Bodež snova

Perin uzdahnu. Nosio se mišlju da s njima pošalje konopce, ali bilo bi im potrebno skoro dve milje užadi da bi ih razvukli preko tog poslednjeg nagiba, što je mnogo za nošenje, a i da se desi da Šaidoi primete kraj konopca kako visi s maldenske strane akvedukta, pretražili bi sve i jedan kutak u gradu. Ta opasnost je možda mala, ali zbog gorkog gubitka koji bi bio njena posledica delovao je ogromno. „Stići ću što brže mogu, Bane. To ti obećavam.“

Rukovao se sa svakim od njih. S Todom al’Karom, široke vilice, i Leofom Torfinom, sa snežnobelom prugom u kosi, koja je pratila ožiljak što ga je dobio od Troloka. Rukovao se i s mladim Kenlijem Merinom, koji je nažalost opet pokušavao da pusti bradu, i s Bilijem Adarom, širokim skoro kao Perin, premda za šaku nižim. Bili mu je bio dalji rod i jedan od najbližih rođaka koji su Perinu ostali. Odrastao je sa mnogima od tih ljudi, premda su neki od njih nekoliko godina stariji od njega. Doduše, neki su nekoliko godina mlađi. Ali do sada je ljude iz Devonovog Jahanja i Stražarskog Brda upoznao jednako dobro kao one koji su došli iz okoline Emondovog Polja. Faila mu nije jedini razlog da stigne do te tvrđave što brže može.

Had al’Lora, jedan vitak čovek, brkova gustih kao da je Tarabonac, bio je poslednji od Dvorečana. Dok se on penjao u akvedukt, Gaul se pojavio, lica i dalje zabrađenog i sa četiri koplja stisnutih u ruci u kojoj mu je bio mali štit od bivolje kože. Drugom rukom se uhvatio za rub akvedukta i iz mesta skočio na njegov kameni rub.

„I ti ideš unutra?“, iznenađeno ga upita Perin.

„Device mogu da idu u izvidnicu kada ti to bude bilo potrebno, Perine Ajbara.“ Krupni Aijel se osvrnu preko ramena prema Devicama. Perinu se učini da se namrštio, ali teško je bilo da u to bude siguran, pošto mu samo oči nisu bile skrivene crnim velom. „Čuo sam ih kako pričaju kada su mislile da ne slušam. Za razliku od tvoje žene i ostalih, Čijad je propisno gai'šain. Kao i Bain, ali za nju me nije briga. Čijad i dalje ima da odsluži njenih godinu i jedan dan kada je spasemo. Kada čovek ima ženu kao gai’šaina, ili žena muškarca, ponekad se svadbeni venac isplete čim se skine belina. To nije neuobičajeno. Ali čuo sam Device kako pričaju da će one prve stići do Čijad, kako bi je držale dalje od mene.“ Iza njega, Sulinini prsti razleteše se u jeziku znakova kojim se Device služe, a jedna druga se pljesnu šakom preko usta, kao da prigušuje smeh. Dakle, podbadale su ga. Možda se ne protive toliko njegovoj ženidbi sa Čijad koliko se pretvaraju. Ili možda je Perinu nešto promaklo. Aijelski smisao za humor ume da bude veoma grub.

Gaul skliznu u vodu. Morao je da se presamiti skoro vodoravno s površinom da bi se uvukao ispod akvedukta. Perin se zagleda u otvor. Bilo bi tako lako da pođe za Gaulom. Teško je bilo da se okrene odatle. Red seanšanskih vojnika i dalje je vijugao uz padinu i niz nju.

„Mišima, vraćam se u moj logor. Grejdi će te odvesti u tvoj kada ovde završite. Uradi šta možeš da sakriješ tragove pre nego što odeš.“

„U redu, moj lorde. Rekao sam nekima da skinu malo maziva sa osovina taljiga i podmažu ove vetrenjače. Zvuče kao da će se svakoga časa zakočiti. Možemo to da uradimo i sa onima na suprotnom grebenu.“

Uzevši Korakove uzde, Perin se zagleda u krila koja su se lagano okretala. Lagano, ali postojano. Nisu ni napravljena da se okreću brzo. „A šta ako neki Šaido sutra reši da dođe ovamo, pa se začudi otkud sveže mazivo?“

Mišima ga na jedan dug tren odmeri pogledom, lica napola skrivenog senkama što ih je bacala mesečina. Bilo je to prvi put da mu blistave žute oči nisu smetale. Njegov miris... U mirisu mu se osećalo kao da je video nešto čemu se nije nadao. „General-barjaktarka je bila u pravu u vezi s tobom“, lagano reče.

„A šta je to kazala?“

„To ćeš morati nju da pitaš, moj lorde.“

Perin pojaha niz padinu i ka drveću, razmišljajući o tome koliko bi samo bilo lako da se okrene. Galen bi mogao da se pozabavi svim ostalim. Sve je pripremljeno. Samo što taj Majenac duboko veruje da je vrhunac svake bitke veličanstveni konjički juriš. A po mogućstvu, bitke bi tako trebalo i otpočinjati. Koliko bi se on dugo držao plana? Arganda je možda razumniji, ali toliko se plaši za kraljicu Alijandru da bi možda i on naredio taj juriš. Tako da na kraju ostaje samo on.