Bodež snova

Kasejla zauzda konja ispred Birgite i pozdravi rukom preko grudi. Iza prečaga na viziru njenog lakiranog kalpaka videlo se da joj je uzano lice zlosutno. „Milostiva, tražim dozvolu da se Telesna straža pridruži bojnom redu.“ Veliko slovo se prosto čulo. One nisu tek tamo neka telesna straža, već Telesna straža kćeri naslednice i biće kraljičina Telesna straža.

„Dozvola data“, odgovori Birgita. Ako iko ima pravo na to, onda su to te žene.

Arafeljanka okrenu konja i galopom ga potera niz padinu, praćena ostatkom Telesne straže, kako bi zauzele svoja mesta među munjama zasutim bojnim redovima. Jedna najamnička družina, možda dve stotine ljudi s crnim kalpacima i oklopnim prsnicima, koji su jahali iza crvenog barjaka sa crnim vukom u trku, zastade kada vide u šta jaše, ali ljudi iza barjaka nekoliko plemićkih kuća počeše da se guraju pored njih, tako da nisu imali drugog izbora nego da nastave. Većina velmoža odjahala je da predvodi svoje ljude, Branin i Kelvin, Lerid i Barel, kao i ostali. Nijedan od njih nije oklevao kada je ugledao svoj barjak. Sergaza nije bila jedina žena koja je poterala konja nekoliko koraka, kao da je i ona nameravala da se pridruži svojim oružnicima kada je njen barjak izašao kroz kapiju.

„Korakom!" viknu Gajbon, kad bi ga čuli od grmljavine. Svuda duž reda, drugi glasovi ponoviše njegovo naređenje. „Napred!“ Poteravši dorata, lagano pojaha prema Crnim Aes Sedai, dok su munje sevale i tutnjale, a ljudi i konji leteli kroz vazduh.

„Šta si htela da vidim?" opet zatraži da čuje Čanel. „Hoću da odem odavde.“ Trenutno su izgledi za to bili slabi. Ljudi još dolaze kroz kapiju, galopirajući ili trčeći kako bi sustigli bojni red. Sada su i ognjene kugle počele da padaju među vojnike, što je bilo praćeno novom kišom razbacane zemlje, ruku i nogu. Konjska glava tromo je letela kroz vazduh.

„Ovo“, odgovori Birgita, pokazujući prizor ispred njih. Gajbon je poterao konja kasom, povukavši ostale za sobom – tri prva reda nepokolebljivo su napredovala, dok su ostali iz sve snage žurili da im se pridruže. Odjednom kao nečija noga debeli zrak nečega nalik na tečnu belu vatru sevnu iz smera jedne žene pored kola. Doslovce izreza petnaest koraka širok procep u redovima vojnika. Na tren oka, treperave iskre zalebdeše u vazduhu, prilike pogođenih ljudi i konja, a onda nestaše. Zrak se odjednom trznu u vazduh, sve više i više, a onda se ugasi, ostavljajući tamnoljubičastu liniju u Birgitinim očima. Kobna vatra, koja sagoreva ljude iz Šare, tako da su umrli i pre nego što ih je pogodila. Prinese durbin oku samo na toliko da uoči ženu koja drži tanak crni štapić, možda korak dugačak.

Gajbon otpoče juriš. Bilo je prerano, ali jedina preostala nada bila mu je da se približi dok još ima živih vojnika. Sem jedne. Preko grmljavine koja je pratila ognjene kugle i munje začu se nejednak krik: „Elejna i Andor!“ Nejednak, ali grlen. Svi barjaci su se vijorili. Hrabar prizor, ako čovek može da zanemari koliko tih barjaka pada. Konj i njegov jahač pogođeni ognjenom kuglom jednostavno se razleteše, kao i ljudi i konji oko njih. Nekima koji su popadali pođe za rukom da opet ustanu. Jedan konj bez konjanika ustade na tri noge, pokuša da pojuri i pade bacakajući se.

„Ovo?“, s nevericom upita Čanel. „Nemam nikakvu želju da gledam kako ljudi umiru.“ Još jedan mlaz kobne vatre načini skoro dvadeset stopa širok prodor u naletu vojnika pre nego što se zari u zemlju i raseče rov koji se protezao pola puta do kola pre nego što nestade. Mrtvih beše podosta, mada ne onoliko kako se činilo da bi trebalo da ih bude. Birgita se toga nagledala u bitkama za vreme Troločkih ratova, kada se koristila Moć. Na svakog čoveka koji je nepomično ležao dolazila su dvojica ili trojica koji su pokušavali da teturavo ustanu ili zaustave krvarenje. Na svakog ukočenog mrtvog konja dolazila su dva koja su se dizala na klecave noge. Kiša ognja i munja neometano se nastavljala.

„Onda stani tome u kraj“, reče joj Birgita. „Ako pobiju sve vojnike, ili samo dovoljno njih da se ostali daju u beg – Elejna je izgubljena.“ Ne zauvek. Plamen je spalio, pratiće je do kraja života kako bi je oslobodila, ali samo Svetlost zna šta bi sve one mogle da joj u međuvremenu učine. „Od Zaidine pogodbe neće biti ništa. Ti ćeš biti ta koja je dozvolila da do toga dođe.“

Jutro još nije bilo toplo, ali Čanelino čelo orosilo se znojem. Ognjene kugle i munje tukle su konjanike koji slede Gajbona. Žena sa štapom opet diže ruku. I ne gledajući kroz durbin, Birgita beše sigurna da je uprt pravo u Gajbona. On mora da ga je video, ali nije skrenuo ni za dlaku.