Bodež snova

Nije mogla da se ne nasmeje. Taj čovek je baš uporan. Odjednom, ugleda Galinu kako kroz gužvu žuri u njenom smeru, zadižući odoru od bele svile da joj se ne bi vukla po blatu i žudno tražeći pogledom. Faila je čula da je toj ženi od jutros ponovo dopušteno da nosi odeću. Naravno, nikada nije bila bez visokog okovratnika i širokog pojasa od zlata i granata. Glava joj je bila prekrivena manje od palca dugom kosom, za koju je bila zakačena ni manje ni više nego crvena mašna. Malo je verovatno da je ta žena to sama rešila da uradi. Failu je samo lice kojem nije mogla da odredi starost ubeđivalo da je Galina zaista Aes Sedai. Sem toga, nije bila sigurna ni u šta sem da ta žena predstavlja opasnost. Galina je ugleda i ukopa se u mestu, gnječeći suknje. Aes Sedai nesigurno pogleda Rolana.

„Rolane, moraću da razmislim o tome.“ Nema namere da ga otera sve dok ne bude sigurna šta je s Galinom. „Potrebno mi je vreme da razmislim.“

„Ženama je uvek potrebno vreme za razmišljanje. Razmisli o tome da zaboraviš na svoje nevolje i da ih zameniš zadovoljstvom jedne bezazlene igre.“

Ona zadrhta kada joj nežno pređe prstom niz obraz pre nego što ode. Aijelima je dodirivanje nečijeg obraza u javnosti ravno poljupcu. Ona se svakako osećala kao da ju je poljubio. Bezopasna? Nekako čisto sumnja da bi se bilo koja igra čiji je deo ljubljenje s Rolanom završila samo na ljubljenju. Srećom, neće morati to da otkriva – niti da bilo šta krije od Perina – ako se ispostavi da Galina ne laže. Ako.

Aes Sedai polete ka njoj čim Rolan ode. „Gde je?“, htede da čuje Galina, grabeći je za ruku. „Reci mi! Znam da je kod tebe. Mora da je kod tebe!“ Žena je zvučala skoro kao da preklinje. Teravino ponašanje prema njoj razbilo je onu čuvenu staloženost koja odlikuje Aes Sedai.

Faila se otrgnu od nje. „Najpre mi opet reci da ćeš povesti mene i moje prijatelje sa sobom kada odeš. Reci mi otvoreno. I reci mi kada ideš.“

„Da se nisi usudila da tako pričaš sa mnom“, zasikta Galina.

Faili crne tačke zaigraše pred očima pre nego što shvati da je ošamarena. Na sopstveno iznenađenje, ona drugoj ženi odgovori šamarom što je jače mogla, tako da se ova zatetura. Suzdrža se da se ne dodirne po licu koje ju je peklo, ali Galina se protrlja po obrazu, očiju razrogačenih od zgranutosti. Faila se pribra, iščekujući možda udarac Moći, ili još nešto gore od toga, ali ništa se ne desi. Neki od gai'šaina u prolazu zagledaše se u njih, ali niko ne zastade, pa čak i ne uspori. Sve što bi podsećalo na okupljanje gai'šaina privuklo bi pažnju Šaidoa i uzrokovalo bi kažnjavanje svih u to umešanih.

„Reci mi“, opet kaza.

„Povešću i tebe i tvoje prijatelje sa sobom" gotovo da zareža Galina, odsečno spuštajući ruku. „Polazim sutra. Ako je kod tebe. Ako nije, Sevana će za sat vremena znati ko si!“ Pa, to je svakako otvoreno.

„Skriven je u gradu. Idem da ti ga donesem.“

Ali Galina je opet zgrabi za ruku, čim se okrenula. Aes Sedai se grozničavo osvrnu, pa spusti glas kao da se boji da je neko ne čuje. Zvučala je prestravljeno. „Ne. Neću da se igram s mogućnošću da ga neko vidi. Daćeš mi ga sutra ujutro. U gradu. Naći ćemo se tamo. Na južnom kraju grada. Označiću zgradu crvenom maramom.“

Faila trepnu. Južna polovina Maldena je sagorela ljuštura. „Zašto tamo?“, s nevericom upita.

„Zato što tamo niko ne ide, glupačo! Zato što nas niko neće videti!“ Galina je i dalje grozničavo gledala oko sebe. „Sutra ujutro – i to rano. Ako me izneveriš – zažalićeš!“ Prikupivši suknje svoje svilene odore, odjuri u gomilu.

Faila se namršti gledajući je kako odlazi. Trebalo bi da je ushićena, ali nije. Galina joj izgleda skoro kao neko divlje nepredvidljivo stvorenje. Svejedno, Aes Sedai ne mogu da lažu. Izgleda kao da nema nikakvog načina da se izvuče da ne ispuni svoje obećanje. A i ako nađe neki način, tu su i dalje njeni planovi za bekstvo, mada nisu daleko odmakli i mnogo su opasniji nego kada je krenula da ih priprema. Dakle, ostaje joj Rolan. I njegove igre s ljubljenjem. Galina mora da se pokaže iskrenom. Mora.

27 Obična drvena kutija