Bodež snova

„Razmišljam o tome“, promrlja Met. „Razmišljam o tome. Oni ljudi sa samostrelima...“ Duboko uzdahnu. „Talmanese, to nije pametno. Ako ništa drugo, navikli su da pešače. Polovini njih jedva će poći za rukom da ostanu u sedlima ako budemo morali da se brzo krećemo, a moraćemo. Mogu da budu od koristi u šumovitom kraju kao što je ovaj, ili svuda gde ima dovoljno zaklona, ali ako se nađemo na brisanom prostoru, bez kopljanika, pregaziće ih pre nego što drugi put otpuste strele.“

U daljini zareža lav. U daljini, ali to svejedno beše dovoljno da konji preplaženo zaržu i stanu da poigravaju. Igračka se nagnu niz vrat svog škopca i kao da mu nešto prošapta na uvo. Konj se smesta umiri. Dakle, to ipak nije bila samo još jedna od njegovih maštovitih priča. Izvanredno.

„Mete, odabrao sam ljude koji umeju da jašu“, odgovori Talmanes kada njegov dorat prestade da poigrava. „A svi su snabdeveni novim čekrkom s ručicom.“ Glas mu sada postade malčice uzbuđen. Čak i suzdržani muškarci obično s toplinom u glasu pričaju o oružju. „Tri obrta čekrka“, šaka mu brzo opisa krug, pokazujući, „i tetiva je zategnuta. Uz malo obuke, čovek za jedan minut može da odapne sedam ili osam strela. I to s teškim samostrelom.“

Selukija se zagrcnu. Imala je svako pravo da bude zatečena. Ako Talmanes govori istinu, a koliko je Tuon videla, nema nikakvog razloga da laže, onda ona nekako mora da se dočepa tih čudesnih čekrka. S jednim za uzorak, zanatlije mogu da ih izrade još. Lukonoše brže odapinju strele od samostrelaca, ali njihova obuka duže traje. Uvek ima više samostrelaca nego lukonoša.

„Sedam?“, s nevericom uzviknu Igračka. „To je više nego korisno, ali nikada nisam čuo za tako nešto. Nikada.“ To promrmlja kao da je iz nekog razloga posebno značajno, pa odmahnu glavom. „Kako si došao do toga?“

„Sedam ili osam. U Murandiji je bio jedan mehaničar, hteo je da čitava kola nakrcana stvarima koje je izumeo odveze u Kaemlin. Tamo je nekakva škola za učenjake i pronalazače. Bio mu je potreban novac za put, a bio je voljan da naše oružare poduči kako se te stvari prave. Zaspi neprijatelja strelama kad god ti se za to ukaže prilika. Uvek je bolje ubiti neprijatelja iz daleka, nego iz blizine.“

Selukija diže ruke tako da Tuon može da ih vidi, pa stade da hitro pokazuje vitkim prstima. O KAKVOJ TO DRUŽINI PRIČAJU? Obratila se pravilno, kao niži višem od sebe, ali njeno nestrpljenje bilo je bezmalo opipljivo. Nestrpljenje zbog svega što se dešava. Tuon malo šta taji od nje, ali čini joj se da je trenutno pametno da joj neke stvari ne otkriva. Ne bi je iznenadilo da je Selukija silom vrati u Ebou Dar, kako ona ne bi prekršila svoju reč. Sena ima mnoge dužnosti, a ponekad se od nje traži i da podnese krajnju žrtvu. Ona ne želi da dođe do toga da mora narediti Selukijino pogubljenje.

Ona odgovori zapovednim načinom: IGRAČKINA LIČNA VOJSKA, OČIGLEDNO. SLUŠAJ, PA ĆEMO MOŽDA SAZNATI NEŠTO VIŠE.

Deluje joj veoma neobično da Igračka zapoveda nekakvom vojskom. On povremeno ume da bude dopadljiv, pa čak i vispren i smešan, ali često ume da se ponaša kao budala, a uvek kao protuva. Dok je bio Tajlinin ljubimac, izgledalo je kao da je potpuno u svom okruženju. Ali izgledalo je kao da je u svom okruženju i dok je bio sa članovima priredbe, kao i s marat’damane i dve odbegle damane, ali i u paklu. To je bilo takvo razočaranje. Ni jedna jedina tuča! Ni potonji događaji nisu mogli to da nadomeste. Upadanje u uličnu tuču teško da je isto kao borbe u paklu. Mada, mora se priznati da je taj pakao bio dosadniji nego što su glasine u Ebou Daru nagoveštavale. Igračka je u onoj uličnoj tuči otkrio potpuno neočekivanu stranu svoje ličnosti. Opasan čovek, ali s neobičnom slabošću. Iz nekog čudnog razloga, to joj je bilo veoma slatko.

„Dobar savet“, reče on rasejano, olabavljujući crnu maramu privezanu oko vrata. Mučila su je pitanja u vezi s tim ožiljkom koji se on toliko trudi da sakrije. Razumljivo je što to čini – ali zašto je bio obešen i kako to da je preživeo? Ne može da ga pita. Ne smeta joj da mu malo spusti pogled – zapravo, uživa da ga gleda kako se vrpolji; potrebno je tako malo truda da bi to postigla – ali ne želi da ga uništi. Bar ne trenutno.

„Zar ti to nije poznato?“, upita Talmanes. „To je iz tvoje knjige. Kralj Roedran ima dva primerka u svojoj biblioteci. Naučio ju je napamet. Taj čovek misli da će tako postati veliki kapetan. Bio je toliko zadovoljan time kako je naša pogodba ispala da je naredio da se jedan primerak odštampa i uveže za mene.“

Igračka ga zbunjeno pogleda. „Moja knjiga?“

„Ona o kojoj si nam pričao, Mete. Magla i čelik Medoka Komadrina.“

„O, ta knjiga.“ Igračka slegnu ramenima. „Pročitao sam je odavno.“

Tuon zaškrguta zubima. Prsti joj blesnuše. KADA ĆE PRESTATI DA PRIČAJU O KNJIGAMA I VRATITI SE ZANIMLJIVIM STVARIMA?