Bodež snova

Elijas potapša Perina po ramenu pre nego što se pope. „Trebalo je da skratim bradu kao što si ti, da mi ne bi upadala“, kaza gledajući vodu. Ta proseda brada, koja se njihala na povetarcu, širila mu se preko celih grudi. Doduše, i njegova kosa, u potiljku zavezana kožnom vrpcom, padala mu je do pojasa. I on je nosio zavežljajčić sa hranom i mešinu s vodom. „Ipak, hladna kupka pomaže čoveku da ne razmišlja o onome što ga muči.“

„Mislio sam da to služi da čovek ne bi razmišljao o ženama“, reče mu Perin. Nije raspoložen za šalu, ali ne može očekivati da svi budu sumorni kao što je on.

Elijas se zasmeja. „A šta drugo može da muči čoveka?“ On skoči u vodu, a na njegovo mesto dođe Talanvor.

Perin ga uhvati za rukav tamnog kaputa. „Nemoj da mi se junačiš.“ Razmišljao se da li da uopšte dopusti tom čoveku da bude deo toga.

„Neću se junačiti, milostivi“, saglasi se Talanvor. Prvi put za mnogo vremena, izgledao je poletno. Njegov miris je podrhtavao koliko je bio ispunjen poletnošću. Ali sadržao je i meru opreza. Taj oprez je jedini razlog zašto sada nije u njihovom logoru. „Neću da dovedem Majgdin u opasnost. Niti gospu Failu. Samo želim da što pre vidim Majgdin.“

Perin ućuta i pusti ga. To može da razume. I on je želeo da se popne u taj akvedukt. Da što pre vidi Failu. Ali sve to mora da se uradi kako treba, a njega čekaju drugi poslovi. Sem toga, da se zaista nađe u Maldenu, nije siguran da bi mogao da se suzdrži da smesta ne pokuša da je nađe. Naravno, ne može da oseti sopstveni miris, ali čisto sumnja da se u njemu sada oseća ma kakav oprez. Glave vetrenjača opet se uz glasnu škripu okrenuše, kako vetar promeni smer. Tu bar nikad ne prestaje da duva. Svako zaustavljanje vodenog toka dovelo bi do propasti.

Sada je na vrhu grebena nastala gužva. Dvadesetoro Failinih čankoliza čekalo je na svoj red za akvedukt – svi koji su ostali, izuzev one dvojice što su uhodila Masemu. Žene su nosile muške čakšire i kapute, a kosu su skratile, izuzev repa pozadi, koji nose kako bi oponašale Aijele – mada nijedan Aijel ne bi nosio mač kao što ga one nose. Mnogi tairenski muškarci obrijali su brade zato što ih Aijeli ne nose. Iza njih beše pedeset Dvorečana s halebardama i nezapetim lukovima, s tetivama ušuškanim u kapute, a svaki je privezao za leđa po tri krcata tula, skupa sa zavežljajima s hranom. Svi do jednog u logoru dobrovoljno su se javili za to, tako da je Perin morao da ih pusti da izvlače slamke. Nosio se mišlju da im udvostruči broj, pa čak i da ga poveća preko toga. Čankolizi i Dvorečani nosili su svoje zavežljaje sa hranom i mešine s vodom. Seanšanski vojnici neprekidno su navirali noseći uz padinu pune vreće i vraćajući prazne. Znaju za red. Kada bi se neko od njih okliznuo po blatu i pao, što se manje-više redovno dešavalo, nije bilo ni psovanja ni gunđanja. Taj samo ustane i nastavi dalje.

Selanda Darengil, u tamnom kaputu sa šest vodoravnih raznobojnih pruga preko prsa, zastade da pruži Perinu ruku. Bila mu je visoka tek do grudi, ali Elijas je tvrdio da se dobro služi tim mačem što ga nosi za pojasom. Perin više nije mislio da su ona i ostali budale – pa, bar ne sve vreme – uprkos tome što pokušavaju da oponašaju Aijele. Naravno, uz neke razlike. Rep tamne kose bio je uvezan tamnom trakom na Selandinom potiljku. U njenom mirisu nije se osećalo nimalo straha, već samo rešenost. „Hvala što si nam dopustio da budemo deo ovoga, milostivi“, kaza sa onim odsečnim kairhijenjanskim naglaskom. „Nećemo te izneveriti – a nećemo izneveriti ni gospu Failu.“

„Znam da nećete“, odgovori on, rukujući se s njom. Bilo je vreme kada je ona izričito naglašavala kako služi Failu, a ne njega. Rukovao se sa svakim od njih pre nego što su ušli u akvedukt. Svi s mirisom rešenosti. Isto je važilo i za Bana al’Sina, koji je zapovedao Dvorečanima što idu u Malden.

„Kada Faila i ostale dođu, zaglavite spoljna vrata, Bane.“ Perin mu je to i ranije rekao, ali nije mogao da izdrži a da mu ne ponovi. „Onda vidite možete li da ih dovedete do akvedukta.“ Ta tvrđava nije zadržala Šaidoe ni prvi put, tako da on čisto sumnja da će ih i ovaj put zadržati, ako nešto pođe po zlu. Nije nameravao da prekrši svoj dogovor sa Seanšanima. Šaidoi će platiti zbog onoga što su učinili Faili, a sem toga, ne može ih ostaviti za sobom da nastave da pale i pljačkaju – ali želi da je skloni iz opasnosti što je pre moguće.

Ban osloni luk i halebardu o akvedukt, pa se pope i gurnu ruku unutra. Kada se opet spusti na zemlju, obrisa vlažnu šaku o kaput, pa se protrlja po velikom nosu. „Ispod vode je sve premazano nečim što je na dodir kao barski mulj. Biće nam dovoljno teško da se spustimo niz onaj poslednji nagib, a da se ne klizamo čitavom dužinom, lorde Perine, a kamoli da pokušamo da se tuda vratimo. Rekao bih da je najbolje da čekamo u onoj tvrđavi dok ne stigneš do nas.“