Bodež snova

Grejdi, nalakćen na kolena, najednom omanjem proplanku sedeo je na napola obrađenom mahovinom prekrivenom kamenu, delimično utonulom u zemlju, koji je nesumnjivo ostao od gradnje akvedukta. Nekoliko njemu sličnih bilo je raštrkano unaokolo. Povetarac je duvao tako da Perin nije mogao da mu uhvati miris. Nije dizao pogled sve dok Perin nije zauzdao konja ispred njega. Kapija kojom su došli tu i dalje je bila otvorena i kroz nju se videla još jedna čistina među visokim drvečem, nedaleko od mesta gde su Seanšani sada digli logor. Možda bi bilo lakše da im je rekao da logor dignu bliže njegovom, ali hteo je da Aes Sedai i Mudre budu što je moguće dalje od sul’dam i damana. Nije se bojao da će Seanšani prekršiti reč koju mu je Tajli dala, ali Aes Sedai i Mudre samo što ne dobiju padavicu čim pomisle na damane. Mudre i Anura verovatno trenutno ne bi ništa radile, ali nije siguran za Masuri. Nije siguran u mnogo šta. Bolje da između njih bude rastojanje od nekoliko liga onoliko dugo koliko je to moguće.

„Grejdi, jesi li dobro?“ Na njegovom vetrom opaljenom licu kao da su se pojavile nove bore. Možda je to varka mesečine, ali Perin nije tako mislio. Taljige su s lakoćom prolazile kroz kapiju, ali da li je ona to bila nešto manja od prve koju je video da Grejdi otvara?

„Samo sam malčice umoran, milostivi“, iznureno odgovori Grejdi. Ostao je da sedi, nalakćen na kolena. „Sve ovo Putovanje koje u poslednje vreme radimo... Pa, nisam mogao da držim kapiju otvorenom dovoljno dugo da svi oni vojnici juče prođu kroz nju. Zato sam počeo da ih zavezujem.“

Perin klimnu. Oba Aša’mana su umorna. Usmeravanje umara čoveka isto koliko i mahanjem čekićem po čitav dan u kovačnici. Istini za volju – daleko više od toga. Čovek sa čekićem može da izdrži daleko duže od ma kog Aša’mana. Zato akveduktom ulaze u Malden, a ne kapijom, i zato Faila i ostale neće biti izvučene kroz kapiju, ma koliko to Perin želeo. Dvojici Aša’mana ostalo je veoma malo snage i ubrzo će morati da se odmore, a to malo snage mora da bude iskorišćeno tamo gde je najpotrebnije. Svetlosti, ali to je bila hladna misao. Samo, ako Grejdi ili Niejld omanu sa samo jednom kapijom, mnogo ljudi će izginuti. Teška odluka.

„Ti i Niejld ćete mi trebati prekosutra.“ To je bilo kao da je kazao da će mu biti potrebno da diše. Bez Aša’mana sve biva nemoguće. „Tada ćete biti zauzeti.“ Još jedno preterano ublažavanje pravog stanja stvari.

„Zauzeti kao jednoruki čovek koji kreči tavanicu, milostivi.“

„Hoćeš li moći?“

„Moraću, zar ne, milostivi.“

Perin opet klimnu. Čovek radi ono što mora. „Vrati me u naš logor. Nakon što vratiš Mišimu i njegove ljude u njihov tabor, ti i Device možete da prespavate tamo, ako hoćeš.“ To bi Grejdija malo poštedelo, tako da za dva dana bude makar malo odmorniji.

„Ne znam za Device, moj lorde, ali noćas bih se radije vratio kući.“ Okrenu glavu i pogleda kapiju, ne ustajući, a ona se zatvori obrnuto nego što se otvarala, tako da je izgledalo kao da se pogled kroz nju vrti dok se sužavala, naposletku završavajući kao uspravna posekotina srebrnastoplave svetlosti, koja je u Perinovim očima ostavila ljubičastu crtu kada se naposletku ugasila. „Ježim se od onih damana. Ne žele da budu slobodne.“

„Kako to ti znaš?“

„Pričao sam s nekima od njih kada nijedna od onih sul’dam nije bila u blizini. Čim sam pomenuo kako bi možda volele da im skinem te povoce – to sam samo nagovestio – počele su da vrišteći dozivaju svaka svoju sul’dam. Damane su plakale, a sul’dam su ih mazile po kosi i streljale me pogledima. Sav sam se naježio.“

Korak nestrpljivo zakopa po zemlji, a Perin potapša pastuva po vratu. Grejdi je imao sreće što ga te sul’dam nisu živog odrale. „Grejdi, šta god da bude s damanama, to neće biti ni ove ni sledeče nedelje. I nećemo to mi popraviti. Zato pusti damane na miru. Imamo svoja posla, koja moraju da se završe.“ I sporazum s Mračnim koji to omogućava. Odagna tu misao. A bilo kako bilo, postalo mu je veoma teško da na Tajli Kirgan gleda kao da je na strani Mračnoga. Ili na Mišimu. „Jesi li razumeo?“

„Razumeo sam, milostivi. Samo kažem da se ježim od toga.“

Naposletku se pojavi novi srebrnastoplavi rascep i proširi se u otvor kroz koji se videla čistina posred velikog drveća i niskih stena. Priljubivši se Koraku uz vrat, Perin projaha kroz njega. Kapija se ugasi za njim, a on nastavi kroz drveće sve dok ne izađe na veću čistinu, gde je bio dignut logor, blizu onoga što je nekada bilo seoce Britan – skup straćara punih buva, gde ljudi nisu ulazili ni po najvećoj kiši. Naravno, osmatrači u drveću nisu davali znake upozorenja. Prepoznali su ga.