Bodež snova

Kako su zalazili u logor, ljudi u mrkozelenim oklopnim prsnicima, sa onom crvenom šakom na rukavima kaputa i crvenim maramama vezanim za levu ruku, počeše da se dižu na noge. Gledala je proseda lica sa ožiljcima i glatka mlada lica, sva očiju uprtih u Igračku i sa izrazima koje je mogla da opiše samo kao željne. Začu se sve snažniji žamor glasova, koji se kao povetarac pronosio kroz drveće.

„To je lord Met.“

„Lord Met se vratio.“

„Lord Met nas je pronašao.“

„Lord Met.“

Tuon se zgleda sa Selukijom. Odanost u tim glasovima nije bila lažna. To je retkost i često ide podruku sa zapovednikom koji nije strog, već labavo održava red. Mada, i očekivala bi od svake vojske koju Igračka predvodi da bude zapuštena, puna ljudi koji vreme provode u pijančenju i kockanju. Samo što ti ljudi nisu delovali ništa zapuštenije od ma kog drugog odreda koji je prešao preko planinskog lanca i prejahao nekoliko stotina milja. Niko se nije teturao od pića.

„Uglavnom logorujemo danju i krećemo se noću, kako bismo izbegli da nas Seanšani primete“, kaza Talmanes Igrački. „To što nismo videli nijednu od onih letećih zveri ne znači da ih nema. Izgleda da je većina Seanšana dalje na severu ili dalje na jugu, ali izgleda da na trideset milja severno odavde imaju logor, a glasine kažu da je u njemu jedan od tih stvorova.“

„Izgleda mi da si prilično dobro obavešten“, reče mu Igračka, odmeravajući pogledom vojnike pored kojih su prolazili. Odjednom klimnu, kao da je nešto odlučio. Delovao je zloslutno i... možda, kao da se pomirio sa sudbinom?

„To jesam, Mete. Poveo sam polovinu izviđača, a primio sam i neke Altarce koji su se borili protiv Seanšana. Dobro, većina njih je izgleda uglavnom krala konje, ali neki su bili voljni da se toga odreknu u zamenu za priliku da se zaista bore. Mislim da znam gde su svi seanšanski tabori odjuga Malvidskog tesnaca pa dovde.“

Jedan čovek odjednom dubokim glasom zapeva, a drugi mu se pridružiše kako se pesma brzo širila.

Nije loše pivo, nije loše vino,
Nit je loše devojčence fino,
Ali sve ću, duše mi, da dam,
S Crnim Džekom jednom da zaigram.

Sada su svi do jednog u logoru pevali i pesma je grmela hiljadama glasova.

Bacićemo kockice – šta bude nek bude,
Ljubićemo cure što bi da se ljube.
Mladi Mete, sad tebe čekamo,
S Crnim Džekom svi da zaigramo.

Završiše vikom, smehom i međusobnim tapšanjem po ramenima. Ko je, za ime Svetlosti, taj Crni Džek?

Zauzdavši konja, Igračka diže ruku u kojoj mu beše ono čudno koplje. To je bilo sve, ali vojnici utihnuše. Dakle, nije mek i popustljiv. Malo je drugih razloga da vojnici vole svoje zapovednike, ali nekako je neverovatno da najčešći razlog važi ni manje ni više nego za Igračku.

„Hajde da im ne stavimo do znanja kako smo ovde sve dok ne budemo želeli da to znaju“, glasno reče Igračka. Nije držao govor, već se samo starao da mu se glas daleko nosi. Ljudi su ga čuli, pa preko ramena ponavljali njegove reči kako bi bile prenete ljudima koji ne mogu da ga čuju. „Daleko smo od kuće, ali nameravam da se kući vratimo. Zato budite spremni za pokret – i to da se krećete brzo. Družina Crvene ruke može da se kreće brže od bilo koga drugog i ima to da dokažemo.“ Nije bilo nikakvog klicanja, ali bilo je mnogo klimanja. Okrenuvši se Talmanesu, on upita: „Imaš li mape?“

„Najbolje koje postoje“, odgovori Talmanes. „Družina sada ima svog kartografa. Gazda Rojdel već je imao dobre karte svega od Aritskog okeana do Kičme sveta, a otkako smo prešli Damonske planine, on i njegovi pomoćnici crtaju nove karte predela kroz koje smo prolazili. Čak su na karti istočne Altare označili ono što smo saznali o Seanšanima. Ali većinom su ti logori privremeni. Vojnici idu nekud drugde.“

Selukija se promeškolji u sedlu, ali Tuon joj prstima reče STRPLJENJE, i to u visokozapovednom načinu. Bila je to izričita naredba. Lice joj je ostalo bezizražajno, ali ključala je u sebi. To što znaju gde su vojnici daće im naznake kuda ti vojnici idu. Mora da postoji neki način kako da spali tu kartu. To je jednako važno kao što je važno da se dočepa jednog od onih čekrka za samostrel.

„Hoću da porazgovaram i sa gazda Rojdelom“, kaza Igračka.