Bodež snova

„Ne veruj u sve što čuješ, kapetane Gomajsene.“ Sarejtin glas beše potpuno spokojan i dostojanstven, kao u žene koja ističe neospornu činjenicu. „Istina ima više preliva nego što ti možda misliš, a razdaljina istinu često menja u nešto što se po mnogo čemu razlikuje od činjenica. Doduše, laži o sestrama koje su Prijatelji Mraka mogu biti opasne ako se ponavljaju. Kapetane, trebalo bi da pripaziš na to šta pričaš.“

Gomajsen pređe nadlanicom preko usana, ali njegove tamne oči prkosno su gledale. Prkosno, ali ugroženo. „Samo sam ponovio ono što se može čuti na svakoj ulici“, promrmlja.

„Jesmo li to došli ovamo da bismo pričali o Beloj kuli?“, mršteći se upita Kordvin. On iskapi pehar s vinom pre nego što nastavi, kao da mu je od sve te priče nelagodno. Koliko li je već vina popio? Delovao joj je teturavo na nogama, a pomalo je i zaplitao dok je pričao. „Kula je stotinama liga odavde, a ne tiče nas se šta se tamo dešava.“

„Istina, prijatelju“, saglasi se Bakuvan. „Istina. Naša posla su mačevi, mačevi i krv. Što nas, milostiva, dovodi do jednog gnusnog pitanja..." – on protrlja debele, draguljima ukrašene prste – „... do zlata. Svakoga dana gubimo ljude, dan za danom, a tome se ne vidi ni kraja ni konca, dok se u gradu može naći veoma malo ljudi koji odgovaraju kao zamena.“

„Ja nikoga živog nisam našao“, progunđa Korvin, odmeravajući mladu služavku koja mu je punila pehar. Ona pocrvene od njegovog pogleda i brzo završi svoj posao, prolivši malo vina po podu, zbog čega se gazdarica Harfor namršti. „Oni koji možda i jesu, svi stupaju u Kraljičinu gardu.“ To je sasvim istinito; kao da ih je svakoga dana sve više. Kraljičina garda će biti sila koja izaziva strahopoštovanje. Jednog dana. Nažalost, velika većina tih ljudi mesecima je daleko od toga da ume da koristi mač a da se ne ubode u nogu, a vremenski još dalje od toga da bude od koristi u bici.

„Kao što kažeš, prijatelju“, promrmlja Bakuvan. „Kao što kažeš.“ On se široko nasmeši Elejni. Možda je nameravao da deluje prijateljski, ili možda razumno, ali nju je podsećao na čoveka koji pokušava da joj proda mačku u džaku. „Milostiva, čak i pošto ovde završimo s poslom, neće biti lako da nađemo nove ljude. Odgovarajući ljudi ne rastu u kupusu, ne nikako. Manje ljudi znači da ćemo za naredni posao dobiti manje novca. To je neizbežna životna činjenica. Mislim da je pošteno da nam se to nadoknadi.“

Elejnu preplavi bes. Oni misle da je toliko očajna da će ih zadržati po svaku cenu, eto šta misle! Još gore, u pravu su. Ta trojica znače preko hiljadu ljudi. To bi bio težak gubitak, čak i sa onima koje joj je Gajbon doveo. A naročito ako to druge plaćenike navede na pomisao da će ona izgubiti borbu za vlast. Najamnici ne vole da budu na strani koja gubi. Da bi to izbegli, pobeći će kao pacovi od vatre. Bes joj se rasplamsa, ali ona ga obuzda. Za dlaku. Ali ne pođe joj za rukom da joj se u glasu ne čuje prezir. „Zar ste mislili da nećete trpeti gubitke? Zar ste očekivali da ćete da držite straže i da za to dobijete zlato, a da ne vadite mačeve iz kanija?“

„Potpisali ste ugovor za određenu količinu zlata po danu“, ubaci se Birgita. Nije pomenula za koliko se svaka plaćenička četa pogodila da će služiti. Poslednje što im je potrebno je da plaćenici postanu ljubomorni jedni na druge. I ovako kao da je pola kafanskih tuča koje gardisti rasturaju zapodenuto između plaćenika iz različitih družina. „Nepromenljivu količinu. Da to okrutno kažem, što više ljudi izgubite, to vam je zarada veća.“

„Ah, kapetan-generale“, smesta odgovori debeli čovek, „ali zaboravljaš na posmrtni novac koji mora da se isplati udovicama i siročadi.“ Gomaisan se zagrcnu, a Kordvin s nevericom pogleda Bakuvana, a onda pokuša da to prikrije tako što opet iskapi pehar s vinom.

Elejna poče da se trese, a šake joj se zgrčiše u pesnice na rukonaslonima. Neće se prepustiti besu. Neće! „Nameravam da od vas tražim da poštujete svoje ugovore“, ledeno im kaza. Pa, bar ne besni na njih. „Biće vam plaćeno onoliko za koliko ste potpisali, uključujući i uobičajenu pobedničku nagradu pošto stupim na presto, ali ni cvonjka više. Ako budete pokušali da odstupite od svojih ugovornih obaveza, pretpostaviću da okrećete ćurak i prelazite na Arimilinu stranu, a u tom slučaju narediću da i vas i vaše čete pohapse i izbace iz grada, ali bez mačeva i konja.“ Služavka koja je punila Kordvinov pehar vinom opet iznenada ciknu i odskoči od njega, trljajući se po bedru. Bes koji je Elejna suzbijala odjednom izlete iz nje, doveden do belog usijanja. „A ako se iko od vas ikada više bude usudio da hvata neku od mojih žena, i on i njegova četa biće izbačeni iz grada i to bez mačeva, konja – i bez čizama! Jesam li jasna?“

„Veoma jasna, moja gospo.“ Bakuvanov glas beše izrazito hladan, a njegova široka usta stisnuta. „Zaista veoma jasna. A sada, budući da je našem... razgovoru... izgleda došao kraj, možemo li da se povučemo?“