Bodež snova

„Nandera pravo zbori“, promrmlja Alivija, mamuzajući svog riđeg škopca da priđe bliže Randu. Zlatokosa žena je očigledno i dalje ljuta zbog toga što neće ići s njim, ali to je postalo nemoguće nakon što se onako ponela kada je u Tiru čula svoj rodni naglasak. Priznala je da ju je to uzdrmalo, ali tvrdila je da je to bilo zato što se iznenadila. Ali on nije smeo da se igra s tim. „Ne možeš da veruješ nikome od visoke Krvi, naročito ne caričinoj kćeri, neka bi...“ Usta joj se odsečno zatvoriše, pa nepotrebno zagladi tamnoplave suknje, mršteći se zbog onoga što je umalo rekla. On joj veruje, doslovno životom, ali ona ima previše duboko usađenih nagona da bi on smeo da je postavi licem u lice sa ženom s kojom će se susresti. Kroz vezu sada kulja gnev, i to bez ikakvog pokušaja suzbijanja. Min ne voli kada je Alivija blizu njega.

„Meni to smrdi na zamku“, javi se Bašer, olabavivši svoj zakrivljeni mač u kaniji. Bio je jednostavno odeven i nosio je uglačani kalpak i oklopni prsnik, tako da se samo po kaputu od sive svile izdvajao od osamdeset jednog saldejskog kopljanika, koji su bili razmešteni oko vrha brda. Njegovi gusti potkovičasti brkovi skoro da su se kostrešili iza prečaga na viziru njegovog kalpaka. „Dao bih deset hiljada kruna da znam koliko ona vojnika ima tamo. I koliko damana. Ta Kćer Devet meseca je naslednica njihovog prestola, čoveče.“ Zgranuo se kada mu je Alivija to otkrila. Niko u Ebou Daru mu to nije pomenuo, kao da to nije bitno. „Možda tvrde da se njihova vlast završava daleko južno odavde, no možeš da se kladiš da je povela makar omanju vojsku kako bi se postarala da je bezbedna.“

„A ako naši izviđači nađu tu vojsku“, spokojno odgovori Rand, „možemo li biti sigurni da neće biti primećeni?“ Nandera prezrivo frknu. „Bolje bi ti bilo da ne pretpostavljaš kako si ti jedina sa očima“, reče joj. „Ako pomisle da nameravamo da ih napadnemo ili otmemo tu ženu, sve će se raspasti.“ Možda su zato to držali u tajnosti. Carska naslednica daleko je primamljivija meta za otmicu nego obična plemkinja visokog roda. „Vi samo pazite da oni nas ne iznenade. Bašere, ako pođe po zlu, znaš šta da radiš. Sem toga, možda ona ima vojsku, ali imam je i ja – i to ne tako malu.“ Bašer na to morade da klimne.

Sem Saldejaca i Devica, vrh brda bio je pun Aša’mana, Aes Sedai i Zaštitnika – sve u svemu, bilo ih je preko dvadeset petoro – i to je bila družina zastrašujuća koliko omanja vojska. Izmešali su se iznenađujuće lako i uz veoma malo očiglednih znakova napetosti. O, Tovejn, jedna niska Crvena bakarne puti, mrštila se na Logana, ali Gejbrila, tamnoputa Smeđa s mastiljavim zelenim očima, razgovarala je s njim sasvim prijatno, a možda čak i zavodnički. Možda je upravo to bio razlog zbog kojeg se Tovejn mrštila, premda je neodobravanje daleko verovatnije od ljubomore. Adrijela i Kurin obgrlili su jedno drugo oko pasa, mada je ona bila skoro za glavu viša od domanskog Aša’mana i prelepa, dok je on bio neugledan i prosed po slepoočnicama. A to što je Sivu vezao protiv njene volje ne treba ni pominjati. Beldejn, koja je skoro zadobila šal da je izgledala kao bilo koja druga mlada Saldejka, blago zakošenih smeđih očiju, povremeno je pružala ruku da dodirne Manfora, a on joj se svaki put smešio. Bilo je zaprepašćujuče to što ga je vezala, ali očigledno da je žutokosi čovek bio više nego voljan. Ni jedno ni drugo nisu pitali Randa za mišljenje pre vezivanja.

Možda su najčudniji bili Dženejr, bleda i stamena, odevena u sivu jahaću haljinu po suknji izvezenu crvenim koncem, i Kadžima, sredovečan čovek koji je pomalo ličio na nekog pisara, a kosu je terao kao Narišma: u dvema pletenicama sa srebrnim zvoncima na kraju. Smejala se nečemu što je Kadžima kazao, a onda mu je promrmljala nešto zbog čega se on zasmejao. Crvena se šali s muškarcem koji može da usmerava! Možda je Taim doveo do promene na bolje, šta god da je nameravao. Ali jednako je moguće da Rand al’Tor živi u zabludi. Aes Sedai su poznate po pretvaranju. Ali može li jedna Crvena baš toliko da se pretvara?

Nisu svi bili prijatno raspoloženi. Ajakine oči bezmalo su se crnele dok je streljala Randa pogledima, ali – ako se uzme u obzir šta se Zaštitniku dešava kada njegova Aes Sedai umre – tamnoputa sitna Bela imala je razloga za strah zbog toga što Sandomera ide u moguću opasnost. Aša’manska veza razlikuje se od zaštitničke u izvesnim stvarima, ali u drugim je istovetna, a niko još ne zna kakve posledice bi Aša’manova smrt mogla da ima po ženu koju je vezao. I Elza se mrštila na Randa, držeći se jednom rukom za rame svog visokog i vitkog Zaštitnika Firila, kao da drži psa čuvara za okovratnik i razmišlja se da ga pusti. Svakako ne na Randa, ali on se zaista brinuo za svakoga na kojeg bi ona mogla posumnjati da mu je pretnja. Izdao joj je naređenja u vezi s tim, a njena zakletva trebalo bi da je primora da im se pokorava, ali Aes Sedai umeju da u skoro svemu nađu rupu.