Bodež snova

Gajbon prikopča mač, pa uze kalpak i čelične oklopne rukavice, a onda pođe za njom i Dijelin iz sobe s mapama. Za njim pođoše vetrotragačice, a predvodila ih je Čanel, koja je glasno i uporno ponavljala da će one samo otvoriti kapiju. Birgita šapatom izdade Gajbonu uputstva pre nego što ga ostavi da krupnim koracima grabi prema prednjem delu palate, dok je ona žurila ka dvorištu Kraljičine konjušnice, gde je zatekla mrkog škopca zatupaste gubice kako je čeka s njenim sedlom na sebi, a uzde mu drži mlada konjušarka kose u pletenici sličnoj njenoj. Takođe je zatekla svih stotinu dvadeset jednu gardistkinju oklopljene i u sedlima. Penjući se u sedlo svog mrkova, ona im mahnu da je prate. Sunce je bilo zlatna kugla koja se odlepila od obzorja na nebu sa svega nekoliko visokih belih oblačaka. Bar neće morati da se nose i s kišom. Čak bi i kola možda mogla da se iskradu za vreme jedne od onih jakih kišnih oluja koje su u poslednje vreme pogađale Kaemlin.

Kraljičin trg sada se nije video od debele zmijolike povorke ljudi u redovima od po desetoro ili dvanaestoro koja se u oba smera pružala daleko van vidnog polja. Konjanici s kalpacima i oklopnim prsnicima smenjivali su se s ljudima sa svakakvim mogućim kalpacima, koji su na ramenima nosili halebarde, mahom oklopljeni u verižnjače, kožuhe opšivene čeličnim diskovima i samo u retkim slučajevima oklopne prsnike. Svaku skupinu, bilo veliku bilo malu, predvodio je barjak Kuće. Ili barjak plaćeničke družine. Najamnici su danas pred previše očiju da bi pokušavali da zabušavaju. Izuzev samostrelaca i lukonoša, u toj povorci je blizu dvanaest hiljada ljudi, a dve trećine njih je u sedlima. Koliko će ih izginuti pre podneva? Potisnu tu misao. Bili su joj potrebni svi do jednog kako bi ubedila Morski narod. Moguće je da bi svako ko danas bude poginuo svejedno sutra poginuo braneći zid. Svi do jednog su došli u Kaemlin spremni da daju život za Elejnu.

Na čelu povorke bilo je više od hiljadu gardista, čiji su se kalpaci i oklopni prsnici belasali na suncu. Duga koplja čeličnih glava držali su pod tačno istim uglom, a prvi među njima čekao je iza barjaka Andora, propetog belog lava na skerletnom polju, i Elejninog barjaka, zlatnog ljiljana na plavom, na obodu jednog od mnogih kaemlinskih parkova. U svakom slučaju, to je nekada bio park, ali stotinama godina stari hrastovi posečeni su i odvučeni odatle, skupa sa ostalim drvećem i busenjem cveća, a zaostali panjevi su povađeni kako bi se napravio stotinu koraka širok brisani prostor. Šljunkom posute staze i travnate površine odavno su se pretvorile u kaljugu od gaženja silnih kopita i čizama. Tri druga parka oko palate isto su prošla – pretvorena su u mesta za tkanje kapija.

Gajbon i Dijelin su već bili tu, skupa sa svim lordovima i gospama koji su odgovorili na Elejnin poziv, od mladog Perivala Manteara do Branina Martana i njegove supruge. Svi su bili u sedlima. Perival je imao na sebi kalpak i oklopni prsnik, baš kao svi drugi muškarci tu. Braninovi su bili jednostavni i neugledni, blago ulubljeni tamo gde oružarev čekić nije mogao da ih ispravi; bile su to alatke njegovog zanata, isto kao mač jednostavnog balčaka u kaniji na njegovom boku. Perivalovi su bili pozlaćeni, baš kao Konejlovi i Branletovi, ukrašeni srebrom izrađenim nakovnjem Manteara, dok su na njihovima bili naslikani crni orlovi Nortana i crveni leopardi Gilijarda. Lepi su to oklopi, za gledanje. Birgita se nadala da će žene imati dovoljno pameti da ne daju tim dečacima da ulaze u borbu. A onda, gledajući neke od tih žena u lica, sumorna i rešena, nadala se da će imati makar toliko pameti da one ne ulaze u borbe. Bar nijedna od njih ne nosi mač. Jednostavna istina jeste da žena mora biti mnogo veštija od muškarca da bi mu se suprotstavila mačem. U suprotnom, snažnije mišice prevelika su prednost. Mnogo je bolje služiti se lukom.

Vetrotragačice su se mrštile dok su se nelagodno premeštale s jedne na drugu bosu nogu po zemlji još blatnjavoj od jučerašnje kiše. Na vlagu su navikle, ali ne i na blato.

„Ovaj čovek neće da mi kaže gde kapija treba da bude otvorena“, besno reče Čanel, pokazujući ka Gajbonu dok je Birgita silazila iz sedla. „Hoću da završim s time, pa da idem da operem noge.“