Bodež snova

Vojnici priđoše da prihvate konje i na neko vreme sve kao da bese u metežu. Jedan čovek s prorezom između zuba prihvati Akejnine uzde, a Tuon mu izdade izričita uputstva o tome kako da se stara o kobili. On je, klanjajući se, pogleda ispod oka. Ljudi niskoga roda u ovim zemljama izgleda da su ubeđeni kako su svima ravni. Selukija ista ta uputstva izdade jednom vižljastom mladiću koji je prihvatio Pupoljčicine uzde. Mislila je da je to prikladno ime za konja koji je ranije pripadao jednoj garderoberki. Mladić je zurio Selukiji u grudi sve dok ga nije ošamarila. I to snažno. On se samo isceri i povede kobilu, trljajući obraz. Tuon uzdahnu. To je lepo i krasno za Selukiju, ali da ona ošamari čoveka niskog roda, pogled bi joj mesecima bio spušten.

Doduše, ubrzo se skrasila na jednoj stoličici na rasklapanje, dok joj je Selukija stajala iza leđa a zdepasti Lopin im nudio limene šolje pune tamnog čaja, sasvim se ispravno klanjajući i Selukiji i njoj. Ne dovoljno duboko, doduše, ali proćelavi čovek se trudio. Čaj joj je bio savršeno zaslađen medom, veoma lagano, ali on ih ipak služi dovoljno dugo da bi znao kako voli da ga pije. Oko njih je sve vrvelo. Talmanes se nakratko pozdravio sa sedokosim Nerimom, koji je izgleda bio njegov sluga i srećan što mu se vratio. Ako ništa drugo, obično žalosno lice tog mršavog čoveka na tren se ozarilo pravim smeškom. Takve stvari bi trebalo raditi nasamo. Lejlvin i Domon su dozvolili gazda Čarinu da sa Džuilinom i Terom povede Olvera u istraživanje logora – otišli su i Tom i Aludra, da protegnu noge – a onda namerno seli na stoličice blizu njih. Lejlvin je čak otišla toliko daleko da na jedan dug tren netremice zuri u Tuon. Selukija izusti nekakav tihi zvuk, veoma nalik režanju, ali Tuon to zanemari već pokaza gazdarici Anan da prinese svoju stoličicu pored nje. Vremenom će izdajnici i lopov biti kažnjeni, vlasništvo vraćeno pravim vlasnicima, a marat’damane će biti na povocima, ali sve to mora da sačeka ono što je bitnije.

Još tri zapovednika se pojaviše, mlade velmože sa onom crvenom šakom na kaputima od tamne svile, pa se i oni pozdraviše sa Igračkom, a sve bi propraćeno mnoštvom smeha i udaranja po ramenima, što je njima izgleda bilo znak naklonosti. Ubrzo je razlučila ko je ko. Edorion beše crmpurast vitak čovek, ozbiljnog lica, sem kada se smeši, Rajmon jedan plećati čovek koji se mnogo smešio – a Karlomin visok i vitak. Edorion je bio glatko izbrijan, dok su i Rajmon i Karlomin imali tamne brade potkresane u šiljke, koje su se presijavale kao da su premazane uljem. Sva trojica su se duboko poklonila pred Aes Sedai. Poklonili su se čak i Betamin i Seti! Tuon odmahnu glavom.

„Često sam ti govorila kako je ovo drugačiji svet od onog na koji si ti navikla“, promrmlja gazdarica Anan, „ali ti i dalje ne veruješ baš u potpunosti u to, zar ne?“

„Samo zato što se nešto radi na izvestan način“, odgovori Tuon, „ne mora da znači da bi tako i trebalo da se radi, pa čak i kad se dugo radi na taj način.“

„Neki bi možda isto to rekli za tvoj narod, moja gospo.“

„Možda bi neki.“ Tuon tu prekide priču, mada je obično uživala u razgovorima s tom ženom. Gazdarica Anan zalagala se protiv stavljanja povodaca na marat’damane, kao što se i moglo očekivati, pa čak i protiv držanja da’kovejl – ni manje ni više – ali to su bile rasprave, a ne svađe, i Tuon ju je naterala da joj za nekoliko stvari prizna da je u pravu. Nadala se kako će joj vremenom poći za rukom da u potpunosti preobrati tu ženu. Ali ne danas. Želi da bude usredsređena na Igračku.

Gazda Rojdel se pojavi – prosedi čovek okruglastog lica odeven u tamni kaput zategnut preko velikog trbuha, a za njim i šest jedrih mladića, koji su nosili dugu valjkastu kožnu navlaku. „Doneo sam sve karte Altare koje imam, milostivi“, obrati se on Talmanesu s naglaskom kao da pevuši, pa se pokloni. Da li svi u ovim krajevima govore kao da žure da što pre izbaci reči iz sebe? „Na nekima je prikazana čitava zemlja – jeste, tako je – a na nekima tek stotinu kvadratnih milja. Naravno, najbolje su moje karte, koje sam iscrtao u proteklih nekoliko nedelja.“

„Lord Met će ti kazati šta želi da vidi“, reče mu Talmanes. „Mete, da te ostavimo na miru?“

Ali Igračka je već govorio kartografu šta želi – kartu sa seanšanskim logorima. Ta karta je vrlo brzo pronađena u jednoj od navlaka i raširena po zemlji, pa je Igračka čučnuo pored nje. Gazda Rojdel posla jednog od svojih pomoćnika da mu trkom donese stoličicu. Kaput bi mu popucao kad bi pokušao da oponaša Igračku, a verovatno bi se prevrnuo tu pored njega. Tuon je očima proždirala kartu. Kako da je se dočepa?