Bodež snova

Dva vojnika koja je Bašer poslao u kuću izađoše – mladići koji su hodali kao da se ljuljaju, sviknutiji na sedla nego na sopstvene noge. Hamad je imao gustu crnu bradu koja se pružala ispod ruba njegovog kalpaka, kao i ožiljak preko lica. Aganu su gusti brkovi bili nalik na Bašerove, a pod miškom je nosio jednu jednostavnu drvenu kutiju bez poklopca. Pokloniše se Bašeru, slobodnim rukama sklanjajući mačeve da im ne smetaju.

„Kuća je prazna, milostivi“, kaza Agan, „ali tepisi u nekoliko soba umrljani su skorenom krvlju. Milostivi, kuća izgleda kao klanica. Mislim da su svi koji su tamo živeli mrtvi. Ovo je bilo pored ulaznih vrata. Izgledalo je kao da mu tu nije mesto, pa sam ga poneo.“ Pruži kutiju na uvid. U njoj je bio namotan a’dam, kao i izvestan broj okovratnika od člankovitog crnog metala, većih i manjih.

Rand krenu da ih uhvati levom rukom pre nego što se seti. Min primeti taj pokret i pusti mu desnu ruku, tako da je mogao da zagrabi punu šaku crnih metalnih predmeta. Ninaeva oštro uzdahnu.

„Znaš šta je ovo?“, upita je.

„To je a’dam za muškarce“, besno reče. „Egeanin je kazala da će onu stvar baciti u okean! Verovale smo joj, a ona ju je dala nekome da napravi nove primerke!“

Rand baci te stvari nazad u kutiju. Bilo je šest većih krugova i pet srebrnastih povodaca. Semirhag je bila spremna bez obzira na to koga on doveo sa sobom. „Zaista je mislila da će moći sve da nas zarobi.“ Zadrhta na tu pomisao. Kao da oseti i Lijusa Terina kako drhti. Niko ne želi njoj da padne šaka.

„Viknula im je da nas stave pod štit“, reče mu Ninaeva, „ali nisu mogle zato što smo svi već držali Moć. Da nije bilo tako, da Kecuejn i ja nismo imale svoje ter’angreale, ne znam šta bi se dogodilo.“ Ona zaista zadrhta.

Rand pogleda visoku Izgubljenu, a ona mu potpuno smireno uzvrati pogled. Potpuno hladno. Glas mučiteljke koji je bije toliko je zastrašujući da je veoma lako zaboraviti koliko je inače opasna. „Na ostalima veži štitove tako da se rastoče za nekoliko sati, pa ih pošalji nekud blizu Ebou Dara.“ Na tren mu se učini da će se Ninaeva opet pobuniti, ali ona se zadovolji time da jednom snažno cimne svoju pletenicu i okrene od njega.

„Ko si ti da tražiš sastanak s visokom gospom?" htede da čuje Falendra. Iz nekog razloga, ona naglasi tu titulu.

„Ime mi je Rand al’Tor. Ja sam Ponovorođeni Zmaj.“ Ako su na Semirhagino ime jecale, na njegovo stadoše da zapomažu.

Sa ašandareijem prebačenim preko sedla, Met je u tami sedeo na Kockici ispod drveća i čekao, okružen s dve hiljade samostrelaca na konjima. Sunce nije davno zašlo, a događaji bi već trebalo da su počeli da se odvijaju. Seanšani će noćas biti ozbiljno napadnuti na šest mesta. Neki napadi biće mali, a neki ne tako mali, ali u svim slučajevima biće ozbiljni. Mesečina što se probijala kroz krošnje davala je taman dovoljno svetla da on razazna Tuonino lice sakriveno senkama. Uporno je tražila da ostane s njim, što je naravno značilo da je i Selukija pored nje i da ga, kao i obično, strelja pogledom. Nažalost, nije bilo dovoljno senki koje baca mesečina da to sakriju. Tuon mora da nije nimalo srećna zbog onoga što će se noćas odigrati, ali ništa joj se nije videlo na licu. O čemu li razmišlja? Izraz lica bio joj je kao da je neki strogi sudija.

„Na sreću se poprilično oslanjaš“, reče mu Teslina – i to ne prvi put. Čak i u senci, lice joj je delovalo ozbiljno. Promeškolji se u sedlu i namesti plašt. „Prekasno je da se sve promeni, ali od ovog dela svakako se može odustati.“ Više bi voleo da je s njim Betamin ili Seta, pošto ni jedna ni druga nisu ograničene Trima zakletvama, a obe znaju tkanja koja damane koriste kao oružje, što Aes Sedai užasava. Ali ne tkanja sama po sebi, već to što ih Betamin i Seta znaju. Barje on tako mislio. Lejlvin je glatko odbila da se bori protiv bilo kog Seanšanina, izuzev u samoodbrani. Betamin i Seta bi možda učinile isto to, ili bi se u poslednjem trenutku setile da ne mogu da delaju protiv svojih sunarodnika. U svakom slučaju, Aes Sedai su odbile da dopuste da te dve žene budu u to umešane, a kad je to bilo rečeno, ni jedna ni druga nisu ni usta otvorile. Njih dve su u blizini Aes Sedai bile toliko krotke da ni gusku ne bi poterale.

„Milost ti naklonjena, Teslina Sedai, ali lord Met jeste srećan“, kaza kapetan Mandevin. Zdepasti jednooki čovek bio je s Družinom još od onih prvih dana u Kairhijenu, a sede vlasi u kosi, sada pod njegovim zelenim kalpakom, pešadijskim, koji ostavlja otvoreno lice, zaradio je u bitkama protiv Tira i Andora pre toga. „Sećam se kada smo bili brojčano nadjačani, potpuno okruženi neprijateljima, a on je Družinu poveo oko njih, kao da pleše. Ali ne da bi pobegao, pazi, već da bi ih porazio. Prelepe bitke.“