog prolećnog vremena, ali kroz njih je dopiralo sasvim dovoljno svetlosti, iako je napolju padala kiša; međutim, uprkos tome što su u prostoriji bila dva velika kamina isklesana od mermera, ispod tavanice ukrasi u obliku gipsanih lavova, kao i dve tapiserije s belim lavom levo i desno od vrata, neko poslanstvo kaemlinskih trgovaca uvredilo bi se zbog prijema u Plavoj sobi, dok bi izaslanstvo bankara bilo van sebe od gneva. Gazdarica Harfor je vrlo verovatno stoga poslala najamnike baš tu, mada oni neće ni znati da su uvređeni. Lično je prisustvovala, „nadgledajući" dve mlade služavke u livrejama, koje su iz visokih srebrnih ibrika na poslužavniku povrh jednostavno izrezbarenog stola punile vinske pehare, ali uz nedra je držala pribijene kožne korice u kojima nosi svoje izveštaje, kao da je očekivala da će se s plaćenicima brzo završiti. Halvin Nori, čiji su pramičci sede kose iza ušiju kao i uvek izgledali kao perje, stajao je u jednom uglu, takođe pribijajući kožne korice uz svoje uzane grudi. Njihovi izveštaji su svakodnevna pojava i u poslednje vreme retko kada sadrže nešto što bije moglo razveseliti. Upravo suprotno.

Pošto su ih na njen dolazak upozorile dve gardistkinje, koje su ispred nje proverile prostoriju, svi su bili na nogama kada je Elejna ušla praćena s još dve telohraniteljke. Deni Kolford, na čelu gardistkinja koje su zamenile Devoru i ostale, jednostavno je zanemarila njeno naređenje da sve ostanu napolju. Zanemarila je njeno naređenje! Pretpostavljala je da one ipak deluju upečatljivo, hodajući tako ponosno, ali nije mogla a da ne zaškrguće zubima.

Kejrejn i Sarejta, svečano odevene, sa šalove s resama, blago pognuše glave u znak poštovanja, ali Melar skide šešir s perjanicama i kicoški se pokloni, držeći jednu ruku uz čipkom opervaženu lentu ukoso prebačenu preko njegovog uglačanog oklopnog prsnika. Šest zlatnih čvorova na tom oklopnom prsniku, po tri na oba ramena, dovodilo ju je do besnila, ali za sada ga je puštala da ih nosi. Njegovo usko lice nasmeši joj se previše prisno, ali ipak ma koliko ona bila hladna prema njemu, on i dalje misli da ima nekih izgleda s njom jer nije opovrgla glasine da su deca koju nosi njegova. Njeni razlozi zbog kojih nije opovrgla tu poganu priču promenili su se – više ne mora da štiti svoju decu, Randovu decu – ali ostavila je to tako kako je. Ako tom čoveku da dovoljno vremena, sam će navući sebi omču oko vrata. A ako to ne učini, navući će mu je ona.

Plaćenici, svi dobrano zašli u srednje godine, kasnili su za Melarom svega jedan otkucaj srca, mada se nisu tako kicoški poklonili. Evard Korvin, visoki Andorac četvrtaste vilice, u levom uhu je nosio krupan rubin, a Aldred Gomajsen, nizak i vitak, prednjeg dela glave potpuno izbrijanog, imao je vodoravne crvene, zelene i plave pruge preko pola nedara, daleko više nego što je ikako verovatno da u svom rodnom Kairhijenu ima pravo da nosi. Prosedog Hafina Bakuvana krasila je debela zlatna okrugla naušnica u levom uhu i na svakom prstu po prsten s draguljem. Domanac je bio veoma debeo, ali po tome kako se kretao videlo se da ispod tog sala ima čvrstih mišića.

„Kapetane Melare, zar nemaš dužnosti?“, ledeno upita Elejna, sedajući u jednu od nekoliko stolica u prostoriji. Bilo ih je pet, doručja i visokih naslona jednostavno izrezbarenih lozama i lišćem, bez trunčice pozlate. Raspoređene u razvučenom redu ispred prozora, stolice su bile nameštene tako da svetlost pada iza ljudi koji u njima sede. Po sunčanom danu, oni koji se u toj prostoriji prime na razgovor moraju da čkilje od bleštanja. Nažalost, ta prednost je danas izgubljena. Dve gardistkinje zauzeše položaje iza nje, s njene leve i desne strane, obe sa šakama na balčaku, gledajući plaćenike tako preko da se Bakuvan nasmeši a Gomajsen počeša po bradi kako bi napola prikrio podmukli kez. Žene ničim ne pokazaše da su uvređene; dobro znaju koja je svrha njihovih uniformi. Elejna je znala da će veoma brzo svakome obrisati osmeh s lica ako budu morale da isuču sečiva.

„Moja gospo, moja prva i najvažnija dužnost jeste da tebe štitim.“ Olabavivši mač u kanijama, Melar odmeri plaćenike kao da očekuje da će oni napasti, ili da će možda napasti njega. Gomajsen je delovao kao da mu je ovaj smešan, a Bakuvan se naglas nasmeja. Sva trojica su nosila prazne kanije, pri čemu je Kordvin na leđima nosio dve; nijednom najamniku nije bilo dozvoljeno da uđe u palatu čak ni s bodežom.