Bodež snova

Naravno, sva ta priča o Amirlin Tron i Tar Valonu privukla je Aes Sedai. Zauzdale su konje pored Meta i pokušale da preuzmu razgovor. Pa, Edesina se držala malo po strani, kao što uvek čini kada Teslina ili Džolina zagrizu đem, ali te dve...

„O čemu to pričaš ti?“, odlučno zatraži da čuje Teslina, dok je Džolina još otvarala usta. „Egvena? Prihvaćena jeste bila po imenu Egvena al’Ver, ali pobegulja ona jeste.“

„To je ta Egvena al’Ver, Aes Sedai“, učtivo odgovori Talmanes. Taj čovek je uvek učtiv prema Aes Sedai. „I ona nije pobegulja. Ona je Amirlin Tron – reč vam dajem.“ Edesina ispusti neki zvuk koji bi se mogao nazvati cičanjem, samo da ga nije ispustila jedna Aes Sedai.

„Kasnije ćemo o tome“, promrmlja Met. Džolina opet zausti, ali sada gnevno. „Kasnije, kad kažem.“ To nije bilo dovoljno da zaustavi vretenastu Zelenu, ali kada ju je Teslina uhvatila za ruku i nešto joj promrmljala – to je bilo dovoljno. Ali Džolina ga je i dalje streljala pogledom, kao da obećava da će kasnije izvući sve što želi da sazna. „Družina, Talmanese?“

„O. Ne, poveo sam samo tri barjaka konjanika i četiri hiljade strelaca na konjima. Ostavio sam tri barjaka konjice i pet pešadije, pošto nemamo dovoljno samostrela, u Murandiji, s naređenjem da se kreću na sever, ka Andoru. Kao i Zidarski barjak, naravno. Zgodno je imati zidare pri ruci kada ti je potrebno da podigneš most, ili tako nešto.“ Met na tren čvrsto stisnu oči. Šest barjaka konjice i pet pešadije. I barjak zidara! Družina je imala svega dva barjaka, računajući konjicu i pešadiju, kada ih je ostavio u Salidaru. Kamo sreće da sada ima polovinu zlata koje je onako nehajno dao Luki. „Kako da platim toliko ljudi?“, htede da čuje od Talmanesa. „Ne bih mogao kockajući se da namaknem toliko para ni za godinu dana!“

„Pa, što se toga tiče, sklopio sam malecak dogovor s kraljem Roedranom. To je sada završeno, i to u pravo vreme – mislim da se taman spremao da se okrene protiv nas; to ću ti kasnije objasniti – ali u riznici Družine ima za više od godinu dana plate. Sem toga, pre ili posle Ponovorođeni Zmaj će ti dodeliti posede – i to veličanstvene. Čujem da je uzdigao ljude da vladaju državama, a ti si odrastao s njim.“

Ovoga puta nije ni pokušao da se bori dok su se boje stapale u Randa i Aes Sedai. To je začelo Aes Sedai. Liči na opasnu ženu. Ako Rand bude pokušao da mu dodeli ma kakve titule, nabiće ih Randu u krvavo grlo, eto što će da uradi. Met Kauton ne voli velmože – pa, nekoliko njih, kao što je Talmanes, sasvim su u redu; i Tuon; nikada ne sme da zaboravi na nju – i svakako nema nikakve krvave želje da postane jedan od njih! „Može biti“, bilo je sve što je odgovorio.

Selukija se glasno nakašlja. Ona i Tuon doterale su svoje konje pored Metovog, a Tuon je u sedlu svoje kobile sedela tako pravih leđa, hladnog pogleda, ledenog lica i kraljevski, da je očekivao kako će Selukija svakog časa početi da reda njene titule. Međutim, nije učinila ništa ni nalik tome. Mesto toga, promeškoljila se u sedlu i namrštila na njega, očiju nalik na užareno plavo ugljevlje, pa se opet nakašljala. Veoma glasno. Ah.

„Tuon“, kaza Met, „dopusti mi da ti predstavim lorda Talmanesa Delovinda iz Kairhijena. Njegova porodica je cenjena i drevna, a svoje ime je ovenčao čašću i slavom.“ Sitna žena nakloni glavu. Možda za čitav palac. „Talmanes, ovo je Tuon.“ Sve dok ona njega bude zvala Igračkom, on joj neće nabrajati titule. Selukija ga prostreli pogledom, užarenijim nego ikada ranije, ma koliko se to činilo nemogućim.

Ali Talmanes samo iznenađeno trepnu i nakloni se u sedlu veoma duboko. Vanin povuče mlitavi rub svog šešira niže, napola zaklanjajući lice. I dalje je izbegavao da pogleda Meta. Tako dakle. Izgleda da je taj čovek već ispričao Talmanesu ko je zapravo Tuon.

Gunđajući sebi u bradu, Met se nagnu iz sedla da zgrabi šešir s kopljišta, pa istrgnu ašandarei iz zemlje. „Talmanese, taman što smo se spremili da krenemo. Odvedi nas do tabora gde tvoji ljudi čekaju, pa ćemo videti hoćemo li imati jednako sreće u izbegavanju Seanšana pri odlasku iz Altare koliko si ti imao pri ulasku u nju.“

„Videli smo poprilično seanšanskih snaga“, odgovori Talmanes, terajući dorata pored Kockice. „Mada su ljudi koje smo videli mahom bili Altarci. Izgleda da na sve strane imaju logore. Srećom, nismo videli nijedno od onih letećih stvorenja o kojima se priča. Ali ima nevolja, Mete. Došlo je do odrona. Ostao sam bez začelja i nešto tovarnih konja. Prolaz je potpuno zaprečen, Mete. Poslao sam trojicu da pokušaju da se popnu preko odrona i odnesu naredbe da Družina krene u Andor. Jedan je slomio vrat, a drugi nogu.“

Met zauzda Kockicu. „Pretpostavljam da je to isti prolaz o kojem je Vanin pričao?“

Talmanes klimnu, a Vanin – pripremajući se da pobegne još dalje – dodade: „Naravno da krvavo jeste. Prolazi ne rastu na drveću, ne u planinama kao što su Damonske.“ Taj ne poštuje staleže.