Bodež snova

Zgledajući se, Talmanes i preostala trojica smejući se pođoše ka Tuon, kao da je najprirodnije na svetu da budu tek tako odbačeni. Aes Sedai se okupiše oko karte na zemlji, sve dok im Igračka ne reče da mu više ne stoje nad glavom. Malčice se udaljiše, dok su ih Betamin i Seta pratile izdaleka, pa počeše da tiho razgovaraju, povremeno bacajući poglede u njegovom pravcu. Da je Igračka obraćao makar malo pažnje na njihove izraze, naročito na Džolinin, možda bi se zabrinuo uprkos onom neverovatnom ter’angrealu za koji joj je gazdarica Anan ispričala da ga nosi.

„Mi smo otprilike ovde, je li tako?“, upita on, pokazujući prstom u jednu tačku. Gazda Rojdel promrmlja da su zaista tu. „Dakle, ovde je logor gde je navodno raken. Leteća zver?“ Opet mrmljanje u znak saglasnosti. „Dobro. Kakav je to logor? Koliko je tamo ljudi?“

„Milostivi, to je navodno logor za snabdevanje. Za snabdevanje izvidnica.“ Jedan mladić se vrati sa stoličicom na rasklapanje, pa se debeli čovek stenjući spusti na nju. „Tu je navodno stotinak vojnika, mahom Altaraca, i dvestotinak težaka, ali rečeno mi je da tu zna da bude i po pet stotina vojnika preko toga.“ Oprezan je čovek taj gazda Rojdel.

Talmanes načini jedan od onih čudnih poklona, s jednom nogom isturenom napred, a ostala trojica postupiše kao on. „Moja gospo“, poče Talmanes, „Vanin mi je ispričao za tvoje okolnosti i obećanje koje je lord Met dao. Samo želim da ti kažem kako on drži svoju reč.“

„Tako je, milostiva“, promrmlja Edorion. „Uvek.“ Tuon mu pokaza da se pomeri u stranu, kako bi mogla i dalje da posmatra Igračku, a on to učini, ali najpre iznenađeno pogledavši Igračku, pa onda nju. Ona ga strogo pogleda. Poslednje što želi jeste da ti ljudi počnu nešto da umišljaju. Nije sve ispalo kako treba – još. I dalje ima izgleda da sve to pođe po zlu.

„Je li on lord ili nije?“, odlučno ih upita.

„Izvinjavam se“, reče joj Talmanes, „ali možeš li to da ponoviš? Zaista se izvinjavam. Mora da su mi uši zapušene.“ Ona pažljivo ponovi to što je pitala, ali i dalje im je bilo potrebno minut vremena da odgonetnu šta je to rekla.

„Plamen mi dušu spalio, ne“, naposletku kroz smeh odgovori Rajmon, pa zagladi bradu. „Sem za nas. Nama je lord.“

„On mahom ne voli velmože“, reče Karlomin. „Smatram čašću to što sam među retkima koje ne mrzi.“

„To je čast“, saglasi se Rajmon. Edorion se zadovolji klimanjem glavom.

„Vojnici, gazda Rojdele“, odlučno reče Igračka. „Pokaži mi gde su vojnici. I to više od nekoliko stotina.“

„Šta on to radi?" upita Tuon mršteći se. „Nemoguće je da namerava da krišom izvuče ovoliko ljudi iz Altare, sve i da zna gde je sve i jedan vojnik. Tu su uvek izvidnice i preletanja rakenima.“ Opet su odugovlačili pre nego što su joj odgovorili. Možda bi trebalo da pokuša da govori veoma brzo.

„Nismo videli nikakve izvidnice za preko tri stotine milja puta, kao ni – rakene? – Ni rakene“, tiho joj odgovori Edorion. Odmeravao ju je pogledom. Prekasno je da njega spreči da ne umišlja.

Rajmon se opet zasmeja. „Znajući Meta, priprema nam bitku. Družina Crvene ruke ponovo jaše u bitku. Predugo je bilo, ako mene neko pita.“

Selukija frknu, kao i gazdarica Anan. Tuon nije mogla a da se ne saglasi s njima. „Bitka vas neće izvući iz Altare“, oštro im reče.

„U tom slučaju“, kaza Talmanes, „priprema nam rat.“ Ostala trojica klimnuše u znak saglasnosti, kao da je to najprirodnija stvar pod Svetlošću. Rajmon se čak zasmeja. Njemu kao da je sve smešno.

„Tri hiljade?" upita Igračka. „Jesi li siguran? Otprilike, čoveče. Otprilike će biti sasvim dovoljno. Vanin može da ih pronađe ako nisu predaleko odmakli.“

Tuon ga pogleda kako čuči tu pored karte i prevlači prste preko nje – i odjednom ga ugleda u potpuno novom svetlu. Lakrdijaš? Ne. Lav naguran u konjsku pregradu možda liči na čudnu šalu, ali lav u visoravnima nešto je sasvim drugo. Igračka je sada pušten na visoravni. Naježi se. S kakvim se to čovekom upetljala? Nakon sveg tog vremena, shvatila je, nema pojma.