Bodež snova

„Možeš da ideš, Lini“, reče joj Berelajn. „Breana je sasvim dovoljna da se brine o nama.“ Frktanje je bilo jedini Linin odgovor. Nekako joj je pošlo za rukom da to zvuči skoro nežno – pre nego što je izjurila iz šatora, ukočenih leđa i bazdeći na neodobravanje. I dalje nije gledala Perina.

„Izvinjavam se, moj lorde“, reče mu Tajli otegnuto i oprezno, „ali tvoje domaćinstvo je izgleda... slobodnije... nego što sam navikla.“

„Takav je naš običaj, general-barjaktarko“, odgovori joj Perin, uzimajući Aramov pehar. Nema potrebe da se prlja drugi. „Ovde niko nije vlasništvo.“ Ako to zvuči oštro, šta on može. Tajli je na izvestan način počela da mu se dopada, ali ti Seanšani imaju neke običaje od kojih bi se i kozi smučilo. Uze ibrik od Breane – ona na tren čak pokuša da mu ga ne da, mršteći se na njega kao da mu neće dozvoliti da pije – pa nasu sebi piće pre nego što joj ga vrati. Ona mu ote ibrik iz ruku. „A sada, šta se to dogodilo? Šta s tim Belim plaštovima?“

„Neposredno pre zore, poslala sam rakene u izvidnicu, s naređenjima da lete što je dalje moguće, i opet odmah nakon sumraka. Jedan letačica noćas se vratila ranije. Videla je Decu svetla u pokretu, njih sedam hiljada, ni pedeset milja od mog logora.“

„U pokretu prema tebi?“ Perin se namršti na vino umesto da ga pije. „Čini mi se da je sedam hiljada ljudi teško tako tačno prebrajati u mraku.“

„Izgleda da su ti ljudi... oni su otpadnici“, ubaci se Anura. „Ako ništa drugo, general-barjaktarka tako misli.“ U odeći od sive svile, delovala je uredno kao da se sat vremena oblačila. Zbog svog šiljatog nosa, podsećala je na nekakvu vranu s pletenicama ukrašenim đinđuvama što zuri u Tajli, kao da je general-barjaktarka naročito zanimljiva mrcina. Držala je u rukama pehar s vinom, ali izgledalo je kao da ga nije ni pipnula. „Čula sam glasine da je Pedron Nijal poginuo boreći se protiv Seanšana, ali izgleda da se Emon Valda, koji je zamenio Nijala, zakleo na odanost seanšanskoj carici.“ A Tajli sebi u bradu promrmlja: „Neka bi živela večno.“ Perin je čisto sumnjao da je to iko sem njega čuo. Balver opet zausti, ali zatvori usta ne progovorivši. Beli plaštovi su pravi bauk za njega. „Međutim, pre nešto više od mesec dana“, nastavi Siva sestra, „Galad Damodred ubio je Valdu i poveo sedam hiljada Belih plaštova da napuste Seanšane. Prava šteta što je stupio među njih, ali možda to i izađe na neko dobro. U svakom slučaju, izgleda da je raspisana naredba da se ti ljudi pobiju čim se ugledaju. Mislim da sam sve to lepo sažela, da, general-barjaktarko?“

Tajlin trže ruku kao da htede da učini jedan od onih znakova kojima se tera zlo. „To je dobar sažetak“, reče – ali Perinu, ne Anuri. Seanšanki kao da je bilo teško da se obraća Aes Sedai. „Sem onog dela da će tu nešto izaći na dobro. Kršenje reči i samovoljno napuštanje službe nikada ne mogu biti dobri.“

„Računam da se ne kreću prema tebi, ili bi to pomenula.“ Perin je tu rečenicu izgovorio blago upitno, mada je već znao odgovor.

„Sever“, odgovori Tajli. „Kreću se ka severu.“ Balver opet napola otvori usta, ali zatvori ih tako odsečno da mu zubi škljocnuše.

„Ako imaš neki savet“, kaza joj Perin, „onda mi ga daj. Ali nije me briga koliko će Belih plaštova napustiti Seanšane. Faila je jedino za šta marim. A mislim da general-barjaktarka neće odustati od prilike da stavi povoce na tri ili četiri stotine damana samo da bi jurila za Belim plaštovima.“ Berelajn se namršti. Anuri lice ostade bezizražajno, ali ona ipak otpi pozamašan gutljaj vina. Nijedna Aes Sedai nije bila blagonaklona prema tom delu plana, kao i nijedna Mudra.

„Neću“, odlučno mu odgovori Tajli. „Mislim da ću ipak popiti malo vina.“ Breana duboko udahnu pre nego što krete da je posluša, a u mirisu joj se oseti malčice straha. Izgleda da joj je ta visoka tamnoputa žena bila zastrašujuća.

„Ne poričem da bih uživao u prilici da zadam udarac Belim plaštovima“, javi se Balver onim svojim glasom suvim kao prašina, „ali zapravo mislim da tom Galadu Damodredu dugujem zahvalnost.“ Možda je njegova zlovolja bila usmerena prema tom Valdi lično. „U svakom slučaju, ovde ti moj savet nije potreban. Događaji u Maldenu počeli su da se odvijaju, a sve i da nisu, čisto sumnjam da bi ti odugovlačio makar jedan dan. A to ti ne bih ni savetovao, moj lorde. Ako smem da budem tako smeo, gospa Faila mi je veoma draga.“

„Smeš“, reče mu Perin. „General-barjaktarko, kazala si da imaš dve vesti?“

Seanšanka prihvati ponuđeni pehar od Breane i pogleda ga pravo u lice, tako da beše sasvim jasno kako izbegava da pogleda ostale u šatoru. „Možemo li da razgovaramo nasamo?“, tiho ga upita.