Bodež snova

„Onda ćeš morati da nadeš neki drugi“, reče mu Met. „Čuo sam da umeš da nađeš put i s povezom preko očiju, u gluvo doba noći. To bi tebi trebalo da bude lako.“ Laskanje nikad ne škodi. Sem toga, zaista je čuo da se to priča o njemu.

Vanin ispusti nekakav zvuk kao da je progutao sopstveni jezik. „Nađi drugi prolaz?“, progunđa. „Čovek kaže da nađem drugi prolaz. Ne možeš tek tako da odeš i nađeš drugi prolaz u novim planinama kao što su Damonske. Šta misliš, kako to da znam samo za taj jedan?“ Uzdrman je, čim je to priznao. Pre toga je odlučno tvrdio kako je samo čuo za njega.

„O čemu to pričaš?“, zatraži da čuje Met, a Vanin mu objasni. Nadugačko, čak i za njega.

„To mi je jednom prilikom objasnila neka Aes Sedai. Vidiš, postoje stare planine. One su postojale pre Slamanja, možda na dnu mora ili tome slično. Po njima su svuda prolazi, široki i blagi. Možeš da ujašeš u njih i sve dok staloženo razmišljaš, držiš pravac i imaš dovoljno potrepština, pre ili posle ćeš izaći na drugu stranu. Ali ima i planina nastalih za vreme Slamanja.“ Debeli čovek okrenu glavu i pozamašno pljunu. „Prolazi kroz njih su uzani, vijugavi, a ponekad zapravo i nisu prolazi. Ako ujašeš u neki od tih, ima da lutaš dok ne potrošiš hranu, sve vreme pokušavajući da izađeš na drugu stranu. Gubitak tog prolaza naškodiće mnogima koji su ga koristili za, što bi se reklo, neoporezovanu robu – a ljudi će izginuti pre nego što budu našli novi prolaz koji će ih odvesti skroz na drugu stranu. Ako zađemo u Damonske planine, a tog prolaza nema, verovatno ćemo i svi mi izginuti. To jes’, oni što se ne okrenu na vreme i što im se nije toliko pomutilo u glavama da ne mogu da nađu put nazad.“

Met se osvrnu i pogleda Tuon, Aes Sedai i Olvera. Svi oni zavise od njega da ih odvede nekud gde je bezbedno, ali njegov izlaz iz Altare više ne postoji. „Hajde da jašemo“, reče. „Moram da razmislim.“ Mora da krvavo razmisli iz sve snage.

26 Kao da je svet sumaglica

Igračka je nametnuo brz korak kroz šumu, ali Tuon je jahala odmah iza njega – naravno, sa Selukijom pored sebe – kako bi mogla da prisluškuje njega i Talmanesa. Međutim, njene misli smetale su joj u tome. Dakle, odrastao je s Ponovorođenim Zmajem, je li? S Ponovorođenim Zmajem! A tvrdio je kako ama baš ništa ne zna o tom čoveku. To je jedna njegova laž u kojoj nije uspela da ga ulovi, a ona je veoma dobra u lovu na laži. U Seandaru čovek može da bude ubijen ili da završi prodat u vlasništvo na dobošu zbog neprimećene laži. Da je znala za tu njegovu prevaru, možda bi ga ošamarila mesto što mu je dozvolila da je poljubi. A to je bilo pravo zaprepašćenje i nije baš sigurna da se još oporavila od toga. Selukija joj je opisala kako je to kada te muškarac poljubi, ali svi njeni opisi bledi su naspram prave stvari. Ne, mora da osluškuje.

„Ostavio si Esteana da zapoveda?“, prasnu Igračka, tako glasno da jato gugutki žalobno gugućući polete iz retkog žbunja, gde su se skrivale. „Taj čovek je budala!“

„Nije tolika budala da ne sluša Daerida“, mirno odgovori Talmanes. On ne izgleda kao čovek koji se previše uzbuđuje. Sve vreme je pažljivo posmatrao okolinu, neprestano okrećući glavu. A povremeno je i kroz gusto granje bacao poglede na nebo. Samo je čuo za rakene, ali pazi na njih. Reči su mu čak britkije i žustrije od Igračkinih, pa joj je teško da ih prati. Svi ti ljudi prebrzo govore! „Mete, Karlomin i Rajmon nisu budale – to jest, Rajmon je samo ponekad budala – ali ni jedan ni drugi neće slušati čoveka niskog roda, ma koliko se on u ratovanje razume više od njih. Edorion bi ga slušao, ali hteo sam da ga povedem sa sobom.“

Ono znamenje u vidu crvene šake koje Talmanes nosi veoma joj je zanimljivo. I više nego zanimljivo. Daleko više. Iz stare i ugledne kuće, je li? Ali Igračka je taj. Seća se Hokvingovog lica. To joj deluje potpuno nemoguće, ali očigledno je lagao kada je tvrdio da nije tako – očigledno kao što su očigledne pege na leopardu. Je li moguće da je crvena šaka Igračkino znamenje? Ali ako jeste, šta je s njegovim prstenom? Skoro da se onesvestila kada ga je prvi put videla. Pa, primakla se nesvestici najbliže nakon detinjstva.

„To će se promeniti, Talmanese“, procedi Igračka. „I ovako sam predugo dozvoljavao da to traje. Ako Rajmon i ostali sada zapovedaju barjacima, to znači da su general-barjaktari. A ti si onda poručnik-general. Daerid ima pet barjaka pod svojim zapovedništvom, što znači da je i on poručnik-general. Rajmon i ostali pokoravaće se njegovim naređenjima, ili mogu da se kupe i idu kući. Kada nastupi Tarmon Gai’don, neću da mi neki Trolok rascopa lobanju zato što su oni krvavo odbili da slušaju nekoga ko nema krvava imanja.“

Talmanes potera konja oko nekog trnja, a svi pođoše za njim. Umršena loza bila je načičkana izraženo dugačkim trnjem, pride zakrivljenim. „To im se neće dopasti, Mete, ali neće ni otići kući. To dobro znaš. Jesi li već smislio kako da izađemo iz Altare?“