Bodež snova

„Ona je Anat Dordže, a ne... ne to što si rekao“, glasno otegnu sul’dam kože boje meda. Tamne oči joj behu zakošene, a kosa prošarana sedima. Izgleda da je ona bila najstarija sul’dam i da se najmanje plašila. Nije da ne izgleda uplašeno, ali dobro se drži. „Ona je Istinozborac visoke gospe.“

„Tišina, Falendra“, ledenim glasom reče Semirhag, osvrnuvši se. Pogledom je obećavala bol. Gospa od Bola ispunjava svoja obećanja. Zarobljenici su se ubijali kada bi čuli ko ih je zarobio – muškarci i žene su kidali vene zubima ili noktima.

Ali Felandra to izgleda nije uviđala. „Nećeš ti da mi zapovedaš“, prezrivo odvrati. „Nisi čak ni so’đin.“

„Kako možeš da budeš siguran?" htede da čuje Kecuejn. Oni zlatni meseci i zvezde, ptice i ribe, zanjihaše se kada ona pogledom pređe od Randa do Semirhag i nazad.

Semirhag ga poštede toga da smišlja laž. „On je lud“, hladno kaza. Stojeći ukočeno kao kip, s drškom Mininog noža koja je i dalje štrčala pored njene ključne kosti i prednjeg dela crne haljine mokrog od krvi, kao da je bila kraljica na svom prestolu. „Grendal bi to mogla da objasni bolje od mene. Ona je stručna za ludilo – ali pokušaću. Znaš li za ljude koji čuju glasove u glavi? Ponekad, veoma retko, glasovi koje čuju zapravo su glasovi njihovih prošlih života. Lanfear je tvrdila kako on zna stvari iz našeg Doba koje je samo Lijus Terin Telamon mogao da zna. Očigledno da on čuje glas Lijusa Terina. Međutim, to što je glas koji on čuje stvaran, ne predstavlja nikakvu razliku. Štaviše, zbog toga je njegovo stanje još gore. Čak ni Grendal obično nije uspevala da postigne reintegraciju kod nekoga ko čuje pravi glas. Kako sam shvatila, sunovrat u konačno ludilo ume da bude... nagao.“ Usne joj se izviše u smešak koji se nije odražavao u njenim tamnim očima.

Da li ga to drugačije gledaju? Loganovo lice bilo je nečitko kao da je isklesano iz kamena. Bašer je izgledao kao da i dalje ne veruje u to. Ninaevina usta behu otvorena, a oči razrogačene. Veza... Za jedan dug tren, veza je bila puna... obamrlosti. Nije znao hoće li moći da podnese ako Min sada pobegne od njega. Za nju bi bilo najbolje na svetu da pobegne. Ali saosećanje i rešenost snažni kao planine potisnuše obamrlost, kao i ljubav toliko jaka da mu se činilo kako bi mogao da se ogreje na njoj. Još ga jače stisnu za ruku, a on pokuša da svojom šakom poklopi njenu. Prekasno se seti da više nema šaku i spusti patrljak, ali ne pre nego što ju je dodirnuo. U vezi se ništa ni za dlaku nije promenilo.

Kecuejn se približi višoj ženi i pogleda je. To što se suočila s jednom od Izgubljenih izgleda da je ne dotiče ništa više nego suočavanje s Ponovorođenim Zmajem. „Veoma si spokojna za jednu zatvorenicu. Mesto da poričeš optužbu, ti pružaš dokaze protiv sebe.“

Semirhag prestade da se ledeno smeši Randu i taj svoj hladan osmeh uputi Kecuejn. „Zašto bih poricala samu sebe?“ Svaka reč beše natopljena gordošću. „Ja sam Semirhag.“ Neko oštro uzdahnu, a sul’dam i damane zadrhte i zajecaše. Jedna sul’dam – lepa žutokosa žena – odjednom povrati ispred sebe, a jedna druga – zdepasta i tamnoputa – izgledala je kao da će svakog časa i ona.

Kecuejn jednostavno klimnu. „Ja sam Kecuejn Melajdrin. Radujem se dugim razgovorima s tobom.“ Semirhag se podrugljivo isceri. Njoj nikada nije nedostajalo hrabrosti.

„Mislile smo da je ona visoka gospa“, žurno reče Falendra, ali istovremeno kolebljivo. Kao da samo što nije cvokotala zubima, ali nekako je naterala sebe da izgovori te reči. „Mislile smo da nam ukazuje čast. Odvela nas je u jednu sobu u Tarezinskoj palati gde je bila... rupa u vazduhu, pa smo kroz nju prošle i izašle ovde. Očiju mi! Mislile smo da je ona visoka gospa.“

„Dakle, nikakva vojska ne juri na nas“, primeti Logan. Po njegovom glasu nije se moglo oceniti da li oseća olakšanje ili razočaranje. Izvuče mač iz kanije za jedan palac, pa ga snažno opet zabi. „Šta ćemo s njima?“ Pokaza glavom ka sul’dam i damanama. „Da ih pošaljemo u Kaemlin kao ostale?“

„Vratićemo ih u Ebou Dar“, odgovori Rand. Kecuejn se okrenu ga da pogleda. Lice joj je bilo savršeni odraz spokoja jedne Aes Sedai, ali čisto je sumnjao da je u sebi i blizu smirenosti. Stavljanje povodaca na damane jeste izopačenost koju Aes Sedai doživljavaju lično. Ninaeva je bila sve samo ne spokojna. Usijanog pogleda, stiskajući pletenicu okrvavljenom pesnicom, ona zausti, ali on joj ne dade da dođe do reči. „Ninaeva, potrebno mi je ovo primirje, a neću ga dobiti ako zarobim ove žene. Nemoj da se raspravljaš. One bi to nazvale zarobljavanjem, uključujući i damane, i ti to dobro znaš. One će odneti glas kako želim da se sastanem s Kćeri Devet meseca. Naslednica prestola je jedina koja može sklopiti trajno primirje.“

„I dalje mi se to ne dopada“, odlučno mu odvrati ona. „Mogli bismo da oslobodimo damane. Ostale sasvim lepo mogu da prenesu tvoje poruke.“ Damane koje do maločas nisu jecale briznuše u plač. Neke od njih počeše da moljakaju sul’dam da ih spasu. Ninaevino lice poprimi mučan izraz, ali ona diže ruke i prestade da se raspravlja.