Bodež snova

Ostavivši konje da stoje, on u pratnji Kecuejn i Ninaeve, koje su bile nekoliko koraka udaljene levo i desno od njega, pođe prema sul’dam i damanama. Logan, sa šakom na balčaku, kao da mu je mač pravo oružje, hodao je pored Kecuejn, a Narišma i Sandomera pored Ninaeve. Sitna tamnoputa žena lagano krenu prema njima, zadižući suknje da joj se ne vuku po mokrom tlu.

Odjednom, kada se našla na ne više od deset koraka daljine, ona... zatreperi. Na tren, bila je viša od većine muškaraca, odevena sva u crno i iznenađenog lica, a mada je i dalje nosila veo, videlo se kako joj je glava prekrivena kratkom talasastom crnom kosom. Svega tren nakon toga ona sitna žena se vrati, spotičući se kako je ispustila bele suknje, ali nakon još jednog treptaja ona visoka mračna žena opet se stvori tu, lica ispod vela izvitoperenog od srdžbe. On prepozna to lice, mada ga nikada ranije nije video. Ali Lijus Terin jeste – i to je bilo dovoljno.

„Semirhag“, zgranuto izusti on pre nego što stiže da se zaustavi – i nakon toga kao da se sve desi odjednom.

Posegnu za Izvorom i zateče Lijusa Terina kako se i on grabi, pa njih dvojica počeše da se odguruju pokušavajući da ga dodirnu. Semirhag mahnu rukom i malena ognjena kugla s vrhova njenih prstiju pojuri ka njemu. Možda je i nešto uzviknula, neko naređenje. Nije mogao da skoči u stranu; Min stoji odmah iza njega. Mahnito pokušavajući da zgrabi saidin, on u očajanju diže ruku sa Zmajevim žezlom. Čitav svet kao da preplavi vatra.

Shvati da mu je obraz pritisnut o mokro tle. Crne tačke letele su mu pred očima i sve je bilo nekako razliveno, kao da gleda kroz vodu. Gde se nalazi? Šta se desilo? Glava kao da mu je puna vune. Nešto ga bode u rebra. Balčak njegovog mača. Stare rane su bolno čvorište odmah iznad te tačke. Lagano shvati da gleda u Zmajevo žezlo, ili ono što je od njega ostalo. Glava koplja i nekoliko palaca čađavog kopljišta behu tri koraka od njega. Razigrani plamičci proždirali su duge rese. Kruna mačeva bila je malo dalje od njega.

Odjednom shvati da oseća kako se usmerava saidin. Od glave do pete se naježio od saidara. Vlastelinska kuća. Semirhag! Pokuša da se digne, pa uz oštar krik pade na zemlju. Lagano diže levu ruku, koja kao da je buktala od bola, tako da može da vidi šaku. Da vidi gde mu je šaka bila. Od nje je ostao samo garavi patrljak, koji štrči iz rukava s koga se dižu tanani pramičci dima.

Ali Moć se i dalje usmerava oko njega. Njegovi ljudi se bore za svoje živote. Možda umiru. Min! Opet pokuša da ustane, i opet pade.

Kao da je njegova pomisao na nju prizva, Min čučnu pored njega. On shvati da pokušava da ga zaštiti svojim telom. Veza je bila prepuna saosećanja i bola. Ne telesnog bola. Znao bi da je zadobila i najmanju povredu. Patila je zbog njega. „Samo lezi“, kaza mu. „Ti si... Ti si povređen.“

„Znam“, promuklo joj odgovori. Opet posegnu za saidinom i – za divno čudo – Lijus Terin ovoga puta i ne pokuša da smeta. Moć ga ispuni i to mu dade snage da se jednom rukom odgurne i digne na noge, usput pripremajući nekoliko veoma opakih tkanja. Ne mareći za njegov blatnjavi kaput, Min ga zgrabi za zdravu ruku, kao da hoće da ga drži da ne padne. Ali borba se završila.

Semirhag je ukočeno stajala s rukama pribijenim uz bokove i suknjama pritisnutim uz noge, nesumnjivo obmotana tokovima Vazduha. Iz ramena joj je štrčala drška jednog Mininog noža i mora da je bila i pod štitovima, ali njeno tamnoputo prelepo lice nosilo je na sebi prezriv izraz. I ranije je bila zarobljenica, nakratko, u Ratu Senke. Pobegla je iz strogog pritvora tako što je toliko prestravila svoje tamničare da su je krišom odveli na slobodu.

Drugi su povređeni daleko ozbiljnije. Niska tamnoputa sul’dam i visoka bledokosa damane, povezane a’damom, ležale su prostrte po zemlji, zureći u sunce već staklastim očima, a druge dve su bile na kolenima i držale se jedna za drugu, dok im je krv lila niz lica, toliko da im se kosa ulepljivala. Dve su stajale ukočeno kao Semirhag, a video je štitove na tri damane. Delovale su zgranuto. Jedna sul’dam – vitka i tamnokosa mlada žena – tiho je plakala. I Narišmino lice bilo je krvavo, a kaput kao da mu je nagoreo. Isto je važilo i za Sandomerin kaput, a kroz levi rukav štrčala mu je kost, bela i umrljana crvenilom, sve dok mu Ninaeva nije odsečno povukla ruku, pa je ispravila i vratila kost na mesto. Mršteći se od bola, on grleno zastenja, a ona sklopi šake oko njegove ruke preko preloma – i trenutak kasnije on je već mrdao rukom i prstima, tiho joj zahvaljujući. Logan je delovao nepovređeno, kao i Ninaeva i Kecuejn, koja je odmeravala Semirhag kao što bi neka Smeđa možda odmeravala retku životinju koja nikada ranije nije viđena.