Bodež snova

On oseti kako Logan i druga dvojica grabe saidin i pune se njime. Logan je držao skoro koliko i on može, a Narišma i Sandomera nešto manje. Ali oni su najsnažniji među ostalim Aša’manima i obojica su bili kod Dumajskih kladenaca. Logan se drugde dokazao, u drugim bitkama. Ako je ovo zamka, biće spremni, a druga strana toga neće biti svesna dok ne bude prekasno. Rand nije posegnuo za Izvoro.m. Osećao je kako Lijus Terin vreba u njegovoj glavi. Ovo nije trenutak da tom luđaku pruži priliku da se dočepa Moći.

„Kecuejn, Ninaeva, najbolje da sada prigrlite Izvor“, kaza im. „Približavamo se.“

„Još sam na onom brdu zahvatila saidar“, odgovori mu Ninaeva. Kecuejn frknu i pogleda ga kao budalu.

Rand se suzdrža da se ne namršti. Nije se ni stresao ni naježio. Prikrile su svoju sposobnost, a time i onemogućile njemu da oseti Moć u njima. Muškarci imaju malo prednosti nad ženama kada je o usmeravanju reč, ali sada su ostali i bez ono malo prednosti što su imali, dok su žene zadržale sve svoje. Neki Aša’mani pokušavaju da odgonetnu kako da ponove ono što je Nasela stvorila, da nađu tkanje koje bi muškarcima omogućilo da osete ženska tkanja – ali za sada bezuspešno. Pa, neko drugi će morati da se nosi s tim. Njemu je trenutno glava puna.

Imanja su se i dalje pojavljivala pokraj puta – neka usamljena na čistinama, a druga skupljena u zaseoke. Ako bi dovoljno dugo pratili taj drum, za nekoliko milja bi stigli do sela Kraljev Gaz, gde jedan drveni most prelazi preko rečice po imenu Rešejl, ali dobrano pre tog sela put prolazi pored jedne velike čistine, upadljive zahvaljujući dvama visokim kamenim stubovima za kapiju, mada tu nema nikakve ni kapije ni ograde. Stotinu stopa, ili nešto više, iza njih, na kraju jednog blatnjavog prilaza, nalazio se majur gospe Dirdru. Samo su stubovi za kapiju i visoke vratnice na ulazu spasavali tu dvospratnicu od sivog kamena, pokrivenu krovom od rogozine, da ne izgleda kao neka velika seljačka kuća. Staje i pomoćne zgrade delile su taj izgled kao da su namenjene svakodnevnoj upotrebi i bile su na oko izdržljive i bez ikakvih ukrasa. Nikoga nije bilo na vidiku – ni konjušara, ni sluškinja koje kupe jaja, ni ljudi u poljima posred kojih je išao prilaz. Visoki dimnjaci nisu se pušili. To zaista smrdi na zamku. Ali okolina je mirna, a seljaci spokojni. Samo je jedan način da otkrije šta se dešava.

Rand protera Tai’daišara kroz stubove, a ostali pođoše za njim. Min nije poslušala njegovo upozorenje. Poterala je svog sivca da se progura ispred Tai’daišara i Ninaevine kobile, pa mu se iscerila. Kroz vezu se osećala bojažljivost, ali ta žena mu se iscerila!

Na pola puta do kuće, vrata se otvoriše i izađoše dve žene – jedna u tamnosivom, a druga u plavom s crvenim pločama na prsima i do gležnjeva dugim suknjama. Sunce se belasalo po srebrnastom povocu kojim su bile spojene. Pojaviše se još dve, pa još dve, sve dok na kraju po tri para nije stajalo sa obe strane vrata. Taman kada je prešao tri četvrtine puta, još jedna žena se pojavi u dovratku, veoma tamne kose i veoma sitna, odevena u belo, glave pokrivene providnom maramom koja joj je padala preko lica. Kćer Devet meseca. Bašeru su je opisali sve do obrijane glave. Napetost u ramenima, koje nije ni bio svestan, odjednom se istopi. To što je ona zaista prisutna govori da nema zamke. Seanšani ne bi dozvolili da naslednica njihovog prestola učestvuje u nečemu toliko opasnom. Zauzda ata i sjaha.

„Jedna od njih usmerava“, reče Ninaeva silazeći s konja, ali tek toliko glasno da je on čuje. „Ne vidim ništa, što znači da je prikrila svoju sposobnost i izvrnula tkanje – a pitam se kako su Seanšani to naučili! Ali ona usmerava. Samo jedna; nema dovoljno da bi bile dve.“ Njen ter’angreal ne može oceniti da li se usmerava saidin ili saidar, ali malo je verovatno da to usmerava muškarac.

Rekao sam ti da je ovo zamka, zaječao je Lijus Terin. Rekao sam ti!

Rand se pretvarao da proverava kolan. „Možete li da ocenite o kojoj je reč?“, tiho upita. I dalje nije posezao sa saidinom. Nemoguće je znati šta bi Lijus Terin u tim okolnostima mogao da učini ako bi mu opet pošlo za rukom da prigrabi vlast nad saidinom. I Logan je nešto petljao oko kolana, a Narišma gledao Sandomeru kako proverava jedno kopito kod svog šarca. I oni su čuli. Sitna žena čekala ih je u dovratku, potpuno nepomična, ali nesumnjivo nestrpljiva i verovatno uvređena zbog njihovog zanimanja za svoje konje.

„Ne“, zloslutno odgovori Kecuejn. „Ali mogu da učinim nešto u vezi s tim. Kada budemo bliže.“ Njeni zlatni ukrasi za kosu zanjihaše se kada zabaci plašt za leđa, kao da otkriva mač.

„Budi iza mene“, kaza on Min, a ona – na njegovo olakšanje – klimnu glavom. Malčice se mrštila, a kroz vezu se osećala zabrinutost. Ali ne i strah. Zna da će je on zaštititi.