Bodež snova

Berelajn pređe preko tepiha i dodirnu ga po mišici, pa mu se nasmeši. „Anuri i meni ne smeta da odemo“, reče mu. Svetlosti, kako bilo ko može da veruje da ima nečega između nje i njega? Istina, prelepa je kao što je bila, ali onaj miris koji ga je podsećao na divlju mačku u lovu prestao je da je prati tako davno da ga se jedva sećao. Sada su u osnovi njenog mirisa strpljenje i rešenost. Prihvatila je da on voli Failu i samo Failu, i delovala je rešeno koliko i on da Failu vidi na slobodi.

„Možeš da ostaneš“, odgovori joj. „General-barjaktarko, šta god imaš da kažeš, možeš to da kažeš ispred svih ovde prisutnih.“

Tajli se pokoleba, bacajući pogled ka Anuri. „Dve velike skupine Aijela idu prema Maldenu“, naposletku nevoljno reče. „Jedna s jugoistoka, a druga s jugozapada. Morat’rakeni procenjuju da će stići za tri dana.“

Odjednom, pred Perinovim očima kao da se sve zamreška. Kao da se i on zamreška. Breana vrisnu i ispusti ibrik. Svet se opet zamreška, a Berelajn ga zgrabi za ruku. Tajlin se šaka skoro ukoči u onom čudnom znaku, s palcem i kažiprstom koji obrazuju polumesec. Sve se zamreška i treći put, a Perin se oseti kao da je od sumaglice, kao da je čitav svet magla a olujni vetrovi duvaju. Berelajn zadrhta, a on je zagrli kako bi je utešio. Pripila se uz njega, sva drhteći. Šator se ispuni tišinom i mirisom straha. Čuje glasove kako dopiru spolja – i oni su bili uplašeni.

„Šta to bi?“, naposletku htede Tajli da čuje.

„Ne znam.“ Anurino lice ostalo je spokojno, ali glas joj je podrhtavao. „Svetlosti, nemam predstave.“

„Nije bitno šta je to bilo“, reče im Perin. Nije obraćao pažnju na njihove zgranute poglede. „Za tri dana, sve će biti gotovo. Jedino je to bitno.“ Jedino je Faila bitna. Malo je trebalo da sunce bude na svom podnevnom vrhuncu, a Faila se već osećala iznureno. Voda za Sevaninu jutarnju kupku – ta se žena sada kupa dva puta dnevno – nije bila dovoljno topla, pa je Faila istučena skupa sa svima ostalima, mada su ona i Alijandra bile tamo samo da bi joj prale leđa. Preko dvadesetoro mokrozemskih gai'šaina preklinjalo ju je da im dopusti da joj se zakunu na vernost – i to samo od praskozorja. Njih troje je predložilo ustanak, ističući kako u svim tim šatorima ima više gai'šaina nego Šaidoa. Ali izgleda da su je poslušali kada je ona njima istakla da skoro svi Aijeli umeju da koriste koplje, dok su većina mokrozemaca seljaci ili zanatlije. Malo njih je ikada uzelo oružje u ruke, a još manje njih koristilo neko oružje. Izgleda da su je poslušali, ali to je bio prvi dan da joj neko tako nešto predloži odmah nakon polaganja zakletve. Obično im je potrebno nekoliko dana da se osmele na to. Pritisak raste – i to pritisak koji vodi ka pokolju, ako joj ne pođe za rukom da to osujeti. A sada ovo...

„To je samo igra, Faila Bašer“, reče joj Rolan, nadnoseći se nad njom dok su hodali blatnjavom ulicom koja je vijugala između šatora. Zvučao je kao da mu je nešto smešno, a usne su mu bile izvijene u jedva primetan smešak. Zaista prelep čovek.

„Rekao si da je to igra s ljubljenjem.“ Ona pomeri prugasti peškir prebačen preko ruke kako bi mu privukla pažnju. „Imam posla, a nemam vremena za igru. Naročito ne za igru s ljubljenjem.“

Videla je malo Aijela, a neki od njih bili su mrtvi pijani čak i toliko rano, tako da je većina ljudi na ulici otpadala na mokrozemce u prljavim gai'šainskim odorama i decu što se srećno igraju u blatnjavim lokvama koje su se zadržale nakon sinoćnje obilne kiše. Ulica je bila prepuna muškaraca i žena u kaljavim belim odorama, koji su nosili kotarice, vedra ili zdele. Neki su čak i obavljali neke poslove. U logoru ima toliko gai'šaina da zapravo nije bilo dovoljno posla za sve, ali to nije sprečavalo Šaidoe da nalaze posao za besposlene ruke, kako su to oni videli, čak i ako je taj posao besmislen. Kako bi izbegli da kopaju nepotrebne rupe u blatnjavim poljima, ili ribaju već čiste posude, veliki broj gai'šaina počeo je da sa sobom nosi nešto, tako da izgleda kao da rade. To im nije pomagalo da izbegnu pravi posao, ali jeste pomagalo da pobegnu od posla druge vrste. Faila nije morala da brine zbog toga kada je reč o većini Šaidoa, sve dok nosi one debele zlatne lance oko struka i vrata, ali ogrlica i pojas nisu bili dovoljni da spreče Mudre. Ribala je čiste šerpe za neke od njih – a ponekad su je kažnjavale zbog toga što nije bila dostupna kada ju je Sevana tražila. Zato je nosila peškire.

„Mogli bismo da počnemo s dečjom igrom ljubljenja“, kaza joj on, „mada tu ponekad ume da bude neprijatno kada se izgubi. U igri koju igraju odrasli, zabavno je kada se izgubi. Može da bude prijatno koliko pobeda.“